Režija:
Tobe Hooper
Uloge:
David Soul, James Mason, Bonnie Bedelia
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0079844/
Trailer: https://youtu.be/f27iJTxhPX0?si=zc8WCsuKUkvN5_UZ
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0079844/
Trailer: https://youtu.be/f27iJTxhPX0?si=zc8WCsuKUkvN5_UZ
Izlazak nove verzije filma Salem's Lot predstavlja idealan tajming za reprizu kompletnog serijala, u kojem su neki delovi prilično zapostavljeni (proverićemo da li i sa razlogom). Za one koji ne znaju – u pitanju je film nastao na osnovu istoimenog pisanog dela Stephena Kinga i jedna od njegovih prvih filmskih adaptacija u nizu koji traje do današnjih dana (i nastaviće se, definitivno, još mnogo godina i decenija)...
Warner Bros je u nekoliko navrata angažovao scenariste koji bi pisano delo pretočili u funkcionalan i efektan scenario ali ni sa jednim rezultatom nije bio zadovoljan, sve dok materijal nije napisao Paul Monash, najpoznatiji kao producent Carrie. Obzirom na obimnost pisanog dela odlučeno je da film ne ide u bioskopska prikazivanja već da se snima za televiziju i to kao dvodelni film, trajanja 180 minuta. Film je prikazan krajem 1979. godine, uglavnom je dobio pozitivne kritike a u narednim godinama čak stekao i kultni status, nastavke i rimejkove tj. nove verzije. Što se tiče ove verzije koju opisujemo – odmah na početku moramo reći da započinje nejasnim prologom, u kojem jedan dečak i jedan sredovečni muškarac svetom vodicom pokušavaju da nekoga neutrališu... Za bolje razumevanje uvoda potrebno je da dalje gledamo film koji se nastavlja prepoznatljivim Kingovskim uvodom... Kao i neka njegova druga (obimna) dela i Salem's Lot svoju radnju smešta u mali gradić, smešten negde na periferiji američkih država, u koji stiže jedan stranac, naš glavni lik - Ben Mears. Ben je pisac koji je odrastao upravo u ovom gradiću a vratio se u svoj hometown kako bi napisao knjigu o Marsten kući, jezivoj građevini koja zlokobno vreba sa brdašca nedaleko od centra grada.
Ova kuća kao da isijava čistim zlom a njen dugački istorijat prepun je ubistava i tragedija. Sve to je doprinelo da meštani kuću prozovu ukletom i da joj se uglavnom ne približavaju, pogotovo ne po padanju mraka. Davni ulazak u tu famoznu građevinu prestravio je i tadašnjeg dečaka Bena te bio glavni uzročnik da on na duži vremenski period napusti svoj dom i odseli se u veliki grad te tamo izgradi svoju uspešnu karijeru. Sada, on ceni da je konačno došao trenutak za suočavanje sa prošlošću i davnašnjom traumom, za ponovni ulazak u vekovima staru kuću i razotkrivanje cele istine – da li su one jezive stvari koje je tamo kao dečak video stvarnost ili samo fikcija, košmar ili element dečačke mašte? Međutim, Benov dolazak u mirni gradić koincidira sa još nekim dešavanjima, od kojih je otvaranje nove antikvarnice jedan od bitnijih. Nju oprema izvesni gospodin Straker, koji sa svojim kompanjonom još izvesnijim ali i misterioznijim gospodinom Barlowim nastanjuje kuću Marsten... I ono najvažnije – dolazak pisca koincidira sa nestankom lokalnog dečaka. Šerif pokušava da vodi istragu nestanka ali ne uspeva da dođe do bilo kakvog zaključka pre nego što se dalji nestanci i druge čudne stvari počnu ređati kao na traci. A uz sve to, čini se da je Ben u svojoj istrazi i donošenju zaključaka mnogo efikasniji od vremešnog šerifa...
Prva polovina filma teče gotovo idealno, baš onako kako očekujemo od jednog podužeg Kingovog filma. Ben je centralni lik ali pored njega upoznajemo desetinu sporednijih karaktera, natenane uviđamo čime se oni bave i kakav život vode, otkrivamo njihove relacije sa drugim meštanima i kakav im je odnos prema famoznoj kući na brdu. Radnja se postepeno odmotava, letargično poput usporenog života mestašceta u kojem se sve dešava a gotovo u svakom kadru osećamo specifični Kingov pečat. Kako film ide ka svojoj polovini događaji se usložnjavaju i delimično ubrzavaju, povećava se pritisak sa svih strana a gledalac kao da oseća omču zla koja se sa brda steže oko gradića i njegovih žitelja... Nažalost, nakon toga stupa na snagu druga polovina filma koja je umnogome slabija od prve i koja je glavni krivac za nešto slabiju ocenu filma. Kada na scenu stupi čuveni vampir (koga ste morali tokom prethodnih godina i decenija videti bezbroj puta tako da ovaj info ne cenimo kao spoiler) film kao da nije znao ili mogao da ode u odgovarajućem pravcu. Delovi radnje se čine nedorečenim i zbrzanim, sa današnje tačke gledišta čak i amaterskim, a poslednjih 20 minuta je neverovatno slabo i skokovito pa paradoksalno zvuči naš utisak da je ovom 3 sata dugačkom filmu bilo preko potrebno još makar pola časa da ispravno posloži svoj rasplet (ili eventualno uklopi sve scene koje su možda izbačene u montaži).
Na povremeno oslabu glumu ćete se morati navići, baš kao i na cheesy dijaloge ali i neke nedovoljno razrađene likove, gde nam centralni dečak prvi pada na pamet. Iako smo ostali pomalo razočarani nakon završetka filma (nisu nam se dopali ni neki paranormalni detalji koji se jednostavno ne uklapaju u ovakav film) ipak ne smatramo da je gledanje Salem's Lot gubljenje vremena, čak naprotiv. Fanovi Stephena Kinga ovde mogu naći dosta elemenata za uživanje a pogotovo ukoliko su tolerantni na stare filmove ne-bioskopske produkcije i na sve ono što takvi filmovi za sobom donose (nešto slabija produkcija). Ni to nije sve: iako se vampir za današnje filmske standarde (pa čak i TV filmske standarde) premalo pojavljuje, pojava mu je suviše drvena i veoma brzo svršava svoj životni (zapravo vampirski) vek (vekove?) njegova pojava je izuzento jeziva a jump scareovi koji ga prate su veoma efektni čak i za moderne horor standarde. Scena sa klincem koji po maglovitoj noći grebe na prozor je i danas izuzetno jeziva a možemo samo pretpostaviti kako je delovala mlađoj publici u vreme kada se ovaj film premijerno prikazivao. Nije teško zamisliti da su određene scene iz Salem's Lot izazivale trajne posledice kod gomile klinaca i traume koje su pamtili godinama...
Salem's Lot iz 1979. godine je jedan od najpoznatijih vampirskih horora i kao takvog bi ga svako trebao pogledati. Njegov značaj po horor žanr je nemerljiv, baš kao što je i njegov uticaj na čitavu jednu generaciju gledalaca ali to ne može da opovrgne činjenicu da je film samo delimično izdržao test vremena i da na trenutke izgleda prilično vremešno i zastarelo (čak je i format slike 4:3), rekli bismo mnogo više nego neki drugi horor filmovi koji su snimljeni tih godina.
+
atmosfera u gradiću i mnoštvo likova
+ poseduje
nekoliko veoma jezivih scena
+ specifičan
i efektan izgled vampira...
—
...ali se on pojavljuje prilično malo
— zbrzano
i slabo finale; razne naivnosti
Ocena:
6/10
0 comments:
Post a Comment