Režija:
Samuel Bodin
Uloge:
Lizzy Caplan, Woody Norman, Cleopatra Coleman
Više o filmu: https://imdb.com/title/tt9100018/
Trailer: https://youtu.be/hGY0icwlDGY?si=xhpx7pC6zLncWTqi
Više o filmu: https://imdb.com/title/tt9100018/
Trailer: https://youtu.be/hGY0icwlDGY?si=xhpx7pC6zLncWTqi
Svedoci smo da savremeni horor filmovi nude malo toga originalnog i da mahom iznova obrađuju davno ispričane priče na uglavnom već viđen način, sa vrlo malo novih elemenata. Slična je stvar i sa filmom koji ovde opisujemo ali uz jednu bitnu razliku: Cobweb je vrlo korektan film rađen na pomalo starinski način a to znači da se izdvaja od prošlogodišnje oslabe horor ponude i smešta u sam vrh liste najboljih horora 2023. godine...
U centru naše pažnje je Peter, stidljivi i povučeni osmogodišnjak koji je pod apsolutnim nadzorom svojih temperamentnih, strogih i suviše zaštitnički postavljenih roditelja koji s druge strane sa mališanom nemaju neki blizak odnos pun uzajamnog poverenja pa to rezultira njegovom distanciranošću i otuđenošću. Naravno, za jednog mirnog i povučenog dečaka se odmah lepe školski nasilnici ali to nikako ne znači da Peter nije kažnjavan i kod svoje kuće, uglavnom zbog zanemarljivih „prestupa”... Međutim, preokret po ovog dečaka nastaje jedne večeri kada on iz zida svoje spavaće sobe začuje nekakvo kuckanje! Dečak se u početku plaši jezivog zvuka koji se ponavlja te se odlučuje da o tome izvesti svoje roditelje koji su zapravo još jeziviji od samog noćnog kuckanja. Roditelji, naravno, ne veruju svom sinu i ne pridaju ovome nikakvu pažnju te sve svaljuju na račun bujne mašte klinca. Kada se noćni zvukovi nastave Peter skuplja hrabrost i odlučuje da im uzvrati ali to izaziva neočekivani kontraodgovor – glas nepoznate osobe iz zida, koja je možda u nekakvoj vezi sa Peterom ili njegovom porodicom... Ili je eventualno u vezi sa onim što je dečak otkopao u bašti iza svoje kuće...
Reklo bi se da je Cobweb skockan od čitave hrpe raznoraznih klišea koje gledamo u filmovima od kraja 70-ih naovamo kao i od kadrova u kojima možete prepoznati čitav niz horor filmova, počevši od Halloween pa do Malignant. Međutim, treba reći kako je skoro svaki kliše koji ovde primećujemo implementiran na prilično zadovoljavajući način i smešten je u službu centralne priče. Nikoga neće iznenaditi ni sam klinac, ni njegova povučenost, ni jezivi crteži koje crta, ni čudno ponašanje njegovih roditelja, jer je to sve već viđeno stotinama puta, baš kao što je viđeno i to da se za klinca zainteresovao neko ko na to nema veliko pravo. I pored svih fantazija koje ovde gledamo delovalo nam je najneprirodnije upravo ponašanje učiteljice koja suviše naglo, i suviše duboko, bez potrebe gura svoj nos u privatne stvari jedne porodice. Činilo nam se da je lik učiteljice trebao biti uverljivije napisan ali ukoliko tražimo utehu evo je – Cobweb je jedan od retkih horora koji poseduje klinca u glavnoj ulozi a da on nije iritantan! Znamo da vam je teško da poverujete u ovo ali istina je: Peter se nalazi na dijametralno suprotnom polu od onog malog dvonogog čudovišta iz The Babadook...
Treba reći kako Cobweb zaista odlično izgleda, lepo je snimljen i odlično režiran pa se gledalac posmatrajući ga na momente zbilja može vratiti u neka srećnija vremena po horor filmove. Sama radnja se odigrava neposredno pre Halloweena a atmosfera pomenutog praznika je bolje dočarana nego u poslednjem filmu istoimenog horor serijala. Ipak, ma koliko da ovde eksterijeri izgledaju lepo većina radnje se dešava u unutrašnjosti Peterove kuće koja je uvek mračna, neosvetljena i jeziva, bez obzira koje je doba dana ili noći. Film poseduje nekoliko jumpscare scena ali je srećna odluka autora da na tome ne baziraju svoje ostvarenje već da gledaocima ponude nešto više, nešto tako „retro” a to je – atmosfera. Atmosfera u kući je veoma čudna i uvrnuta, zlokobna i bizarna (pogotovo kada su roditelji u kadru), veoma misteriozna i napeta, naročito po sudbinu samog klinca. Gledalac pokušava da dokući isto ono što i Peter pa usled toga i uz pomenutu atmosferu zanemaruje već pominjane klišee i scene koje je video u najpoznatijim predstavnicima žanra. Ipak, oni dokoni tokom gledanja mogu pogađati najmanje deset horora koje su videli u Cobweb iako verujemo da ih ima i više...
Tek u finalu filma uočavamo nešto obilatiju upotrebu kompjuterskih animacija, koje su opet pametno smeštene među senke mračne kuće, zbog čega Cobweb ne postaje suviše banalan ili naivan. Iako ne previše originalan ovo je svakako dobar film i jedan od boljih naslova iz prethodne godine. Ako ništa drugo on poseduje odličnu atmosferu i jeziv ambijent što je u potpunoj suprotnosti sa brutalnostima ili jumpscareovima kojima danas obiluju naslovi strave i užasa.
0 comments:
Post a Comment