HOROR FILMOVI (I SF)

Nakon vrlo pristojne prve sezone, koju smo overili čak dva puta uzastopno, brže-bolje smo prionuli na dalje gledanje Fear the Walking Dead, nestrpljivi da vidimo kako se sve nastavilo i da li je već u drugoj sezoni primetan određeni pad u kvalitetu. Nema fana serije koji tvrdi da je serija zadržala početni kvalitet, uglavnom se kao sezona od koje je počeo pad spominje četvrta a što se tiče druge – stvari iz naše subjektivne perspektive stoje otprilike ovako...

Druga sezona je u klasičnom duhu The Walking Dead proširena sa početnih šest na skoro standardnih petnaest epizoda a emitovala se od 10. aprila do 2. oktobra 2016. godine. Priča se hronološki neposredno nastavila na onu koju smo gledali u prvoj sezoni a sve ukupno je kao što već dobro znate vremenski pozicionirano kao prequel originalnoj seriji, tačnije dešava se nakon Rickovog ranjavanja na dužnosti, dok se nalazi u bolnici u komi. Nastavljamo sa praćenjem naše dobro poznate disfunkcionalne porodice koju na samom početku zatičemo na jahti Victora Stranda. Dok vojska očajnički pokušava da zaustavi širenje zaraze bombardujući napalmom velike gradove naši junaci preživljavaju begom na Abigail, veliku luksuznu jahtu koja se nalazi na pučini mora i pruža im prilično bezbedno utočište. Međutim, resursi na brodu su ipak ograničeni a ni okean nije potpuno bezbedna teritorija budući da i na vodi obitavaju opasne grupe ljudi koje se ne libe likvidacija preživelih, samo kako bi došli do preko potrebnih stvari za preživljavanje. Uz sve to – i u moru se zna naći poneki zombi kojeg je voda donela sa obale, koji se našao u moru zbog potonuća njegovog plovnog objekta ili zbog pada nekakve letelice...

Sve pomenute opasnosti su nekako standardne za jednu TWD seriju jer iskusniji gledaoci već vrlo dobro znaju da ne postoji apsolutno nijedna lokacija koja je potpuno sigurna, ma gde se ona nalazila. Ukoliko su naši junaci mogli stići u bilo koji deo sveta i smestiti se na lokaciju za koju cene da je najbezbednija koju mogu imati u tom trenutku – to definitivno mogu i drugi preživeli (ili oni koji nisu) i samo je pitanje vremena kada će im opasnost zakucati na vrata. Sav repertoar situacija koji ova sezona nudi gledaocu apsolutno nije iznenađujuć, prilično je i očekivan, a deluje kao dosta recikliran iz matične serije što nam se nije previše dopalo. Očekivali smo nešto originalniju radnju i nešto sporije odmotavanje priče u nekim segmentima. Međutim, obzirom da je Fear the Walking Dead izašao posle The Walking Dead autori prve su se odlučili da kriva linija učenja kod likova koje posmatramo ide oštrijom uzlaznom putanjom, pa tako već nakon kratkog vremena vidimo neke od preživelih kako obilato koriste stečena znanja, mažu se iznutricama zombija i hrabro se kreću kroz horde mrtvaca, što je fazon kojim nisu ovladali ni mnogo iskusniji junaci matične serije i čiji pokušaji da to urade su se uglavnom završavali tragično.

Dobro, možda je na temu zombi apokalipse sve (ili mnogo toga) već ispričano, možda su autori svesno rešili da recikliraju elemente matične serije ojačavajući svoj TWD univerzum, ali je činjenica da druga FTWD sezona nudi malo toga novog što nismo videli. Videli smo već i sve moralne dileme koje situacija stavlja pred likove. Neki od vodećih i dalje ne shvataju da je sa onim svetom koji su do juče poznavali zauvek gotovo i da ljudskost mora napraviti mesta preživljavanju, makar ukoliko čovek želi dočekati naredni dan. Gledamo konstantna lomljenja putnika broda u vezi toga da li treba pomoći ili ne drugim preživelima a iskusniji gledalac serije je svakako na strani Victora Stranda koji zagovara da se bukvalno nikome više ne pruža ruka i pojas za spasavanje. Ekipa ipak susreće neke preživele, što na brodu što na kopnu, tu upoznajemo neke drugačije ali takođe potresne priče a zatim se road trip nastavlja južnije... Sve sporedne priče su dobro osmišljene ali im je zajednička crta što su veoma kratke: ono što bi u TWD zauzimalo po jednu kompletnu sezonu ovde je zbrzano na samo jednu epizodu zbog čega gledalac ne može da se poveže sa novim karakterima, bez obzira da li su oni pozitivni li negativni. Po ovome Fear the Walking Dead (Season 2) veoma podseća na nedavnu hit seriju The Last of Us.

Ipak, sve je to snimljeno dinamično, napeto, sa mnogo problema na koje naši junaci nailaze i sa mnogo bezizlaznih situacija u koje upadaju. Čak i kada se nađu na mnogo sigurnijem mestu (Meksiko) problemi će se opet pojaviti na vratima i sve će se (suviše brzo) iskomplikovati. Neke lokacije uspevaju da se nametnu kroz više epizoda a svakako je pozitivno što se napravio otklon od matične serije te se radnja smestila u crveno-peskoviti Meksiko. Ova zemlja deluje zaista autentično, sa karakterističnim žiteljima ali i više nego karakterističnim bandama koje često znaju biti opasnije od horda zombija. Ono što nam se posebno dopalo je specifičan kolorit u kojem je sve snimano a koji obiluje žućkastim tonovima koji odaju vrelinu podneblja u kojem se sve dešava. Bez obzira da li se epizoda odigrava u velikom meksičkom gradu ili nepreglednoj vreloj pustinji bukvalno svakog trenutka ćete osećati ogromnu toplinu koja isijava sa ekrana. Meksički ambijenti nisu previše spektakularni ali je monotonija maksimalno razbijena premeštanjem fokusa u pustinju, favele, brdašca, unutrašnjost građevina a onda i na obližnji okean pored kojeg se nalazi ogromni hotel u kojem su naši junaci u jednom trenutku našli utočište.

Svideo nam se pravac u kojem su neki likovi otišli a tu pre svega mislimo na Nicka i njegovu majku. Nick je svoju zavisnost ostavio potpuno za sobom, istina – i nije imao drugog izbora jer je tržište narkotika propalo onog istog dana kada je nestala i civilizacija. Međutim, on na drogu više i ne pomišlja jer utočište pronalazi u drugim stvarima. Te stvari često nisu one u kojima treba tražiti utehu (pokazuje neku dozu psihičke labilnosti karakteristične za bivše zavisnike i osobe slabog duha) ali je činjenica da je Nick od najiritantnijeg karaktera u prvoj sezoni postao jedan od zanimljivijih, temperamentnijih, odlučnijih i hrabrijih. Isto se može reći i za Madison, koja je i inače bila inteligentna, dominantna, hrabra i uvek je odlučno težila samostalnim odlukama u svim situacijama. Sada je svoje osobine podigla na još viši nivo, ekspresno postajući Rick Grimes iz kasnijih sezona, kada je svu humanost ostavio iza sebe, ne libeći se čak ni likvidacija nezaraženih kako bi sačuvao teško stečenu sigurnost svoje šire i uže porodice. Sezona nam pruža priliku da upoznamo i čitav niz sporednih likova koji su uglavnom osrednjeg nivoa zanimljivosti ali im je svima zajedničko to što ne dobijaju minutažu koju bi trebali.

Ima tu i centralnih karaktera koji su nazadovali a ne možemo se oteti utisku da su neki likovi mnogo slabiji nego što smo očekivali da će biti... Naprimer, temperamentni, inteligentni i pragmatični Daniel Salazar se iznenada i potpuno neuverljivo pretvara u vrlo nestabilnog i nepromišljenog tipa sa nerezonskim potezima. Slabo ili neubedljivo napisani scenario se šire i dalje, pa tako umesto jednog Nicka sada imamo nekoliko iritantnih pojava gde prvenstveno mislimo na Travisa i njegovog sina iz prvog braka. Travis nam je bio jedan od omiljenih u prvoj sezoni, pa i u drugoj je uglavnom pristojan i nastavlja razvoj svog karaktera, ali su ga u finalu scenaristi obojili veoma patetičnim bojama koje itekako iritiraju. Jedini gori od njega je njegov sin koji ovoga puta drži medalju kao najiritantniji akter koji najčešće bez razloga pravi scene i potpuno neprirodno se menja. Ovo je takođe posledica dosta zbrzanih dešavanja koja nam se neprestano serviraju. Još jedan element koji nas je nervirao još u TWD a prenosi se i na ovaj spinoff je apsolutno neprirodno odvajanje likova koji u gotovo svim situacijama teže razdvajanju ili bespotrebnom soliranju. U jednom trenutku su svi članovi porodice i njihovih prijatelja bili na različitim stranama Meksika iako za tako nečim gledalac ne vidi ni najmanji razlog.

Ostavićemo po strani još neke problematične elemente koje smo primetili, poput činjenice da su u jednom trenutku nekoliko grupa preživelih bile pod vođstvom žena ili da je poruka jedne od epizoda kako deca trebaju da vaspitavaju roditelje umesto da bude obratno. Ove savremene poruke smo ostavili po strani i ocenili drugu sezonu Fear the Walking Dead kao logičnog sledbenika prve ali i primetno slabije, taman za jednu ocenu. Sezonu svakako treba pogledati ukoliko ste fan TWD serijala, ili (zombi) apokalipse uopšte, ali nam se prva sezona malo više dopala, stoga smo je i pogledali dva puta a drugu ne bismo, makar za sada. Idemo dalje sa gledanjem, naravno, pa vas uskoro očekuju i naredni opisi.

+ i dalje veoma napeto, vrlo brutalno i bezizlazno
+ pozitivan razvoj nekih od centralnih karaktera
+ vreli ambijent Meksika i adekvatna fotografija
— čudna i nerezonska ponašanja centralnih likova
— suviše brzo odvijanje radnje u nekim epizodama
 
Ocena: 6/10