HOROR FILMOVI (I SF)

The Woman in the Yard je mnogo očekivani a onda i mnogo kuđeni psihološki horor film koji nam dolazi od režisera hitova Orphan, The Shallows, House of Wax i od scenariste debitanta po imenu Sam Stefanak. Prvu verziju scenariju za ovaj film napisao je još 2020. godine, ali je tada za plašenje u prvi plan stavljen muškarac (Man In The Yard), da bi zatim čuveni (ali i hiperprodukcijski) Blumhouse preuzeo sve u svoje ruke i više puta insistirao na promenama scenarija...

Osim promene pola kreature iz naslova ostatak priče je ostao skoro potpuno isti: na jednoj zabačenoj američkoj farmi koja se nalazi ”on a dirty road in the middle of Nowhere” živi tročlana porodica – povređena udovica Ramona i njeno dvoje dece, 13-godišnji Taylor i mlađa mu sestra Annie. Porodica se nalazi u velikim dugovima i kreditima koje su uzeli za renoviranje svoje farme, svog doma iz snova, a problemi su nastali nedavno, kada je u saobraćajnoj nesreći poginuo Ramonin suprug a ona ostala samohrana (i povređena, teško pokretna) majka. Zbog gubitka muža i oca, ali i zbog nemaštine koja je zatim nastupila, narušeni su i emotivno-porodični odnosi u kući, prvenstveno između Ramone i njenog sina tinejdžera. Vidimo da je ona u nekakvom depresivnom stanju i da ne posvećuje dovoljno pažnje svojoj deci te da joj je možda potrebno vreme kako bi dobila snagu i odlučila šta da uradi sa svojim životom... Krucijalna promena nastaje jednog sasvim običnog sunčanog dana kada se u dvorištu podno farme najednom pojavljuje jeziva žena obučena u crni veo! Ona ništa ne radi već jednostavno sedi na svojoj stolici okrenuta ka kući ali sama njena pojava unosi nemir u naše junake... Kada joj se Ramona u nekom trenutku približi da je pita šta želi žena joj saopštava da je „danas taj dan”, što u tom trenutku može delovati kao nejasno ali će se nešto kasnije razjasniti.

The Woman in the Yard je još jedna psihološka horor drama koja koristi horor elemente kako bi nam prikazala unutrašnju borbu centralnog karaktera sa bolom koji nosi u sebi, sa depresijom i tugom, sa kajanjem i težinom neizrečenog prema svojim najbližima. Ovu porodicu ne razara samo gubitak glave porodice i finansijska nemaština već i važni elementi nedavne tragedije potisnuti duboko u sebe, tvrdoglavo čuvani u tajnosti i nepodeljeni sa najbližima koji naprosto osećaju da nije sve izrečeno i da se nešto krucijalno konstantno sakriva. Kao proizvod svega tu je Ramonina depresija koja se nadvila nad celu farmu i preti da je celu razori, tama koja se nadvila nad sve njene ukućane poput senke crne haljine žene koja uporno sedi na poljančetu nedaleko od kuće... Ramonini unutrašnji demoni, njen osećaj krivice i (samo)destrukcija će se konstantno približavati ukućanima a jedino rešenje može biti suočavanje sa misterioznom ženom i suočavanje sa ličnim traumama dok ne bude kasno, jer, ne zaboravite – danas je taj dan... U fokusu naše pažnje je prvenstveno Ramona koju uspešno igra Danielle Deadwyler i više nego ubedljivo predočava teška emotivna stanja u koja je upala. Nešto manje uspešni su klinci, pogotovo dečak koji je iritantan skoro kao onaj iz The Babadook, ali svi oni ostaju i bukvalno i figurativno u senci famozne Žene u crnom...

Pomenuta pojava u crnom definitivno deluje zastrašujuće iako se u prvoj polovini filma pojavljuje isključivo po sunčanom danu i ne preduzima nikakve aktivnosti... Zanimljivo je (ali i za nauk autorima horor filmova) da njena pojava deluje kudikamo jezivije dok nepomično sedi na stolici nego kada se u drugoj polovini filma silno trudi da nas uplaši jumpscareovima u suviše mračnim i animiranim kadrovima. Druga polovina filma (a pogotovo finale) svakako nudi razjašnjenja i odgovore ali zato gledaoca guši suviše mračnim i generičkim horor kadrovima koji se odigravaju na vizuelno neatraktivnom i nedovoljno atmosferičnom tavanu i po raznim tunelima, gde bukvalno nijedan kadar neće ostati u dužem pamćenju. Rekli bismo da je na polju vizuelnog i na polju horora u kasnijem toku filma bilo neophodno nešto smelijih ili originalnijih rešenja. Takođe, problem po neke gledaoce može predstavljati i to što film funkcioniše na principu simbolike pa dobar deo kadrova ne možemo povezati sa realnošću što The Woman in the Yard i ne pokušava. On isključivo sugeriše ali se u svim tim simbolikama, manifestacijama, personifikacijama i istraživanjima u kasnijoj fazi i preteruje, u tolikoj meri da će završetak (zapravo neki njegovi delovi) ostati potencijalno nejasni dobrom delu gledalaca. Ovo je film u kojem treba da obratite pažnju na sve detalje, čak i na film koji bračni par gleda u bioskopu neposredno pre saobraćajne nesreće...

The Woman in the Yard ni u kom slučaju nije loš film ali zbog svoje simbolike i načina odmotavanja traži specifičnog gledaoca spremnog da zajedno sa Ramonom uroni u dubine njene oštećene psihe, i to sa obe strane ogledala. Fanovi brze radnje i brutalnosti ovde će ostati kompletno razočarani ali ukoliko ste ljubitelj psiholoških horora (najsličniji ovome može biti čuveni Hereditary) možete naći zabavu do pojave nečeg kvalitetnijeg.

+ dosta teških tema kojima se ovaj film bavi
+ jeziva pojava žene u crnom na poljančetu
+ ubedljiva Danielle Deadwyler kao Ramona
— neatraktivni mračni i animirani kadrovi
— neke stvari ostaju nejasne i nakon finala