Režija: Eli Roth
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1448754/
Trailer: https://youtu.be/KbU50SdL8zA?si=BdwlVYSlH_FO3BiG
Ime Elija Rotha svakako poseduje određenu težinu u modernom svetu horor filma budući da je dotični svoj gotovo kultni status stekao ostvarenjima Cabin Fever, Hostel 1 & 2 i Green Inferno, dakle filmovima koji se i dan danas gledaju i neizostavni su repertoar bukvalno svakog horor fana. Čekanje na novi Rothov horor film se odužilo na skoro čitavu deceniju jer se on od oslabog Knock Knock uglavnom držao van žanra u kojem se afirmisao i stekao ime.
Thanksgiving kupi ideju iz autorovog istoimenog kratkog filma (ili bolje reći fake trailera) koji se 2007. godine našao u filmu Grindhouse. Roth je očigledno procenio da bi proširivanje tog klipa moglo biti dobra ideja (ili mu je ponestalo istih) a i mi mislimo da to nije loša odluka jer na temu tog praznika tržište horor filmova nije pretrpano. Film počinje Black Friday scenama koje sežu godinu dana u prošlost i prikazuju stampedo u jednom supermarketu kada razulareno krdo kupaca u trci za što većim popustima grabi sve što mu dođe pod ruku bukvalno gazeći do smrti svakoga pred sobom... Događaj zbog više nastradalih ostaje upisan crnim slovima u istoriju gradića a godinu dana kasnije vlasnik tog marketa razmišlja o ponovnim Thanksgiving trgovačkim akcijama iako većina meštana zbog toga negoduje. Ono što je mnogo važnije po žitelje gradića, ali i po nas gledaoce, je da se bukvalno istog dana počinju dešavati brutalna ubistva: neko maskiran u odelo, masku i šešir Johna Carvera (prvi guverner Plymoutha) seje smrt po gradu i ostavlja iza sebe mrtva tela kao na traci... Mrtva tela se gomilaju a obruč oko naše mlade junakinje se steže, sve dok ne dođe do eksplozivnog, brutalnog i šokantnog finala...
Thanksgiving je uglavnom tinejdžerski slasher koji se nalazi na pola puta između poznatih predstavnika tog žanra (zli jezici bi rekli kako je ovo samo joj jedan Scream klon) i najpoznatijih Rothovih filmova koje smo naveli u uvodu. To znači da prisustvujemo jednoj tinejdžerskoj drami i borbi za život, gde maskirani ubica proganja klince po celom gradu a oni su uglavnom prepušteni sami sebi i ne mogu računati na pomoć starijih. Ubica je u starom dobrom slasher maniru bukvalno svuda, uvek je za korak ili dva ispred potencijalnih žrtava i policije koja mu je navodno za petama a ubija svakoga i svuda na najrazličitije načine, ne ostavljajući gotovo nikakve tragove, spretno izbegavajući sve zamke koje mu se postave. Misterija provejava kroz čitav film jer do samog finala ne znamo ko je ubica a sumnjamo na skoro sve prisutne: autor filma se stoički trudi da zavara gledaoca u pogledu ubice, neprestano mu servirajući razloge da to bude svako... Ipak, kada konačno otkrijemo ko se nalazi iza maske i odela Johna Carvera ostaćemo pomalo razočarani i samom personom i njenom motivacijom ali, hej, zar i to nije u duhu već pominjanog Scream?
Tempo filma je zadovoljavajući a izgled gradića u dovoljnoj meri praznični da bude na tragu Halloween. Za razliku od „prljavog analognog” lažnog trailera ovaj celovečernji film je ispeglan do maksimuma i digitalno ispoliran, ponekad i suviše za naš ukus (neki prljaviji i ekstremniji momenti nisu preneseni u novi film). To za sobom povlači da je sve savršeno jasno i vidljivo, pogotovo jer nema noćnih scena i tapkanja u mraku, što pozdravljamo. Filmu ne stavljamo u minuse to što bukvalno vrvi od horor klišea iz prostog razloga jer je Thanksgiving još onomad zamišljen kao meta-slasher a to prenosi i u svoju produženu verziju. Nijedan kliše koji ovde vidite (a zapravo u filmu nećete ništa ni gledati osim klišea) neće vas nervirati ili iritirati i to je svakako rezultat vredan hvale. Ipak, ne možemo a da ne primetimo da film u nekim scenama veoma liči na neke poznate (teen) slasher filmove. Recimo, iako je jedna od spektakularnijih scena u filmu (karneval) prenesena još iz 2007. godine više će vas podsetiti na onu poznatu scenu iz I Know What You Did Last Summer sa, (opet) dodatkom Scream (gomila ljudi koji nose istu masku).
Problem koji primećujemo u filmu je što on vuče poreklo iz fake trailera, dakle štos klipa, koji je zapravo bio kratka parodija slashera 80-ih. Celovečernji Thanksgiving koketira sa horor komedijom ali se uglavnom trudi da bude brutalan, realističan za okvire jednog teen slashera i nadasve šokantan. Upravo zbog toga neuverljivo deluju neke scene koje su prekopirane iz 2007. godine, poput ubistva na trambolini koje je bukvalno neizvodljivo. Još neka ubistva su veoma preterana i nedvosmisleno bi ubici oduzeli suviše mnogo energije i vremena a rezultat bi bio upitan (poput pečenja ljudske ćurke u rerni). I u ostatku filma vidimo neodlučnost autora koji nije siguran da li svoj film želi načiniti ozbiljnim i šokantnim delom ili tinejdžerskom sprdnjom čiji će se gegovi prepričavati među školarcima. Neodlučnost (ili možda kresanje budžeta) primećujemo i u domenu specijalnih efekata jer dok su neka ubistva veoma brutalna i šokantna kod nekih drugih gledamo obilato korištenje animirane krvi i to ne previše uverljive. Jeftina CGI animacija nam nekako ne ide uz ime Elija Rotha pa se nadamo da će ovo biti ispravljeno u nekim njegovim sledećim projektima (čitaj: valjda je od Thanksgiving zaradio za bure veštačke krvi).
Thanksgiving je uglavnom zabavan film ali nedovoljno originalan, što je možda svesno učinjeno, i nedovoljno specifičan, što je mnogo veći problem. On jeste dinamičan i na momente veoma brutalan ali malo koja scena će ostati u dužem pamćenju iskusnijem gledaocu, osim možda spektakularnog uvoda u supermarketu, što i jeste najuspeliji segment filma sa britkom porukom savremenog konzumerizma. Thanksgiving nikako nije najbolji Rothov film, srećom nije ni najgori, ali je komercijalno uspešan pa osim što predstavlja autorov povratak u horor predstavlja i početak serijala jer je Thanksgiving 2 već najavljen...
0 comments:
Post a Comment