HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Patrik Eklund

Netflixu se baš dopadaju horor filmovi koji su nastali na osnovu istoimenih knjiga pa tako nakon Killer Book Club evo ga i The Conference, švedske horor komedije, nastale na osnovu pisanog dela izvesnog Matsa Strandbergsa. Nećemo se obazirati na to da li se film drži knjige ili ne, ne samo zbog toga što nismo čitali knjigu već i zbog toga što će je teško ko od vas uopšte držati u rukama za svog života... Prema tome – bacimo se na film...

Konferencija prikazuje grupu opštinskih službenika koja pod vođstvom svoje šefice odlazi na vikend u planinsko-šumsku kućicu. Zapravo, u pitanju je jedan kompleks sastavljen od nekoliko brvnara, bazena i žičare koji se nalazi sa druge strane reke a kojem se može pristupiti isključivo preko mosta. To bi bilo suviše lako pa službenici do ciljne destinacije dolaze žičarom a sav napor, rizik, adrenalin i drugo što je izlučeno prilikom spuštanja preko jezera nikako nije slučajan: naime, cilj ovog vikend druženja je team building, iliti skup edukativno-rekreativno-zabavnih aktivnosti (radionica, kako se to savremeno kaže) kojima se (navodno) stvara skladan tim te osnažuju i poboljšavaju međuljudski odnosi u firmi. Radnici različitih polova i starosti će se takmičiti u splavarenju, trčanju, veranju & puzanju, družiće se, plivati, ručavati i kartati šaha, samo da bi se u ponedeljnik na radno mesto vratili bolji, spremniji za nove ciljeve i dodatno radno vreme... Zamalo. Već prvi kadrovi filma nam jasno stavljaju do znanja da je ova razjedinjena grupa silom spojenih karaktera užasno nejedinstvena, neskladna, podla, zavidna, nedisciplinovana a na kraju i pokvarena i sebična, što će i biti okidač za krvavi haos koji će uslediti.

Nedugo po pristizanju u kamp počinju da isplivavaju informacije o korupciji pojedinih službenika a gotovo istovremeno jedna maskirana osoba započinje sa ubijanjem posetilaca, temeljno, jednog po jednog. Ubica na glavi nosi lik maskote nedočekane reklamne kampanje za budući shopping centar čija gradnja predstoji, uvrnute i bizarne ideje odgovornih ljudi toliko iskvarenih da više ne dotiču tlo svojim nogama i zbog kojih se misteriozni lik i odlučio na čin masakra... Iako na glavi nosi poveću figuru krvolok je u dobrom duhu slashera stalno korak ispred svojih žrtava ili tik iza njihovih leđa, bez obzira na kojoj lokaciji se svi nalaze. Bez obzira da li se kriju po kolibama, po obližnjoj šumi ili u reci koja odvaja letovalište od ostatka sveta – tek, dotični će uvek biti na visini slasher zadatka, temperamentno lišavajući života team buildere, koji su ionako bili na ivici da međusobno povade oči. Do samog finala ostaje tajna ko se nalazi ispod maske ali je finalni preokret prilično rano vidljiv svakom iskusnijem gledaocu čime film gubi na zanimljivosti i šokantnosti. Cenimo da je finalni obrt morao biti bolje zamaskiran a da su neke informacije gledaocu trebale biti saopštene tek u završnici filma.

The Conference je jedan od onih slashera gde ćete zasigurno biti na strani ubice dok temeljno likvidira korumpirane kapitaliste. Likovi su ovde odlično odglumljeni ali među njima, osim možda maksimalno dva karaktera, nema pozitivnih na čijoj bismo bili strani i za čiju sudbinu bismo strepeli. Zato, jedva čekamo da prorade mačete, sekire, sajle, brodski motori i sve drugo čime ih „nasmejani“ ubica likvidira i briše sa lica Zemlje. Kažemo nasmejani jer maska koju on nosi prilično podseća na onu koju smo, naprimer, videli u Happy Death Day. Ovim The Conference prati savremene slasher trendove (velika i često nasmejana maska koju nosi ubica) a prati ih i ubistvima koja su prosečno maštovita ali zato veoma brutalna i krvava. Ispod naizgled budalaste radnje i često karikaturalnih likova krije se žestoka političko-društvena kritika u kojoj se bukvalno svaki gledalac može prepoznati, ili barem videti nekoga iz svog okruženja. Završna poruka filma je standardno upozoravajuća i poučna ali je veliko pitanje ko će je primiti i prihvatiti, kao i bezbroj puta do sada.

Iako je The Conference deklarisan kao horor komedija u filmu gotovo da i nema komičnih elemenata već se sve bazira na brutalnoj satiri i određenim karikiranim pojedincima. Satirični elementi se najbolje vide u početnoj fazi filma, kada plivamo na međusobnim dijalozima i upoznajemo skup manje-više bizarnih karaktera. Nismo sigurni koliko ovo može zadovoljiti prosečnog (ili mlađeg) slasher fana ali ukoliko ste ljubitelj tog žanra a dopada vam se film iz gornje preporuke možete dati šansu i Konferenciji...

+ nekoliko brutalnih ubistava
+ pozitivna finalna poruka filma
+ skup bizarnih likova i gluma
— predvidljiv rasplet i ubica
— na momente dosta neozbiljan
 
Ocena: 5/10