HOROR FILMOVI (I SF)

Poslednjih godina nam stiže sve više triler i horor filmova koji obrađuju temu digitalnih tehnologija, virtuelne stvarnosti i veštačke inteligencije a bukvalno svako takvo ostvarenje poziva na oprez, upozorava na štetne posledice i moguće zloupotrebe nečega što je osmišljeno kako bi što više olakšalo život savremenom čoveku. Ni Smart Home Killer nije izuzetak a u pitanju je TV film, triler žanra, prikazan na Lifetime kanalu...

Za početak moramo dati jedno upozorenje koje shvatite krajnje ozbiljno. Smart Home Killer svakako nije prvi televizijski film koji opisujemo na ovim stranicama ali je definitivno prvi film zbog kojeg smo se zapitali u čemu je problem i da li smo pogrešili prilikom puštanja. Već prvih nekoliko kadrova doprineće tome da imate utisak kako ste zapravo pustili nešto što je između tinejdžerske serije i romantičnog božićnog filma koji se ovih dana puštaju na domaćim kablovskim kanalima... Muzika je generička, kadrovi su direktni i brzi, uvoda gotovo da nema, često je prisutna melodrama, likovi su uglavnom nasmejani, boje su suviše jarke i vesele, u potpunoj suprotnosti sa filmskim žanrovima koje ovde obrađujemo. Kamera, fotografija, montaža, dijalozi pa i gluma zaista zahtevaju navikavanje (ili dobre živce) pa ukoliko niste spremni na tako nešto velika je verovatnoća da ćete Smart Home Killer ugasiti pre isteka petog minuta... Ipak, možda je sve to urađeno ne isključivo zbog uštede na budžetu (pretpostavljamo da je korištena ista oprema, studio i setovi sa drugih projekata a da je film snimljen za tri dana) već i zbog potencijalnog približavanja teme koju film obrađuje nekim drugim gledaocima, što bi se reklo – širokim narodnim (televizijskim) masama.

Već u 59-oj sekundi filma, po vedrom, sunčanom i jarkom danu Leah Tomkins biva napadnuta u svom stanu od strane maskiranog intrudera. Očajničkim naporom uspeva da se odbrani, on beži bez otkrivanja svog identiteta, ali posledice ostaju: Leah i njena 17-godišnja ćerka Harper sele se na nama nepoznatu lokaciju ali u kuću koja je radi bezbednosti opremljena najsavremenijom naprednom tehnologijom. Naime, u kuću je instaliran sistem pod nazivom Soteria, sistem bezbedosti koji rukovodi svim vratima i prozorima ali i svim uređajima u kući, uključujući i uređaje za komunikaciju. U jednoj velikoj kući na nekoliko nivoa uređaja, aparata, tehnologija, kamera, touchscreen vrata i ekrana je zaista mnogo a mogućnosti za zloupotrebu još više, kako od onoga ko je dotični sistem ugradio tako i od drugih zlonamernih lica koji su došli do šifre aplikacije ili su neki svoj smart uređaj uparili sa Soterijom. Naravno da gledaoci već na samom početku filma veoma dobro znaju da će majka i ćerka opet upasti u neke „digital invasion” probleme ali ovaj put neće biti misterije ko ih proganja niti iz kog razloga. Smart Home Killer se ne trudi da bude tajanstven već jedan sasvim predvidljivi komercijalni TV triler pogodan za domaćice ili tinejdžerke koje inače ne gledaju ovakve sadržaje.

Svakako, ovaj film nudi pozitivnu poruku, poput drugih ostvarenja na ovakvu ili sličnu temu, ali, nažalost, to je skoro i jedina pozitivna stvar u filmu uz, naprimer, pozitivan odnos majke i ćerke te nekoliko poučnih stvari koje možemo naučiti iz njihovog života (bez obzira na tone savremenih tehnologija ne možete iskontrolisati svoje dete ukoliko mu ne posvetite vreme, razumevanje i pažnju). Smart Home Killer gotovo polovinu svog vremena troši na u principu nebitnu relaciju majke i njenog tamnoputog kolege (najpromašenija uloga filma), kao i na druge susrete između malobrojnih karaktera, zbog čega gledalac ima utisak da sve traje mnogo duže od 90 minuta. Produkcija filma je slaba a sadrži dosta neprirodnih, nerealnih ili nerezonskih kadrova (klinci bi rekli da je smrt u sauni najviše krindž) zbog čega sve deluje ne previše realno ili potencijalno izvodljivo. Tu ne mislimo samo na scene kada se tetovirani 30-godišnjak šeta po srednjoj školi i muva 17-godišnjakinje već i na kompletnu pozadinu centralnog negativca i njegovu motivaciju da nakon svega počini ono što smo videli u filmu. Opsesija, strast, (digitalno) ludilo i gubitak kontakta sa realnošću su itekako mogući u savremenom svetu ali su ovde prikazani prilično slabo, zbrzano i neuverljivo.

Smart Home Killer možete pogledati isključivo ukoliko morate overiti bukvalno svako ostvarenje koje za temu poseduje zloupotrebu AI tehnologije, pa i digitalnih tehnologija uopšte. Ipak, ukoliko želite kakav-takav kvalitet držite se podalje od ovoga i pogledajte bilo koji drugi film na sličnu temu koji smo opisali na ovim stranicama.

+ još jedan poučan film o zloupotrebama savremenih AI tehnologija
+ možda će ovaj film pogledati i domaćice koje izbegavaju M3GAN
— zaista neadekvatna fotografija, boje, osvetljenje, montaža, muzika
— scene melodrame; gluma nije na visokom nivou; motivi negativca
— nerealni i nerezonski momenti zbog kojih film ne deluje stvarno
 
Ocena: 4/10