Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt3498622/episodes/?season=1
Fortitude je britanska psihološka triler horor misterija koju sačinjava 26 epizoda podeljenih u 3 sezone. Serija se na ostrvskom Sky kanalu emitovala od 2015. do 2018. godine a na nekim tržištima gde je kasnije prikazivana je cenzurisana, zbog gomile nasilnih, brutalnih, krvavih i gnusnih kadrova. Ovakav materijal bi teško bio prikazivan na nacionalnim frekvencijama u doba naše mladosti, makar ne pre ponoći, ali vremena su se promenila a informativne emisije su poslednjih sezona svakako postale šokantnije od bilo kakvih serija i filmova...
Fortitude je fiktivni rudarski gradić smešten u Severnoj Norveškoj a njegovu populaciju čini oko 800 ljudi. Obzirom na lokaciju, funkciju i značaj njegov sastav je mešovit, multietnički i sastavljen uglavnom od radnika sa svih strana. Cela zavejana zajednica je izvrsno organizovana, ukomponovana i kompaktna, tako da se ljudi mahom bave poslom u obližnjem rudniku dok slobodno vreme provode u krčmi, lokalnom marketu i još nekim malobrojnim objektima za zabavu. Ono što je karakterisalo Fortitude je mirnoća gradića: godine su prošle od poslednjih zločina a čak i krađe su beležene u simboličnom postotku tako da je brojka od 4 policajca bila sasvim dovoljna na populaciju od 713 duša... Kažemo „bila” jer je sa mirnim Fortitudeom definitivno završeno: brojčano stanje gradića počinje da se rapidno smanjuje, policija ima pune ruke posla a snežni nanosi i zaleđene bele površine sve češće dobijaju karakterističnu krvavu nijansu... A sve je počelo naizgled benignim postupkom dvojice sumnjivih tipova, lokalnih rudara, koji su pronašli otopljeni leš mamuta za kojeg se pretpostavljalo da potiče iz praistorije. A ukoliko je zaista toliko star – njih dvojica bi mogli nešto zaraditi... Ono na šta dotični nisu računali je da se u otopljenom mamutu nalaze neki njima nepoznati praistorijski insekti kojima su se odmah zarazili i usled kojih će se uskoro početi ponašati vrlo čudno a što je još važnije – i agresivno...
Autor serije je svakako uspeo da jednu vrlo aktuelnu i zastrašujuću temu (globalno zagrevanje), koja je smeštena upravo tamo gde najstrašnije i deluje (u predeo gde se tope glečeri) pretoči u pravi pravcati horor, koji doduše na samom početku tako i ne izgleda. Grad karakteriše letagirčna i depresivna atmosfera, tako svojstvena severnim zaleđenim gradićima, usporen život male zajednice gde se ljudi uglavnom poznaju ali gde će pojedinci u jednom trenutku postati pravi zombiji, sa brzim, agresivnim i nepredviđenim ubilačkim tendencijama koje su u pravoj suprotnosti sa pomenutim ambijentom u kojem se nalaze. Ima tu još jedna zanimljiva stvar u celoj priči: autor je iskoristio i strah od nepoznatog te u celu priču uključio misteriozne insekte probuđene iz zimskog sna koji su se otopili skupa sa mamutom a zatim umesto mamuta počeli naseljavati neke nove domaćine, samo hiljadama godina kasnije... Ovi insekti su svojevrsni paraziti koji upravljaju doskorašnjim ljudima postavljajući u njih hiljade larvi koje kada se izlegu prelaze na novog domaćina. Ukoliko vam ovo ne deluje dovoljno gnusno moramo reći da od njihovog naseljavanja bukvalno niko nije zaštićen a kada to kažemo mislimo i na klince koji su prisutni u Fortitudeu i od kojih će se jedan zaraziti već na samom početku.
Prvo ubistvo (iako veoma brutalno) se uzima kao slučajno, koje je u nekom trenutku moralo doći uzimajući u obzir statistiku. Kod drugog ubistva šerif i gradonačelnica su se zapitali šta se to dešava u njihovom gradiću a kada se desilo treće – više nije ni bilo vremena za planiranje narednih akcija jer je mirni Fortitude otišao dođavola... Kako se istražuje prvi zločin, a onda se dešavaju i naredni, likovi koje pratimo pokazuju svoje pravo lice a to je da stvari u ovom mestu nikako nisu bile idealne kakve su na zaleđenoj snežnoj površini izgledale. Posmatramo istragu jednog nesrećnog slučaja koji se na glečerima odigrao još u prologu premijerne epizode, gledamo lica koja pokazuju neke najniže porive ali i saznajemo da se mnogi od prisutnih bore sa nekim svojim demonima, strahovima, kompleksima i emotivnim dilemama. Svaki od pomenutih problema desetak osoba nad kojima serija ima fokus će u nekom trenutku eksplodirati i imati uticaja na glavni tok priče i centralnu temu u vezi zaraze i zaposedanja. Onaj prvi slučaj koji smo spomenuli (ubistvo na glečeru) će sa Ostrva dovesti jednog od iskusnih inspektora kako bi istražio ceo slučaj. Taj inspektor će biti direktno sukobljen sa lokalnim šerifom kojem svakako ne prija da neki stranac (a pogotovo sposobniji i iskusniji) vršlja po njegovom gradu, tim pre što je šerif možda i direktno umešan u smrt britanskog građanina... I ne samo on...
Mislimo da se sa crnjakom malo i preteralo budući da serija insistira kako je pozitivnih likova ovde jako malo, ukoliko ih uopšte i ima. Bukvalno svako ima nešto što krije, nešto negativno, neku osobinu ili tajnu koju i nije morao imati. Kao da su autori previše obogatili svoje likove bespotrebnim negativnostima ali shvatamo da je ovo skandinavski stil pripovedanja i neke filmove vrlo sličnog depresivnog identiteta smo već gledali. Uglavnom, kada posumnjate da je neki od aktera na pozitivnom tasu vage nemojte se iznenaditi ukoliko već u narednoj epizodi se obeznani od alkohola, pojavi sa ljubavnicom, pokuša nekoga da prebije, pošmrče nekoliko crta, pokuša silovanje ili bez nekog razloga liši života drugu osobu. U ovoj seriji bukvalno niko nije zaštićen pa budite spremni i na to da će deca postati mete a o ubijenim, raskomadanim i obduciranim životinjama ne treba trošiti ni reči. Serija obiluje gnusnim kadrovima sa obdukcionog stola ali i veoma maštovitim i dobro oslikanim scenama ubijanja. Iako ovo svakako nije najbrutalnije i najkrvavije što ste gledali, možda i što ste gledali tekuće sezone, u nekim trenucima nije teško zaključiti zbog čega je serija bila cenzurisana na određenim televizijama/tržištima. Treba svako istaći da su specijalni efekti odlični, da sve veoma uverljivo izgleda, da se upotreba animacija ne primećuje a da je sneg zaprljan krvlju veoma efektan...
Sa druge strane gradić nije toliko mračan jer ovo ipak nije Aljaska i ovde noći ne traju po više meseci. Dan i noć se ovde normalno smenjuju, uz napomenu da dnevno svetlo zna biti svedenije ali zna biti i dana kada je gradić sa okolnim rudnikom i zavejanim brdima okupan zubatim suncem. Takođe, zna se desiti da već iste večeri ceo kraj pogodi jaka snežna mećava koje veoma hladno deluje pa stoga i čudi zašto likovima na ekranu ne izlazi para na usta u količini koja bi se očekivala. Dobro, ne može sve biti idealno pa ukoliko nam je to najveća vizuelna zamerka – dobro je. Iako se dešava na severu Norveške serija je snimana u Velikoj Britaniji i na Islandu, no to vam neće biti veliki problem već ovaj podatak navodimo više kao zanimljivost. Kompletan krajolik deluje uverljivo, hladno i norveški, sa sve polarnim medvedima koji povremeno silaze da se nahrane ljudima. Ono što ne deluje toliko uverljivo je poslednja epizoda koja je po našem mušljenju prilično zbrzana. Finalna epizoda pokušava da zaključi ili makar pokrpi sve priče koje su se natenane raspredale u prethodnih 11 epizoda. To, naravno, nije nikakav problem jer to i očekujemo od finalne epizode sezone ali ovde je to urađeno dosta skokovito i naprečac čime se izgubilo na uverljivosti i prepoznatljivom tempu i atmosferi koji su krasili dotadašnji tok.
Sreća u nesreći je da sadržinski nemamo mnogo toga zameriti raspletu sezone ali ostaje utisak kako je prva sezona bila planirana na makar 15-16 epizoda ali je onda neko iznenada presekao sve i rekao ekipi „ima da to završite u 12-toj kako znate i umete, nema više ni novca ni vremena”. Šalu na stranu, ne verujemo da su finansije uzrok ovakvoj finalnoj epizodi već ona deluje kao da je iz nekog razloga doživela brutalni masakr u postprodukciji... Ono gde serija, pak, briljira je glumačka postava koja je zaista odlična iako u njoj nismo videli nama poznate face, osim Michaela Gambona u jednoj od sporednijih uloga. Primetna je klišeizacija nekih sporednih karaktera, kao što su primetni i neki nerealni momenti (poput eksplozije u finalnoj epizodi) ali to nije prevelika zamerka jer će gledalac uglavnom biti zauzet posmatranjem veoma ozbiljne priče koja je još jezivija kao potencijalno moguća. Ono što nam se nije svidelo, a što takođe možemo podvesti pod preterani crnjak na kojem su autori serije insistirali, je bespotrebno likvidiranje nekih od likova za koje smo pretpostavljali da mogu još dosta toga ponuditi i da nikako nisu završili svoju priču u ovom ostvarenju. Svakako da time autori serije poručuju nešto o ljudskoj prirodi ali nećete se moći oteti utisku da neki od zanimljivijih faca ovde nisu dovoljno iskorišteni.
Fortitude (prva sezona) je veoma uverljiva i zastrašujuća horor priča o jednom velikom problemu današnjice koji je prilično skrajnut i na čijem rešenju se ne radi u dovoljnoj meri. Serija se trudi da kombinuje upozoravajuću poruku sa ekološkim hororom, uz dodatak body, psihološkog i folk horora. Iako poseduje određene manjkavosti koje smo naveli Fortitude zaslužuje apsolutnu preporuku ne samo onima koji pokazuju afinitet ka prethodno pomunutim temama i horor podžanrovima već i onima koji jednostavno uživaju gledajući snežno horor ostvarenje.
0 comments:
Post a Comment