HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Karim Ouelhaj

Megalomaniac je belgijski horor film koji se skoro godinu dana prikazivao po raznoraznim festivalima da bi pre nekoliko meseci postao dostupan online i običnim smrtnicima diljem sveta... Nedavno se za njega pojavio domaći prevod čime su se stvorili uslovi da ga naši gledaoci pogledaju a malobrojni i uživaju u njemu... Jer (kako ćemo i pojasniti u daljem opisu) ovo je vrlo specifično ostvarenje sa diskutabilnim smislom i poentom...

Zaplet filma ide malo dalje u prošlost: na jugu Belgije počevši od januara 1996. godine pa u narednih godinu ipo dana pored puteva je pronađeno petnaestak vreća za smeće a u njima su bili delovi ženskih tela. Ceo slučaj novinari su prozvali nazivom „Mesar“ (Butcher of Mons), ne bez razloga, a dospeo je na sve naslovne strane novina, logično. Nepoznatom krvoloku pripisano je pet žrtava, sve odreda su bile žene koje su živele same, sve su bile starosti od 21 do 43 godine a onda je sve iznenada prestalo, jula 1997. godine. Tokom naredne dve decenije istražitelji su ispitali čak 1700 tragova ali nikada nisu došli do ključnog saznanja ko je ubica, niti koji su bili njegovi motivi... Za potrebe filma datumi su iz nekog razloga malo promenjeni ali ostaje činjenica da se Megalomaniac bazira na stvarnim događajima i serijskom ubici koji možda i dalje slobodno šeta po Monsu (ili ko zna gde). To je verovatno i najjezivija stvar u vezi ovog filma a sve što nadalje posmatramo je čista fikcija autora u kojoj je pokušao podariti svoju viziju nastavka tragičnih događaja i kuda bi oni mogli odvesti...

U fokusu radnje su dva odrasla lika, brat i sestra, imena im Felix i Martha, deca onog istog serijskog killera koji nikada nije uhvaćen. Da li zbog toga što su svesni svog pretka ili zbog toga što su i sami poremećeni (definitivno jesu), tek, ovaj dvojac se trudi živeti svojim načinom života koji samo izdaleka izgleda normalnim... Felix nastavlja (ili započinje, nejasno je) tendencije svog oca, ubijajući ženske osobe i ostavljajući kese sa njihovim ostacima širom periferije grada. Osim dara za ubijanje od svog oca je nasledio i dar za precizno tranžiranje ali i za pažljivu isporuku ostataka u kesama jer ni njega policija ne otkriva, ukoliko i postoji bilo kakva istraga (ovaj aspekt je po autora filma nebitan). Istovremeno, Martha zarađuje novac radeći kao čistačica u jednoj fabrici i tu se susreće sa svojim traumama. Iz nekih razloga njihovu porodicu posećuje socijalni radnik ali ni po ovom, kao ni po brojnim drugim pitanjima iz prošlosti i sadašnjosti, film nije naročito darežljiv pa sve što nedostaje morate sami zaključitavi/osmišljavati, ukoliko vas ova priča uopšte i zanima. I brat i sestra se bore sa čitavim nizom ličnih demona i poremećaja a usled toga film obiluje bizarnostima i brutalnostima.

Izgled filma može biti jedan od njegovih aduta: kompletno je oslikan veoma tmurnim i sumornim smeđim tonovima, depresivnim i apsolutno bezizlaznim, zrnasto-prljavim, baš kao što su i lokaliteti u kojima se Megalomaniac odigrava. Bez obzira da se radnja dešava u hladnoj fabrici tokom noćnih smena, na blatnjavim kišnim ulicama predgrađa ili u ogromnoj nekada luksuznoj a sada oronuloj kući u kojoj živi centralni dvojac – film je redovno odbojan, sumoran, tmuran, gnusan i turoban, bez ijedne optimističke sekunde i bez ijednog veselog pixela tokom kompletnog trajanja. Imajući ovo u vidu, ali imajući u vidu i spori tempo kojim se sve odvija, već možete znati šta da očekujete kada su žrtve u pitanju ali i kada je u pitanju samo finale filma. Ovde nema nikakvog srećnog završetka, ni za jednog od likova bez obzira sa koje strane ludila dolazili, pa nema ni nikakvog iznenađenja za gledaoce. Film deluje kao dosta složen, kao jedan od onih koji zahtevaju ponovno gledanje, pažljivo promatranje određenih sekvenci a zatim i odgonetanje šta se zapravo krije iza naizgled nasumično nabacanih nebuloznih kadrova nadrealne stvarnosti i apstraktnih košmara.

Gledaoci mogu trošiti vreme na dešifrovanje prilično lakih poruka koje Megalomaniac odašilje (i po njima nije nimalo originalan) ali se ipak ne možemo oteti utisku da ovde nema baš mnogo toga za dublje shvatanje i da je u pitanju jedan prilično slab film na polju priče i njene verodostojnosti a tek nešto bolji na polju svojih upozoravajućih poruka i specijalnih efekata. Ovde je zanemaren bilo kakav razvoj likova koji su prilično prazni, nejasni, neuverljivi i klišeizirani, slično se odnosi i na njihove žrtve sa kojima se gledalac ne može poistovetiti pa ni njihovo brutalno stradanje ne izaziva nikakvu emociju kod posmatrača. Jedino što na kraju preostaje su brutalnosti kojima se pribegava kod mučenja i likvidiranja žrtava gde je jednostavno ubijanje pesnicama bogomdani čin koji prekraćuje muke. Pre toga možete videti bizarnosti i brutalnosti koje nikom normalnom ne mogu ni pasti na pamet a koje su prilično dobro snimljene i zadovoljiće sve nastrane posmatrače. Iako se negde Megalomaniac reklamirao kao serial killer horor ovo je bliže torture porn ostvarenju, sa brojnim eksplicitnim kadrovima i neprirodnim preterivanjima te sa nešto manje golotinje nego što bi se očekivalo.

Megalomaniac je ostvarenje koji je moglo biti bolje da je kvalitetnije napisano. Dosta nedostajućih elemenata, gomila nelogičnosti, neuverljivosti i nerealnih preterivanja mu nikako ne ide na ruku pa njegova potresnost i šokantnost usled toga ne dolazi do izražaja. Film se svakako može pogledati, pogotovo ukoliko žudite da vas nešto maltretira preko sat ipo, ali se dobro čuvajte likova kojima se ovaj film dopadne...

+ depresivni ambijenti
+ efektne brutalne scene
— sklon preterivanjima
— dosta nedorečenosti
— prilično slabi likovi
 
Ocena: 4/10