Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt10160976/
Trailer: https://youtu.be/QF-oyCwaArU?si=58D-QiR3Tjm3xA5w
Sa malim zakašnjenjen opisujemo Nun 2 ali, što bi rekao naš narod – za mediokritetske horor hitove nikada nije kasno. Posle uspeha The Nun potpuno očekivano je da smo dobili njegov nastavak kao što je gotovo izvesno da ćemo u nekom trenutku dobiti i treći deo serijala, bez obzira na slabije ocene drugog nastavka. Jednostavno, brojke na blagajnama su neumoljive pa autorima serijala ne preostaje ništa drugo do da nastave priču o famoznoj Opatici iz pakla...
Priča u sequelu se hronološki nastavlja na onu iz prethodnika: četiri godine nakon onih dešavanja demon Valak se budi i spaljuje živog sveštenika u jednoj francuskoj crkvi. Zlo počinje da se širi po katedralama i drugim crkvenim objektima širom okruga a mrtva, osakaćena i spaljena tela sveštenih lica upadaju u oči nadležnima u Vatikanu. Obzirom da i sami znaju da tu nisu čista posla i da nanovo imaju posla sa veoma jakim nečastivim entitetom nemaju druge opcije nego da pronađu sestru Irene, istu oni krhku i naizgled slabašnu ženicu koja je pre četiri godine (tada se činilo) pobedila Valaka. Irene nevoljno pristaje da ode na mesto prve tragedije i započne istragu, ovoga puta imaće i ženskog pomoćnika, a iznenađenje će je dočekati već po samom dolasku u katedralu smrti: ispostaviće se da je demon zaposeo nekoga iz njenog najbližeg okruženja, nekoga ko joj je veoma drag i protiv koga će se morati boriti do samog kraja ukoliko želi da drugi i konačni put pobedi Valaka. To neće biti nimalo lako budući da demon konstantno menja oblike i koristi se raznoraznim suviše jakim oružjima ali nema tog demona koji može stati na put odlučnoj nežnoj i emotivno povređenoj ženi koja ima potresnu prošlost...
Nun II je film koji se komotno nastavlja na prethodnika ali koji možete gledati i samostalno. U nekoliko navrata se nabrzinu prelazi preko onoga što se desilo ranije i to ocenjujemo kao pozitivnim, da se gledaoci podsete šta su onomad gledali. Film se nastavlja na prethodnika i po pitanju okruženja, mada ovoga puta nemamo prelepe prikaze manastira na periferiji što je jedan od aduta filma iz 2018. godine. Ovoga puta sve je smešteno u mračni i magloviti noćni ambijent, bez gotovo ijednog prikaza prirode, ali ipak se može reći da su oba filma vizuelno slična i da po tome svakako čine skladnu celinu. Možete ih gledati neposredno jedan nakon drugog i nećete steći utisak kako su ih radili različiti ljudi u razmaku od pet godina. Sličnosti se nastavljaju i u pogledu glavnih likova jer su dva od tri prenesena iz prvenca. Sličnost je što opet posmatramo dešavanja koja se odigravaju u starim oronulim odajama nekakvog manastrira (film je sniman u jednom napuštenom francuskom manastiru) a složićete se da nema lepše stvari za jedan horor film nego da se odigrava u starom i autentičnom okruženju. A da li su sve ove nabrojane sličnosti pozitivne ili negativne po vas – zavisi isključivo od toga da li vam se Nun I svideo ili ne...
Nažalost, dva filma su vrlo slična i po slaboj priči. Storija koju ovde gledamo je verovatno opet našvrljana za vreme pauze za ručak a po uverljivosti se može porediti sa drugorazrednim ili čak i ostvarnjima ispod tog nivoa. Oba ženska lika koje ovde pratimo u glavnim ulogama su veoma naivni i neuverljivi, krase ih čudne motivacije, nerezonska odlučnost i skokoviti dolazak do začuđujućih saznanja, samo da bi se zbog toga ionako slaba radnja filma skokoviti mogla odmotavati dalje dok gledaocima (makar onima koji prate priču) često stoji upitnik iznad glave. Ali, ovde je priča ionako u drugom planu: autori filma su shvatili da današnja omladina, koja je svakako većinska kada su odlasci u bioskope u pitanju, ionako ne zahteva smislenu i uverljivu priču već isključivo animirane i napadne scene jeftinog plašenja. Pa, kad su to već tražili evo im: Nun II puca iz svih vrsta oružja, bombardujući gledaoca manje ili više uspelim jumpscareovima bez prestanka, gotovo od uvodne pa do poslednje sekvence filma. Valak uz agresivne zvučne efekte izleće iz bukvalno svakog zida i svake senke starog zdanja a njegove animirane kreacije atakuju na čula gledalaca, samo ponekad uspešno.
Ukoliko ste horor fan koji uživa u agresivnim i bučnim scenama ovde ćete imati materijala za uživanje napretek. Nećemo da grešimo dušu pa da kažemo da film ne poseduje određenu atmosferu i da nema nekoliko lepih horor kadrova ali je potpuno očigledno koja publika je autorima bila u fokusu i za koga je Nun II spravljen. Upravo tim gledaocima će promaći da su neki od likova nazadovali (glavni muški karakter je izgubio svoj karakteristični akcenat a i iz nekog razloga je promenio svoje ime) kao što im neće biti mnogo važno ni da o glavnom negativcu nakon gledanja ovog filma ne znaju mnogo više nego ranije. Klincima će biti potpuno efemerno i to što u dejstvovanju Valaka ne postoje apsolutno nikakve zakonitosti ili pravila, te on osim direktnog uticaja na žrtvu može da utiče i na treća lica ali i da menja realnost oko njih (virtualna realnost?). Nun II je opet nafilovan random horor scenama, gde nikada ne znamo zašto se nešto desilo upravo tako, osim što znamo da je baš ta scena ubistva ubačena u film jer je autorima delovalo cool. Verovatno većini klinaca koji su pohrlili u bioskope nije smetalo ni to što je inače odlična glumica Storm Reid (Missing, The Last of Us) ovde bukvalno protraćena i što se guši u neuverljivim rečenicama koje su joj napisane. Taissa Farmiga je, takođe nažalost, prošla tek malo bolje od svoje koleginice.
Utisak o Nun II je svakako negativan ali vam njegovo gledanje može prijati ukoliko vam se dopao prethodnik. Ako vam se taj prethodnik nije dopao znajte da nastavak ni na jednom polju nije napredovao a na nekim je i blago nazadovao, kao što je i običaj kod sequela. Film nikako nije iritantan i prilično je gledljiv ali, baš poput prethodnika, odiše utiskom propuštenih šansi i veoma brzo bledi iz sećanja.
0 comments:
Post a Comment