HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Aleksey Lukanev

Lost in the North, u originalu Chuzhaya, nikako ne treba mešati sa istoimenim ruskim filmom od pre neku godinu: ovde je u pitanju dramska avantura ili bolje rečeno film preživljavanja daleko od civilizacije, ne toliko originalan po svom sadržaju i konceptu ali svakako zanimljiv film sa određenim specifičnostima zemlje iz koje potiče. Ukoliko volite filmove na ovu temu svakako dajte šansu i Lost in the North, bez obzira što se do njega nešto teže dolazi...

Dina je uspešna poslovna žena i ona je centralna ličnost ovog filma. Uspešna je na svim poljima, kako na poslovnom gde započinje najveći i najplaćeniji višemilionski projekat tako i na porodičnom planu, gde slobodno vreme provodi pored supruga koji je bezuslovno voli i ćerke, svoje mezimice. Deluje da će njen srećan & uspešan život još dugo vremena ići stazom uspeha ali se Dini i njenom pilotu helikoptera po povratku sa važnog sastanka isprečila snežna oluja. Pilot uleće u snažnu mećavu, gubi kontrolu nad letilicom te pada u snežnu nedođiju, stotinama kilometara daleko od bilo kakvog naseljenog mesta i civilizacije. Pilot gubi život na licu mesta a onesvešćenu Dinu u sred snežne tajge pronalazi meštanka koja je sankama odvozi u selo koji se nalazi daleko od mesta pada, pod obroncima šume. Dina se nakon oporavka budi u nomadskom plemenu čiji član nadalje ima biti protivno svojoj volji: nameću joj se pravila i zakoni koji su u suprotnosti sa modernim načelima njenog života ali Dina nema izbora, sve dok ne ugrabi povoljan momenat da se otisne put civilizacije i svoje porodice... Međutim, postavlja se pitanje da li ona može stići do svojih najmilijih a ukoliko to učini koga će pronaći u svom domu?

Lost in the North po svojoj konstrukciji nikako ne predstavlja nešto novo i do sada neviđeno. Već mnogo puta do sada smo gledali kako neka osoba iz nekog razloga „zaglavi” u nekoj nedođiji i ne može se vratiti svojoj kući pa tokom svog preživljavanja i između pokušaja spasavanja u nedogled preživljava stare dane, sagledava prošlost iz novog ugla, pod teretom novonastale situacije postaje bolji čovek a pod uticajem prirode se vraća korenima i menja nabolje... Upravo to se desilo i našoj Dini a na njenu „evoluciju” svakako su uticali i domoroci plemena u kojem se obrela, sa svim svojim patrijarhalnim zakonima, zakonima koje im je nametnulo puko preživljavanje ali i potpuna posvećenost porodici. Ovo vraćanje ljudskim korenima jedne žene koja je do nedavno prvenstveno bila gladna uspešne karijere je glavni utisak filma ali i njegova centralna poruka. Samo, da li će osoba koja sada na sebi nosi vučije kože moći da se uklopi u iskvarenu sadašnjost, u zakone džungle koji su gori nego u divljini tajge i na otuđenost koju nije osetila čak ni kod primitivnih plemenskih ljudi? Ovakvi filmovi uvek teraju na razmišljanje u vezi savremenog sveta i pravca u kojem bi on trebao krenuti pa sličnu situaciju pronalazimo i kod Lost in the North...

Sam ambijent sela u kojem se Dina našla je prelep, zavejan, hladan što se tiče vremenskih uslova ali zapravo mnogo topliji od tehnološki savremenog Dininog doma u Moskvi i kancelarija na višim spratovima nebodera u kojem je bila zaposlena. Snežna prostranstva plene vizuelnim kvalitetima a kamera u više navrata kao da se divi nepreglednoj prirodi koja je (skoro) netaknuta. U nekoliko kadrova primećujemo nešto slabije animacije (recimo kod pada helikoptera) ali pretpostavljamo da u okviru ovog budžeta i nije moglo kvalitetnije a film je akcenat stavio na sasvim druge stvari. Pleme izgleda vrlo autentično kao i njihov jezik (nije nam poznato da li je u pitanju gibberish ili zaista neki lokalni jezik) a u glavnoj ulozi se odlično snašla Anna Slyu, koja nas u početku nervira svojom uspešnošću, tvrdoglavošću i izveštačenom snobovštinom ali vremenom nam postaje bliža sve dok se potpuno ne vežemo za njen karakter i sudbinu. Ono što može biti odbojno po gledaoce je što verzija filma do koje smo mi došli poseduje rusku sinhronizaciju govora domorodaca a to zaista nije najsrećnije rešenje. Da stvar bude još gora glas je uvek isti i to muški.

Međutim, najveća mana ovog filma je što je on zbrzan. Ova radnja prikazana na ovakav način je naprosto zahtevala još makar sat ipo vremena a najbolje formu nekakve mini serije od 4 do 8 epizoda. Primećujemo da je upravo zbog pomanjkanja minutaže film u nekim trenucima veoma skokovit, kao da nedostaje određeni broj scena ili su one izbačene tokom montaže da bi se zadovoljilo prosečno trajanje jednog bioskopskog ili TV filma. Takođe, u nekoliko navrata smo primetili određene nelogičnosti ali po ovome film ne prevazilazi svoju zapadnu braću. U svakom slučaju, ukoliko žudite za nečim što liči na, recimo, Keep Breathing, pa čak i na Lost, komotno možete pogledati Lost in the North.

+ nedvosmislena poruka filma
+ Anna Slyu u glavnoj ulozi
+ snežni ambijenti i priroda
— film je poprilično zbrzan
— povremene nelogičnosti
 
Ocena: 6/10