HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Carlos Alonso Ojea

Ko kaže da samo Amerikanci kopiraju/plagiraju/rimejkuju španske filmove a da im ovi ne uzvraćaju „uslugu“? Killer Book Club je čista kopija dva poznata, pa čak i kultna horor slashera i to apsolutno ne krije nijednog trenutka (reklo bi se da mu je to zapravo i glavni adut). Upravo zbog toga ovaj teen horor slasher i možemo preporučiti fanovima pomenuta dva američka slashera a koji su to – otkrijte u nastavku ovog opisa...

Za početak treba reći da je Killer Book Club nastao na osnovu istoimenog romana Carlosa Garcíe Mirande (koliko znamo roman nije objavljen na našem tržištu) a da ga je režirao nama nepoznati Carlos Alonso Ojea... No, pravo pitanje je da li vas ovaj zaplet podseća na jedan poznatiji slasher film: jedan neuspeli prank se završava tragedijom a maskirani klinci koji su vinovnici akcidenta sa smrtnim ishodom odlučuju da spale svoje maske i zavetuju se na večnu ćutnju... Međutim, godinu dana kasnije nepoznati ubica, koji na glavi ima onu istu masku koju su klinci nosili tokom kobne sprdnje, oštrim sečivom ubija jednog po jednog lika, približavajući se glavnoj junakinji koja je zapravo i ključ svega... I naravno – klinci ne mogu pozvati policiju jer bi se tako otkrila njihova odgovornost i zataškavanje zločina a samim tim bi propale njihove uspešne karijere, školovanja i sami životi. Iako umesto kuke za kačenje mesa krvolok ovde koristi nekakvo zaobljeno sečivo kako bi slashovao tinejdžere kristalno je jasno kako je u pitanju bukvalno prepisan uvod iz I Know What You Did Last Summer. Ali, odmah moramo reći da ovo ne zameramo filmu: viđeni uvod je uvek zanimljiv i intrigantan a rasplet filma je vrlo poučan te nemamo ništa protiv da filmove sa sličnim zapletima gledamo i češće...

Takođe, moramo napomenuti da je u taj i takav zaplet implementirano nešto originalnosti. Svi klinci koji se trude da uteknu ubici su članovi nekakvog književnog kluba, glavna među njima iako studentkinja već iza sebe ima jedno pisano delo (horor žanra, a kako drugačije) a knjiška forma poseduje veoma bitno mesto u konstrukciji samog filma. Naime, misteriozni ubica, maskiran u jezivog klovna, na društvenim mrežama objavljuje svoje pisano delo, podeljeno na chaptere, a u svakom objavljuje ko je sledeći na spisku za likvidaciju... Iako svi vrlo dobro znaju raspored ne uspevaju da spasu nijednog lika, što je potpuno očekivano jer se na kraju filma the final girl mora susresti oči u oči sa ubicom i saznati ko je on zapravo te zašto se odlučio na brutalni krvavi pir... Moramo primetiti da cela ta stvar sa klubom pisaca i čitatelja ne deluje baš previše uverljivo, jer, naprosto, današnji klinci, a pogotovo ovi koji su prikazani u filmu, bi radije upražnjavali neke druge aktivnosti a ne čitanje/pisanje knjiga (kao što i vidimo u nekoliko navrata kada se pije, šmrče i orgija). Ali dobro, ukoliko sve to sa knjigama & pisanjem može biti afirmacija ove dosta zaboravljene i zapostavljene aktivnosti onda podržavamo taj deo scenarija i pozivamo naše čitaoce da svakako pronađu sebi nekakvo odgovarajuće horor pisano štivo.

Određeni deo filma se dešava na društvenim mrežama, što će definitivno više odgovarati mlađim gledaocima od sastanaka u lokalnoj biblioteci, a pozdravljamo i odluku da je društvena mreža na kojoj ubica objavljuje crvene boje, jer onome ko vidi novi chapter u mraku amfiteatra osvetljava lice u crveno i jasno ga čini budućom metom... A da li vas možda ovo podseća na neki poznati teen slasher: dok pokušavaju da odgonetnu ko se krije iza jezive maske i ko je počeo da ih temeljno & sistematski ubija klinci se okupljaju, počinju da sumnjaju jedan na drugog a zatim se trude da odgonetnu pisano delo ubice. Granica između dela i realnosti počinje da se gubi a Killer Book Club na trenutke postaje meta horor u kojem se analiziraju zakonitosti (pisanih) slashera, njihovih sequela, kao i tendencije ubica i njegovih potencijalnih žrtava... Jeste, autori ovog filma (ili možda i knjige) su rešili da izmiksuju I Know What You Did Last Summer i Scream, nijednog trenutka to ne skrivajući, čak i dobrano kopirajući pokrete maskiranog klovna koji se povremeno stropoštava niz stepenice u starom dobrom Ghostface maniru. Kada tokom jedne gradske fešte budete videli da pola grada nosi iste maske klovna koju nosi ubica znaćete da je ovo čista Scream kopija...

Na polju ubistava ovde nema velikih iznenađenja. Ona su brutalna, propisno krvava ali ne iznenađuju svojom maštovitošću. Što bi se reklo – mogu da prođu ali među njima nema nijednog koje ćete pamtiti. Definitivno nećemo pamtiti ni klince jer su gotovo svi odreda nedovoljno simpatični, da ne upotrebimo neku težu reč. Najsimpatičnija među njima je, naravno, glavna akterka ali i kod nje primećujemo neke „odbojne detalje“ koje nisu svojstveni slasher heroinama i zbog čega gledalac ne može biti sasvim na njenoj strani. Ovo je teen slasher u kojem su svi manje-više negativci i u kojem (poput Screama) nema gotovo nijednog odraslog karaktera. Film je korektno režiran ali ga karakteriše suviše brza montaža u kojoj se gledalac bombarduje prebrzim smenjivanjem scena iz realnosti, sa mobilnih telefona, sa društvenih mreža i iz pisanog dela, što u kombinaciji sa španskim govorom dovodi do toga da ključni detalji mogu da vam promaknu. Završetak je po stilu, uverljivosti i obrtu takođe Scream kopija ali je ipak ključno da pravda pobeđuje a da može doći do sequela i to je valjda najvažnije u celoj priči.

Killer Book Club jeste tinejdžerski slasher koji se može pogledati ukoliko ste željni filmova ovog žanra a nemate nijedan kvalitetniji pri ruci ali nije film koji ćete po bilo čemu pamtiti. Jedino po čemu će se ovo pamtiti je da je u pitanju španska kopija dva mnogo poznatija i uspešnija filma koja ne poseduje dovoljno originalnih elemenata...

+ brutalnosti; poruka filma
+ ne toliko loša kopija...
— ...ali je ipak čista kopija
— slabi i antipatični likovi
— dosta neubedljivosti
 
Ocena: 4/10