Režija: Joshua John Miller
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt11240348/
Trailer: https://youtu.be/wCe2QqMNexM?si=W0V7mp33NK2WB5Xp
Samo godinu dana nakon The Pope's Exorcist stiže nam još jedan horor film u kojem Russell Crowe igra sveštenika, toliko sličan po imenu, glavnom liku i njegovoj odori da su mnogi pomislili kako je film koji danas opisujemo zapravo sequel prošlogodišnjeg horor hita. Ništa od toga: dva filma nisu ni na koji način povezana a The Exorcism je snimljen čak tri godine pre The Pope's Exorcist samo je iz nekih razloga čamio čekajući na nekoj mračnoj i prašnjavoj polici...
Istini za volju, Russell Crowe ovde tehnički ne igra sveštenika već oronulog glumca koji dobija ulogu popa u nekakvom horor filmu kako bi revitalizovao svoju posrnulu i zapuštenu glumačku karijeru. Dok se bori sa svojim demonima i sa posledicama alkoholozma, tragedija, depresija poroka i ko zna čega još Anthony Miller (Crowe) pokušava da se izbori sa raznim poteškoćama koje pred njega stavlja ponovni izlazak pred kamere. Istovremeno sa pokušajima oživljavanja karijere teku i njegovi pokušaji da povrati poverenje svoje adolescentske ćerke koja je zbog svog temperamenta nedavno izbačena iz škole te se makar privremeno uselila kod njega. Svi ovi pokušaji neće biti nimalo laki, ne samo zbog tereta teških međusobnih odnosa, i ne samo zbog poroka koji Millera vrebaju iz bukvalno svakog mračnog ćoška već i zbog toga što on poput prethodnog glumca na istom projektu (a čiju ulogu je nakon njegovog tragičnog svršetka i nasledio) biva ni manje ni više nego – zaposednut! Kako i zašto – otkrijte sami, a možda bolje i nemojte: čak i nakon završetka The Exorcism malo šta biva pojašnjeno a velika je verovatnoća da ćete film prekinuti u nekom trenutku ili da ćete po njegovom završetku biti razočarani...
Reditelj ovog filma je Joshua John Miller, sin Jasona Millera koji je u kultnom hororu The Exorcist igrao oca Karrasa. Moguće da Jason za života svom sinu pričao neke dogodovštine sa snimanja (za koje i danas kruže priče da je bilo ukleto), moguće da je sin pokušao da na potpuno istoj tematici postane uspešniji od mnogo poznatijeg oca, tek, dobili smo ostvarenje koje u određenim detaljima sasvim svesno podseća na film iz 1973. godine. Autor filma kao da nam neprestano poručuje da su za sve loše stvari koje su se desile tokom i nakon snimanja sami članovi ekipe krivi „jer su snimali film o đavolu” a bojimo se i da postupci reditelja filma u filmu (u The Exorcism se „sasvim slučajno” zove The Georgetown Project) nikako nisu slučajni i da prikazu guranja glumaca preko ivice ovog meta režisera svakako kumuju nekadašnji postupci Williama Friedkina. Sve gore navedeno može biti tačno ali i ne mora, ali je činjenica da je The Exorcism psihološka meta drama, sa tek nešto horora, što neće leći baš svim gledaocima a pogotovo ne onima koji su znajući ili ne kakav je ovo film ipak očekivali nešto nalik The Pope's Exorcist.
Film se bavi gubitkom vere, borbama sa sopstvenim demonima, prodajom duše za karijeru, pokušajima vraćanja poverenja sa otuđenim naslednicima a na koncu i seksualnom različitošću, što je aktuelna tema koju malo koji savremeni film preskače. Sve ove teme su do sada više puta obrađivane ali je problem što su u The Exorcism prežvakane na ne previše zanimljiv i dobro režiran način. Sve deluje dosadnjikavo, usiljeno i suviše dramski, ne baš realno i nabacano bez ikakvog reda, samo da bi bilo prisutno u filmu. Potresni istorijati likova, nekoliko jezivih scena, lezbo romansa i egzorcizam – sve je ovde prisutno samo reda radi, jer to ovakav film zahteva ali ništa nije povezano u skladnu celinu, ne uspeva da zainteresuje gledaoca, ne može mu ostati u dužem sećanju i da nema jednog Russella Crowea veliko je pitanje da li bi većina gledalaca i završila film do kraja. Sve je mračno i usiljeno, vizuelno nedovoljno atraktivno, bez ijednog horor aduta koji bi oduševio fanove i bez ijedne scene koja bi se istakla u odnosu na onaj drugi mnogo poznatiji film iz prošle godine. Kako The Exorcism odmiče postaje sve slabiji a kada nastupi finalna tarapana većina gledalaca će zevati i jedva čekati da vidi odjavnu špicu.
Možda je problem filma u režiji i scenariju a verovatno i u turbulentnom istorijatu: sve je snimljeno još 2019. godine ali je smatrano da materijal nije dostojan objavljivanja bez ponovnih snimanja i montaže. COVID era je to sprečila pa je film bio gotovo odbačen a kada je The Pope's Exorcist postao hit neko je došao na ideju da stari materijal iskoristi... Određene scene su iznova snimljene, na različitim lokacijama zbog obaveza glumaca, a onda je početkom godine sve ponovo sklopljeno. Upravo zbog ovoga film u nekim trenucima deluje skokovito, kao da fali određeni broj kadrova. Miller se suviše brzo zaposeda bez tradicionalnih koraka koji karakterišu jedan exorcism horor još od kultnih uzora na koje se ovaj film poziva.
0 comments:
Post a Comment