HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mukunda Michael Dewil

Ovo nije onaj mnogo poznatiji Prey sa Predatorima a nije ni onaj Prey iz 2007. godine, mada tema jeste donekle slična a i polovina postera je bukvalno preslikana. Ovo je sasvim novi Prey, prvobitnog naziva mu Kalahari, što bi verovatno bio originalniji naziv ali se od njega iz nekog razloga odustalo, možda jer bi afrička pustinja odbila deo gledalaca. Uglavnom, u pitanju je akcioni triler, sa elementima drame i preživljavanja a ta tema nam je uvek zanimljiva.

Mukunda Michael Dewil, autor ovog filma (režiser i scenarista), i sam južnoafrikanac po nacionalnosti, imao je potrebu da u zaplet svog filma uključi afričku realnost, oličenu u haranju militantnih ekstremističkih grupa. Upravo od jedne takve pokušavaju uteći i naši junaci Andrew i Sue, mladi bračni par koji biva prinuđen da u poslednji tren napusti Christian missionary post u kojem je radio i jednim malim i nedovoljno sigurnim avionom se uputi put obližnje civilizacije. Avionom upravlja temperamentni, drski i čini se nedovoljno osposobljeni pilot ali broj putnika nije zaslužan za pad aviona koliko oteži i neprijavljeni teret koji ćete skupa sa našim junacima otkriti nešto kasnije, kada vredni teret ne bude toliko bitan koliko očuvanje sopstvenog života. Uglavnom, nakon samo pola sata leta naši junaci se skupa sa drugim preživelima nalaze u pustinji pored ostataka aviona, neki putnici su povređeni a svi odreda dehidrirani, suviše udaljeni od najbližeg naseljenog mesta da im treba dva dana hoda po užarenom pesku a oko njih se nalaze opet one iste ili neke druge naoružane i neprijateljski nastrojene bande. I horde krvoločnih lavova koji nisu ništa obedovali poslednjih dana pa ne bi da propuste ovu američku večeru...

Uspeh Prey kod gledalaca direktno zavisi od njegovih očekivanja. Ukoliko nemate ništa protiv da pogledate nižebudžetnu pustinjsku survival dramu sa nešto akcije Prey vas ne bi trebao mnogo razočarati. Što se tiče pukog preživljavanja ovde zaista imamo svega: dehidriranja, opekotina, smrtnih i onih lakših povreda, sukoba sa naoružanim grupama i sa raznim vrstama pustinjskih predatora (lavovi, hijene, zmije)... Reklo bi se da je pokriven bukvalno svaki problem sa kojim bi se čovek mogao naći u datoj situaciji i na ovo zaista nemamo velikih zamerki. Sasvim je očekivano da svaki od problema sa kojima se preživeli susretnu odnese poneku žrtvu, sasvim je prirodno za ovaj tip filma da većina putnika neće dočekati završnu špicu a sasvim je očekivano i da na određeni broj kadrova gledalac ima zamerku, prvenstveno koje se tiče nerezonskih ponašanja, diskutabilnih odluka i nerealnih postupaka. Da li su ove scenarističke odluke posledice neznanja, amaterizma ili nečeg trećeg – nije nam poznato ali ne možemo se oteti utisku da je doktor u filmu nedovoljno stručan (obratite pažnju na sečenje rane nakon ugriza zmije) a da je u kabinu aviona one noći ipak mogla stati još jedna osoba.

Navedene stvari ipak ne nerviraju mnogo jer ih viđamo u bukvalno svakom sličnom filmu. Ono što vas može nervirati je upadljivo skroman budžet filma koji se najviše primećuje u scenama ubistava i kadrovima sa lavovima. Lavove u krupnom kadru vidimo isključivo same, jer su oni očigledno nastali separatno, ko zna kada, ili su pozajmljeni iz Opstanka. Kada napadaju žrtvu lavove isključivo gledamo u veoma kratkim iscepkanim sekvencama a njihovo prisustvo prepoznajemo isključivo tonski, specifičnom rikom. Očigledno je obezbeđivanje divljih životinja na setu bilo veoma zahtevno pa se pribeglo trikovima a ništa bolja situacija nije ni kada su u pitanju ubistva koja se sva odreda dešavaju van ekrana. Zasmetala nam je još jedna stvar, koja vama i ne mora: Mena Suvari, relativno poznato ime u svetu horor filma, ovde ima bukvalno epizodnu ulogu. Da li je u pitanju sunovrat njene karijere ili nešto drugo nije nam poznato ali sumnjamo da je uzela dobru lovu za tek nekoliko kadrova u jednom drugorazrednom trileru. Sa druge strane, kasting je zadovoljavajući za ovu klasu filma i tu ne bismo ništa zamerali. U glavnoj ulozi je uvek dobri Emile Hirsch, u narodu poznat kao dvojnik Jack Blacka iz mlađih dana.

Prey nije film koji bi vas bilo čime mogao oduševiti ali ukoliko ste u odgovarajućem raspoloženju i treba vam prosečan film za jedno gledanje i zaborav svakako vam može poslužiti. Vrela i užarena pustinja je uvek ugodna za oko a ovde ima zaista prelepih kadrova peščanog prostranstva u kojem na svakom koraku vreba neka opasnost. Verujemo da je bukvalno svaki segment filma mogao biti bolji ali Prey ne poseduje suviše velike probleme osim onih koji se tiču budžeta.

+ uvek vizuelno upečatljiva vrela pustinja
+ napetosti i bezizlaznosti; Emile Hirsch
+ opasnosti sa kojima se susreću preživeli...
— ...ali se ubistva uvek dešavaju van ekrana
— „izostanak“ lavova; nerealni momenti
 
Ocena 5/10