HOROR FILMOVI (I SF)

Nakon nekoliko ovogodišnjih horor razočaranja (pročitajte prethodne recenzije) red je došao i na jedno prijatno iznenađenje iako smo svesni da se mnogi gledaoci neće složiti sa nama. Companion je naučno-fantastični triler film, jedan od onih koji nam šalju upozoravajuću poruku o napretku savremene tehnologije i veštačke inteligencije i još važnije – zloupotrebi iste, te realne mogućnosti da ona postane naprednija od samog čoveka a onda i samosvesna...

Zvanično, zaplet ovog filma govori o „jednom vikendu sa prijateljima u udaljenoj kolibi, gde se idilični provod pretvara u haos kada se ispostavi da jedan od gostiju nije onaj kojim se predstavlja”... Pomalo sterilan, misteriozan i nejasan uvod ali bitno je ovo: ukoliko redovno čitate ovaj blog znate da se uvek trudimo da naše recenzije ne narušavamo spoilerima (pogotovo ne onima koji se dešavaju nakon uvoda filma a nikako ne onima iz finala). Jednostavno, ne volimo da kvarimo iznenađenje i ugođaj tokom gledanja onima koji su do naše recenzije došli pre gledanja samog ostvarenja koje opisujemo (uvek savetujemo da se pre čitanja recenzije prvo pogleda film). U slučaju Companion napravićemo izuzetak iz prostog razloga što o filmu apsolutno nije moguće diskutovati bez otkrivanja ključne informacije koju gledaoci otkrivaju u 25-om minutu. Dakle, ne mora se daleko i duboko zaroniti u Companion da bi se otkrila jedna od ključnih stvari ali vam svakako savetujemo da ukoliko niste gledali film na ovom mestu prekinete čitanje teksta, pogledate ga, pa se onda vratite da dovršite čitanje. Mi smo Companion pogledali dva puta u roku od dva dana a nadalje su naši utisci... 

Iako je gore prepričan uvod zapravo tačan, dužni smo da vam sada malo približimo ceo zaplet obogaćen ključnim detaljima: u fokusu naše priče je jedan zaljubljeni par, momak po imenu Josh i devojka nazvana Iris. Kažemo „nazvana” jer Iris nije ljudsko biće već companion robot, humanoidni robot koji je iznajmljen od strane specijalizovane kompanije kako bi nekoj osobi, u ovom slučaju Joshu, bio pratnja, pravio društvo, služio kao emotivni partner i za sex, dakle za sve ono što bi Josh dobio od neke devojke ili žene koju on nema. A zašto bi je i tražio: Iris je napravljena baš po njegovoj meri i programirana tako da ga ne iritira. Ona je dobroćudna, poslušna, ne zna da slaže, uvek je iskrena, ispunjava sve njegove želje a boja očiju joj se može menjati iz aplikacije Joshovog mobilnog telefona, zajedno sa drugim parametrima. Upravo ova aplikacija je ključna za film, baš kao i zlo koje se nalazi usađeno u ljudima, te njihova težnja ka najnižim ljudskim porivima. Iako zamišljena kao pozitivna naprava Iris od strane pokvarenih ljudi može biti hakovana, baš kao i svaka druga elektronska sprava, a zatim stavljena u službu trećeg lica za ostvarivanje njegovih ciljeva. Problem po to treće lice je što je Iris suviše složena i napredna, što se svaki isplanirani zločin uvek iskomplikuje i što zločinac na kraju uvek mora biti kažnjen (makar je tako na filmu). Upravo zbog svega toga nastaje onaj haos u vikendici iz gore prepričanog uvoda...

U Companion možemo prepoznati dosta podžanrova, pre svega naučnu-fantastiku, triler, film osvete, ljubavno-emotivnu romansu, ali pre svega možemo videti prikaz sumraka današnjeg čoveka i to ne samo kada su u pitanju uspostavljanja odnosa već i kada su u fokusu njegove prave namere. Bez obzira koliko se svi trudili i bez obzira koliko tehnologija napredovala veliki broj ljudi ostaje poremećen i nezajažljiv, spreman da gazi sve oko sebe zarad lične koristi. Poseban aspekt filma čini njegova upozoravajuća poruka o opasnosti koja vreba od napredne kompjuterske tehnologije koja će u nekom trenutnu postati svesna sebe i svojih mogućnosti a zatim (potencijalno) postati potpuno samostalna i jača od njenog tvorca. U ovom segmentu su autori filma dosta pametno ublažili naučnu fantastiku za modernu filmsku industriju feminističkim standardima ali bez napadnosti i patetike. No, da bi film došao do te tačke autori su stvorili priču o robotu pratiocu koja na momente deluje malo neuverljivo, baš kao i svaki film slične teme, gde nekakva firmica pravi i znajmljuje robote i gde neki lik sasvim rutinski menja parametre iznajmljene skalamerije. Companion u nekim SF momentima nije najubedljiviji ali je sreća u nesreći što se ti delići priče vide isključivo kada je naučna fantastika u pitanju: u drugim segmentima ih nismo primetili i film teče gotovo bez ijednog problema.

Na drugo gledanje smo učvrstili naš stav kako je u pitanju ostvarenje bez gotovo ijednog suvišnog kadra. Kompletan film je veoma koncizan i teče bez gubljenja gledaočevog vremena, gde je gotovo svaki kadar i manjoj ili većoj meri važan i gde ukupan materijal ne guši svojim trajanjem. U nekim trenucima smo čak imali mišljenje kako je film mogao biti duži a da su neki od karaktera ostali pomalo nedorečeni ali nešto ispod 100 minuta je sasvim korektna dužina za jedno ostvarenje ovog tipa pa će biti da su autori ipak pogodili pravu minutažu. Tajming je pogođen i kod prvog velikog obrta koji vidimo relativno rano (a pre toga primećujemo nekoliko „tragova”) dok u kasnijoj fazi filma gledamo još nekoliko manjih ili većih twistova koji nisu uvek očigledni. Zamerka bi mogla biti da su neki delovi filma suviše očigledni (a tu mislimo i na njegov završetak) ali činjenica je da se sve dobro zaokružilo i da su nakon ovog finala (skoro) svi zadovoljni. Ne možemo a da ne istaknemo Sophie Thatcher u ulozi Iris koja ne samo što je prelepa već izuzetno uverljivo igra sve što joj je dato, od emotivnih scena do onih u kojima simulira razna stanja elektronske mašine. Iris je predobra, ispravna, simpatična, pozitivna, emotivno krhka i povremeno nesigurna, naivna i neiskvarena ali spremna da uzvrati krivcima, pa ko je ne bi voleo, bila ona kompjuter ili obična mlada žena od krvi i mesa...

I ostatak kastinga je veoma dobar a moramo reći i kako je Companion jedan od retkih filmova u kojem čak i LGBT momenat nije usiljen i implementiran isključivo trenda radi. Ukoliko volite filmove sa upozoravajućim porukama na opasnosti koje vrebaju od suviše napredne i/ili zloupotrebljene kompjuterske i AI tehnologije Companion je vrhunac koji možete dobiti ove sezone. U pitanju je vrlo uspešan spoj M3GAN, Becky i Leave the World Behind pa ukoliko ste ljubitelj nekih od pomenutih filmova sva je prilika da ćete uživati i u Companion...

+ još jedna upozoravajuća poruka na napredne tehnologije
+ gomila odlično implementiranih tehnoloških detalja...
+ ...i gomila jezivo istinitih detalja o ljudskoj prirodi
+ odlična Sophie Thatcher u ulozi Iris; dobar tempo filma
— neke naivnosti; određeni delovi filma su predvidljivi