HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Lowell Dean

Die Alone je kanadski horor film, grubo govoreći smešten u podžanr zombi apokalipse. Ipak, bilo bi nepravedno etiketirati ga isključivo tom žanrovskom odrednicom budući da je apokalipsa ovde iskorištena za pripovedanje nešto drugačije priče koja je umnogome originalnija od očekivanog, na momente iznenađujuće duboka i zanimljiva a pre svega – ljubavna i emotivna, što su elementi koje gledaoci ne očekuju kada se kaže reč „zombi“...

Film započinje nakon početka apokalipse kada je nekakav biljni virus zbrisao dobar deo čovečanstva za samo nekoliko dana... Deliće istorijata o propasti sveta kakvog danas znamo doznajemo na kašičicu, tu i tamo, delimično iz sećanja glavnog lika (momak po imenu Ethan) a zatim i iz novinskih isečaka i kadrova televizijskih vesti kojima je film mestimično filovan. Die Alone ne pokušava da nam podari mnogo informacija o trenutnom stanju sveta pa gledalac zna tačno onoliko koliko i dva glavna lika, dakle ne previše. Zna da je zaraza biljnog porekla, da oni u koje je „posađen“ virus postaju nekakvi hibridi nalik na zombije pune klica i korova, koje je konvencionalnim metodama (stari dobri metak u glavu) moguće isključivo usporiti ali ne i trajno neutralisati. Nepoznato ostaje koji su sve načini širenja zaraze ali je od samog početka filma definitivno jasno da je ugriz jedan od najrasprostranjenijih pa se i ovih plant-zombija treba dobro čuvati i držati ih na bezbednoj distanci, kao i klasične. Ne samo zbog vrste zaraze već i zbog dramskog načina na koji se film odvija, kao i zbog tema kojima se bavi nas je najviše podsetio na hit seriju The Last of Us.

Die Alone karakteriše nehronološko odmotavanje pa tako u prvom kadru filma vidimo našeg glavnog junaka Ethana koji na opšte iznenađenje – izvršava samoubistvo! Nakon vraćanja u prošlost, na sam početak sloma sveta, zatičemo njega i njegovu devojku Emmu kada automobilom pokušavaju da se domognu koliko toliko slobodne teritorije – kolibe u sred divljine, koja bi po njihovom mišljenju trebala biti dovoljno udaljena od civilizacije, pa samim tim i od ljudi koji su potencijalni zombiji. Na putu ka šumi oni doživljavaju saobraćajnu nesreću a kada se Ethan probudio iz nesvesti Emme više nije bilo u razlupanom automobilu. On kreće da je traži a njegova misija potrage je glavna crta filma... Ipak, nećemo sve doznati odmah, niti gde je Emma, niti da li je živa, niti šta se sve dogodilo u neposrednoj prošlosti: naime, Ethan pati od teškog oblika amnezije, te se ne seća gotovo ničega već mu određene situacije i momenti služe kao okidači da se priseti delića proteklih dešavanja. Kako film bude odmicao on će uspeti da dobrim delom složi nedostajuću slagalicu u svojoj glavi a u tome će mu pomoći starija žena po imenu Mae, na koju će usput naići i koja bi mu mogla pomoći u potrazi.

Treba istaći kako je Die Alone nižebudžetna horor drama koja svoj nivo otkriva sporom radnjom ali i opštim minimalizmom, što ovde nikako nije minus. Minimalizam se odlično uklapio u razoreni devastirani svet koji je najednom stao i život na periferiji, daleko od potencijalne opasnosti. Lokacije gde se sve dešava su ruralne, napuštene i odlično izabrane, scenografija i kinematografija su vrlo upečatljive a autor filma brojim setnim kadrovima samo pojačava ionako depresivnu atmosferu beznađa. Setan i bezizlazan osećaj dodatno pojačava odgovarajuća akustična muzika a priča koju ćete gledati se odlično uklapa u stvoreni ambijent te nije isključeno da će vam oči zasuziti u završnoj fazi filma. Iako ovo ostvarenje generalno karakteriše spor tok radnje u finalu vidimo i nekoliko akcionih scena koje su pristojno režirane ali vidimo i zombije u više oblika. Zaraženi zombiji su animirani praktičnim efektima, što pohvaljujemo, a njihov izgled je ubedljiv iako su scene sa njima nešto kraće nego što bismo želeli. Očigledno da je pokretljivost napravljenih modela bila problematična ali cenimo da vam to neće previše smetati. I ostatak specijalnih efekata je iznenađujuće efektan za ovu klasu filma te vizuelnoj prezentaciji ne možemo uputiti nijednu zamerku.

Možda su neki likovi trebali biti razrađeniji, možda su neki kadrovi trebali imati manje kliše elemenata a možda je i glavni glumac mogao biti drugačiji... Ipak, Carrie-Anne Moss je odlična u svojoj ulozi, film poseduje dovoljno aduta da bi se preporučio svim ljubiteljima postapokaliptičnih ili zombi filmova a neke od obrta u filmu ne verujemo da ćete predvideti. Die Alone je apsolutno iznenađenje i veoma potcenjen film koji neće postati hit, niti će ga pogledati šire gledalačke mase, što je velika šteta. 

+ ljubavna i emotivna zombi priča
+ depresivni prikaz razorenog sveta
+ originalnost; efektan izgled zombija
— u nekim momentima predvidljiv
— neki likovi; malo prikaza zombija
 
Ocena: 7/10