HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Sam Esmail

Pre nekoliko dana na Netflixu se pojavio Leave the World Behind, zvanično označen kao psihološki triler film ali svakako ostvarenje koje zalazi u žanrove postapokaliptične drame, blage naučne fantastike pa zatim i horora. Ipak, film bi se najkraće mogao opisati kao – upozoravajuća misterija, i to sporoodvijajuća (traje 140 minuta) a potencijalno moguća, što je jedan od glavnih aduta filma i element koji je ovde zapravo najstrašniji...

Leave the World Behind je snimljen na osnovu istoimene knjige izvesnog Rumaana Alama koja se na američkom tržištu pojavila 2020. godine. Knjigu nismo čitali, iako je izdata i kod nas, ali smo blagim uvidom u njenu prepričanu radnju stekli utisak da se film uglavnom drži pisanog dela kao što smo sigurni i da će prodaja dotične nakon ovog filma vrtoglavo porasti. Uglavnom, posmatramo jednu prosečnu američku porodicu višeg srednjeg sloja koja iz nekih svojih razloga (a koje ćemo saznati malo kasnije) odlazi da provede porodični vikend u jednoj iznajmljenoj luksuznoj kući koja se nalazi daleko od grada, pokraj šume. Glava porodice ovde nije otac već Amanda (Julia Roberts), poslovno uspešnija bračna polovina, što je samo jedan od razloga za njen dominantan status u odnosu na svog supruga Claya (Ethan Hawke). Ona je ta koja uvek donosi odluke, kao što je bez ikakvog Clayevog znanja odlučila, pronašla, rezervisala i platila luksuznu vikendicu, ona je stalno cinična, naelektrisana, spremna za svađu i gotovo redovno neprijateljski nastrojena prema svim ljudima. Clay je, opet, posvećen svom profesorskom poslu, redovno potčinjen supruzi ali takođe udaljen od svoje dece koja su ostavljena da odrastaju u toplini svojih mobilnih telefona i drugih savremenih uređaja koji zamenjuju drugare i roditelje.

Deca su tipični savremeni tinejdžeri, pa se tako u liku sina može prepoznati gotovo svaki današnji klinac te dobi dok je mlađa Rose duboko navučena na mobilne tehnologije, nezainteresovana za ono što se dešava oko nje a svoj život živi u ružičastom, nerealnom i virtuelnom svetu, što je u ovde predstavljeno kroz kultnu humorističku seriju Friends. Porodica koju posmatramo je blago disfunkcionalna i distancirana, sa minimumom međusobne komunikacije i još manjim stepenom uzajamnog razumevanja i uvažavanja, dakle, tipično savremena i kao takva služi da se svi prepoznamo u njoj ili makar u likovima vidimo ljude iz našeg bližeg ili daljeg okruženja. Vikend koji oni provode je takođe tipičan, makar u početku: tu je kupovina namirnica u obližnjem gradu, spremanje večere, kupanje u bazenu, ali već iste večeri nastaje veliki preokret sa tragičnim posledicama. Naime, internet i mobilna telefonija najednom otkazuju a već ta činjenica je dovoljna da devastira pažljivo osmišljeni vikend (pogotovo klincima)... Ali, nepredviđeni i uznemirujući događaji se tu ne završavaju. Idilično sunčanje na plaži prekida tanker koji se zabija u peskovitu obalu a na vrata iznajmljene kuće kucaju dva tamnoputa stranca, otac i ćerka, koji se predstavljaju kao vlasnici zdanja u kojem je odsela naša porodica...

Da, ovde definitivno nešto nije u redu: ni naši junaci a ni gledaoci nisu sigurni ko su zapravo ljudi koji su tik pred polazak na spavanje pokucali na vrata i uselili se u podrum kuće. Autori filma se vešto poigravaju naizmenično servirajući elemente koji bi mogli potkrepiti ili opovrgnuti teoriju da su dotični likovi zaista vlasnici kuće ali ni mi ni Amanda (jer Clay zapravo ne učestvuje u proceni niti bi se njegovo nejako mišljenje uvažilo) nemamo vremena za dublje analize jer se počinje dešavati svojevrsna kataklizma. Film je podeljen u aktove, gde svaki govori o progresiji propadanja sveta koje je inicirano nekakvim hakerskim napadom na satelite čime su se neutralisale komunikacije a to je dovelo do daljih urušavanja. Elemente sve veće propasti i devastacije vidimo dozirano i oni svakako predstavljaju vizuelno najupečatljivije delove ovog podužeg ostvarenja. Čini se da kako savremene tehnologije „popuštaju“ i „oslobađaju“ savremenog čoveka i kako on nenaviknut na život bez dotičnih polako propada i udaljava se od grada tako priroda „uzvraća udarac“ pa nije veliko iznenađenje što se nedugo nakon nestanka WiFi signala okuplja krdo jelena da iz blizine posmatra propast civilizacije kakva je do pre samo nekoliko trenutaka postojala i bude spremna da zauzme mesto ljudi...

Leave the World Behind nam servira brojne kritike savremenog modernog sveta, ne toliko skrivene ispod površine kako bi se moglo očekivati, što je pohvalno jer je film dosta komercijalniji od, naprimer, pojedinih A24 ostvarenja, pa će samim tim dopreti do šire publike i biti razumljiviji po prosečnog gledaoca. To naravno ne znači da je sve ono što vidimo savršeno razumljivo i da će biti jasno na prvu loptu... Određeni deo elemenata i situacija ostaje nedovoljno razjašnjen a što ste miljama udaljeniji od američkog kontinenta biće vam teže da rastumačite naizgled nebitne detalje koji se nalaze po obodima ekrana, u blurovanoj pozadini, a zapravo su oni veoma bitni za kompletno shvatanje priče i poruke koju ovaj film šalje. Ovo je jedno od onih ostvarenja gde ništa nije slučajno i sve je pažljivo isplanirano, od naizgled benignih rečenica kojima se stranci sporazumevaju, preko muzike koju biraju sa ploča pa do raznoraznih natpisa koje često vidimo u raznoraznim prilikama i kadrovima. Zbog svega ovoga Leave the World Behind je film koji je ne samo pogodan već i obavezan za ponovno gledanje; svaki gledalac će u reprizi primetiti nešto što mu je promaklo u premijernom gledanju a samim tim će pohvatati još neke nerazumljive niti i sklopiti nedostajuće delove priče.

Osim kritičkog pogleda na otuđenost današnje porodice i manjak komunikacije u savremenom društvu zanimljiva je i kritika američke spoljne politike, sa akcentom na percepciju prosečnog stanovnika ove države, a dominantna je i upozoravajuća poruka u vezi sve veće samostalnosti raznih elektronskih uređaja (famozna veštačka inteligencija), što je ovde predstavljeno kroz podivljale autopilote Tesla automobila. Za neminovnu propast sveta, ovakvu kakvu vidimo u filmu ili neku sličnu, mogu biti krivi (kako kažu likovi u Leave the World Behind) Kinezi ili Korejanci, Iranci ili Rusi, ali je definitivno jasno da će jedini krivci biti – ljudi, upravo oni koji su pobacali smeće po plaži na početku filma, i da je jedini način da se svet očuva povratak prirodi, zanemarivanje razlika, očuvanje porodice i distanciranje od savremenih tehnologija koje vode ka otuđenju i nesamostalnosti a sklone su zloupotrebama. Za neke filmove volimo da kažemo da su zaslužili da se prikažu svim gledaocima, čak i po školama kao obavezna lektira, a Leave the World Behind je upravo jedan od takvih.

Pametna je odluka da se apsolutno sve što vidimo na ekranu dešava na periferiji a da apokalipsu posmatramo kroz vizuru nekolicine likova koji zapravo i ne znaju šta se dešava već samo nagađaju, bazirajući svoje pretpostavke na osnovu skromnog znanja. Pravi strah potiče iz toga što niko ne zna šta se zapravo dešava i gde je svemu kraj, ukoliko ga uopšte ima, a uz sve to – ovi događaji izgledaju potencijalno moguće i vrlo izvodljivo... Da stvar bude bolja (ili gora, zavisi kako posmatrate) film povremeno karakteriše nekakva zloslutna atmosfera pa na trenutke Leave the World Behind deluje kao ružan san iz kojeg će se likovi svaki čas probuditi. Iako se u začetku filma na ekranu ne dešava ništa neobično atmosfera je uvrnuta i čudna a autor filma dodatno pojačava taj utisak povremeno okrećuću svoju kameru naopačke, jasno nam dajući do znanja kakav je svet u kojem živimo. Nismo sigurni koliko je novca uloženo u ovaj film ali taj podatak i nije toliko bitan: ono što je važno je da svaka njegova sekunda izgleda zaista perfektno i da je svaki kadar pravo zadovoljstvo gledati. Moramo spomenuti i malobrojne specijalne efekte i animacije tokom akcionih scena koje deluju dobro producirano, na tragu spektakularnog.

Kao potpuna suprotnost pomenutom je odbojna savremena muzika ali moguće da je i kroz nju autor hteo da prikaže propast savremene civilizacije, baš kao i kroz užasan ples glavne akterke. Odavno nismo imali priliku da gledamo Juliu Roberts u nekom filmu, iz prostog razloga jer ne gledamo ljubavne filmove, a nakon ovog filma zaključujemo ne samo da je postala vremešnija i iskusnija već i da je (možda) ljigave filmove ostavila za sobom i okrenula se nama omiljenim žanrovima (makar se nadamo da je tako). Julia je ovde zaista na visini zadatka i odlično na plećima iznosi ulogu koja joj je poverena, ili možda bolje reći – koju je sama sebi odredila jer se njeno ime nalazi i na spisku producenata ovog filma. Ethan Hawke i Mahershala Ali se nalaze odmah iza nje, korektni su u svojim ne toliko zahtevnim rolama a dosta dobro se drži i Myha'la. Klinci su odlično izabrani za svoje uloge a od uvek odličnog Kevina Bacona smo ipak očekivali malo veću minutažu. Ipak, ova skoro pa minimalistička postava koja se zatekla u luksuznoj vili (obratite pažnju na njihov broj koji nije slučajan) sasvim dobro uspeva da ovaj poduži film ne učini dosadnim ni na sekundu. Zanimljivo je da se umesto Mahershale Alija u toj ulozi inicijalno trebao naći Denzel Washington...

Leave the World Behind zaslužuje apsolutnu preporuku iako je činjenica da film neće leći baš svakom gledaocu. Dosta toga u filmu je ostavljeno gledaocu na procenu što za određeni deo publike neće biti zadovoljavajuće rešenje i neće se osećati sretno kada poslednje poglavlje Prijatelja počne da se emituje... Ipak, ukoliko ste spremni na jedan film sa dosta simbolike a imate afiniteta ka ostvarenjima M. Night Shyamalana ili Jordana Peelea ovo je film za vas...

+ dosta upozoravajućih poruka
+ uvrnuta i zloslutna atmosfera
+ nekoliko spektakularnih scena
+ Julia Roberts i ostali; kamera
— neki elementi ostaju nejasni
 
Ocena: 8/10