Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt14245846/
The Midwich Cuckoos je britanska naučno-fantastična serija koja je premijeru imala 2. juna 2022. godine a sastoji se od 7 epizoda. Bazirana je na istoimenoj knjizi iz 1957. godine koja je postala mnogo poznatija zbog prethodne adaptacije u vidu kultnog Village of the Damned iz 1960. (postoji i Carpenterov remake iz sredine 90-ih). Kao i obično kada su u pitanju filmovi i serije rađeni po knjigama nećemo previše pažnje trošiti na poređenje sa pisanim delom dok su pogledi ka 64 godine starom filmu neminovni...
Radnja serije se dešava u sadašnjem vremenu čime su njeni autori pokušali da je približe savremenom gledaocu i načine je aktuelnijom. Upravo takvi su i meštani Midwicha, malenog gradića na britanskoj periferiji – raznovrsni, šareni, ali opet očekivani u jednoj seriji koja potiče sa Ostrva. Baš svima njima se iznenada dešava nešto neverovatno i neobjašnjivo: tokom jedne sasvim obične večeri događa se čudno pomračenje koje zahvata ceo grad. Apsolutno svi žitelji gube svest na određeno vreme a vojska nedugo zatim okružuje zonu i proglašava karantin, ne puštajući nikoga ni unutra ni vani. Ova situacija zatiče glavnu protagonistkinju psihoterapeutkinju Susannah Zellaby van grada, dok je njena maloletna ćerkica ostala u ograđenoj zoni. Prva epizoda protiče u Susanninim nastojanjima da umakne budnim očima vojnika i umuva se u svoj grad ali i u upoznavanju gledalaca sa neobjašnjivim fenomenom koji je zadesio čitavu zajednicu i kako se ko od žitelja sa njom izborio. Ujedno posmatramo i vojno-policijske aktivnosti koje su mnogo opširnije nego u staroj verziji filma a akcenat je stavljen na policijskog inspektora i njegovu koleginicu. Uz gospođu Zellaby inspektor se čini kao takođe glavni akter serije dok su svi ostali žitelji, službenici i vojnici (a ima ih u priličnom broju) svi odreda sporedni karakteri.
Veoma brzo žitelji dolaze svesti ali se nakon nekog vremena ispostavlja da su sve žene koje su zašle u doba polne zrelosti ostale u drugom stanju! Bivaju podvrgnute raznim eksperimentima, ne samo zbog toga što su čak i bez polnih odnosa začele već i zbog toga što je u njihovim fetusima detektovan isključivo majčin DNK... Ni to nije sve: iako još uvek nerođena, dakle dok se nalaze u majčinim utrobama, deca imaju čudne moći nad svojim majkama, stopirajući pojedine da odustanu od abortusa, od selidbe iz grada ili na neki drugi način upravljajući njihovom voljom. Kada su se sva deca gotovo istovremeno rodila stvari postaju još čudnije i jezivije: sva deca su slična (ali ne onoliko kao u staroj verziji), rastu mnogo brže od „normalne” dece, temperamentna su, tvrdoglava, čudna i bez emocija, mogu se međusobno sporazumevati telepatijom a na direktan i brutalan način naterati odrasle da izvršavaju njihove zadatke. Neki roditelji pre a neki kasnije otkrivaju zlu prirodu svoje dece, i svaki od njih reaguje na svojstven način, ali kako godine prolaze više nema dvojbe da klinci žive međusobno organizovano i za neki viši cilj a da im porodica u kojoj su se rodili treba isključivo radi preživljavanja. Nećemo vam kvariti zabavu i otkrivati koji je cilj udružene dece ali ćemo reći da im je za sprovođenja tog plana potrebno zauzeti obližnju vojnu bazu...
Za razliku od starije verzije filma, koji je sve prikazivao kroz vizuru slučajnog posmatrača, autori The Midwich Cuckoos su se odlučili na direktniji pristup, kako bi gledalac posmatrao sve događaje kroz oči direktnog učesnika i žitelja. Stvar je dodatno proširena jer se fokus mestimično premešta na razne članove ove skoro seoske društvene zajednice a razlika je i u tome što je 1960. glavni lik bio muškarac a sada je to (potpuno očekivano u skladu sa modernim filmskim standardima) jedna žena. Nekada davno, u eri crno-belog filma, bilo je potpuno normalno da se sve teme (pa čak i one koje se tiču materinstva, začeća i rađanja dece) ispričaju kroz narativ muškarca pa iako bismo imali štošta prigovoriti na današnje gotovo pa feminističke filmske standarde priznajemo da je The Midwich Cuckoos itekako logičniji kada ga gledamo kroz prizmu jedne žene i majke. Stara verzija ima tada aktuelnu hladno-ratovsku poruku koja je ovde naravno izostavljena ali je nova verzija „obogaćena” nekim aktuelnim „pečatima” i to joj svakako nije zamerka. Ono što nam se nikako nije svidelo je da se prva epizoda serije otvara flashforwardom iz budućnosti, kvareći tako iznenađenje kod gledalaca ali i dodvoravajući se time nestrpljivijim posmatračima koji su morali biti „kupljeni” kako ne bi ugasili seriju još pre isteka prve epizode.
„Novi standardi” u filmskoj industriji su upropastili i neke od aduta stare verzije filma jer ovde deca nisu dovoljno vizuelno slična, ne poseduju tada prepoznatljivu plavu kosu ali ni slične frizure. Budući da su novorođena deca svih boja kože koje su zastupljene na Ostrvu nije bilo moguće zadržati plave frizure a negde usput su se izgubile i njihove karakteristične plave svetleće oči... Pretpostavljamo da su autori serije ovaj detalj izbacili jer su hteli da njihovo delo bude što realnije a moguće je i da se taj element nalazi isključivo u starom filmu ali ne i u knjizi... Ipak, činjenica jeste da su deca ponekad jeziva, neka manje a neka više, i činjenica je da se na ovom polju sproveo veoma dobar kasting. Zastrašujuće deluju njihovi pokreti i pogledi, a još strašnije udruživanje i deljenje informacija na daljinu. Roditelji su ovde potpuno potisnuti i razvlašćeni, u toj meri da u kasnijim epizodama bukvalno strahuju za vlastiti život, a u ovim kadrovima serije će se, nažalost, prepoznati mnogi današnji roditelji. Između centralne niti gledamo mnoge porodične priče meštana i u njima se takođe mnogi mogu prepoznati ali se ne možemo oteti utisku kako su neki od tih kadrova prilično suvišni baš kao što smo sigurni i da su epizode mogle biti nešto kraće.
Nekima može zasmetati mešoviti etnički sastav prikazanog britanskog sela ali treba imati u vidu da on simbolizuje današnju populaciju Ostrva a ne male ruralne zajednice koja je ovde prikazana. Takođe, nekima se određeni elementi priče, a verovatno i veći deo finala, mogu činiti deplasiranim ali to je nasleđe pisanog dela koje datira iz jednog davnog perioda. Autori serije The Midwich Cuckoos su pokušali da jednu poznatu staru SF priču prenesu u današnje vreme i učine je aktuelnom, zastrašujućom i upozoravajućom... U tome su gotovo i uspeli ali nisu uspeli premašiti prvu filmsku verziju koja će i dalje ostati kultna dok će ova serija, nažalost, verovatno pasti u zaborav. To bi bila velika šteta a iako njeno finale jeste delimično otvoreno prognoziramo da se nikada neće dogoditi druga sezona...
0 comments:
Post a Comment