HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David R. Ellis

Ovaj film nikada ranije nismo gledali jer smo u vreme izlaska filma iz nekog razloga već odustali od ovog serijala. Stoga nas je veoma zanimalo u kojem pravcu je sve krenulo nakon odličnog prvenca i dva solidna nastavka koji su uspeli stvoriti horde zagriženih fanova u principu veoma sličnih ostvarenja na gotovo istu radnju, sa veoma sličnim likovima i sa vrlo malo varijacija na ono što je utemeljeno još 2000. godine...

Nakon uspeha Final Destination 3 odmah se pristupilo pripremama za snimanje nastavka a to se i dogodilo tri godine kasnije. Pala je odluka da film nema brojku u svom nazivu, što nikada ne podržavamo ali je verovatno tako odlučeno jer je film zamišljen kao poslednji ili možda najbolji u nizu... Da ovo poslednje nije slučaj pokazalo se veoma brzo jer je The Final Destination uglavnom dobio loše ocene kritike (pa i publike) što ga ipak nije sprečilo da bude deo serijala sa najvećom zaradom. Razlog ovome je verovatno i odluka da film bude sniman u 3D tehnologiji koja je danas prilično odbojna i prevaziđena (više o tome u nastavku) ali u vreme izlaska filma je to bio tehnološki hit i veliki mamac za publiku. Anyway, priča koju ovde gledamo je više nego standardna za ovaj serijal: grupa tinejdžera izbegava smrt tokom velikog masakra na NASCAR trci ali ih nakon toga smrt proganja i uzima jednog po jednog... Centralni karakter (lik koji je imao standardnu viziju masakra) pokušava da odgonetne smisao stradanja ali i redosled kojim će ginuti njegovi prijatelji i poznanici a zatim se sve završava upravo onako kako i očekujete od jednog Final Destination filma.

Dakle, što se tiče priče ovde zaista nema nikakvih iznenađenja. Sve se odigrava upravo onako kako gledaoci i očekuju, čak i bez onih originalnih izleta koje smo videli u prethodniku. Ovde posmatramo isključivo vizije glavnog lika koji neposredno pre svake smrti doživljava svojevrsni trans-rebus a osim što zanemaruje „dostignuća“ iz Final Destination 3 The Final Destination zanemaruje i sve pretodnike, po prvi put ne spominjući bilo šta što se u njima desilo i bilo kojeg prethodnog nastradalog karaktera. U ovom filmu ponovo gledamo hrpu mladih ljudi, recimo starijih tinejdžera, koji su opet užasno generički, bez ijedne trunke originalnosti, simpatičnosti ili bilo kojeg detalja koji bi učinio da ih pamtimo duže. Ovde likovi zaista ne služe da ih volimo, analiziramo, upoznajemo ili strepimo za njih; oni su prisutni isključivo da bi u jednom trenutku doživeli brutalnu smrt nakon niza slučajnih koincidencija pa je i celokupan scenario napisan u skladu sa tim. Dijalozi koje slušamo su užasno generički, izveštačeni i neubedljivi, definitivno najslabiji u dosadašnjoj franšizi. Postupci likova su predvidljivi ali neprirodni tako da se savršeno dobro uklapaju u slab scenario.

Ono gde film takođe kaska za prva dva dela (recimo da je u rangu trećeg) je uvodna scena na auto trci, koja je dobro režirana ali je inferiorna u odnosu na čuvenu scenu na autoputu iz drugog dela jer je preanimirana ne baš najubedljivijim CGI animacijama, čak i za doba izlaska filma. Čudno je kako se The Final Destination vratio nekoliko koraka unazad u odnosu na prva dva nastavka iako je u njega uloženo dosta više novca ali se odgovor verovatno može tražiti u famoznim 3D scenama koji su danas, ukoliko film gledate na TV aparatima, apsolutni višak. Pre svakog ubistva glavni lik ima već pomenute vizije koje su delom kompjuterski animirane i rađene u 3D tehnici. Zapravo, u formatu filma koji budete gledali od 3D tehnologije nema ništa ali ćete videti scene koje su to trebale biti jer u njima uvek nešto animirano leti ka vama, bilo to animirano staklo, meci, zmija, štagod... Jedini element filma koji čini ovo ostvarenje vrednim gledanja su ubistva, koja su takođe animirana ali zato veoma brutalna i zanimljiva. Posebno pohvaljujemo nekoliko odlično režiranih scena koje prethode ubistvima, poput one u frizerskom salonu ili auto praonici.

Neki čak kažu da je ovo stand alone Final Destination sequel, nastavak koji može da se gleda i bez overenih prethodnika, što je možda tačno ali za tako nečim zaista ne vidimo potrebu: svaki od tri prethodnika je kvalitetniji od The Final Destination, u razmeri od mnogo do primetno, pa ne vidimo razloga da se prvenstveno ne pogledaju prethodni nastavci a zatim, ukoliko baš žudite za more of the same radnje – i ovaj četvrti. 

+ nekoliko odlično režiranih scena
+ veoma maštovita i brutalna ubistva
— mnogo prilično slabih animacija
— veoma slab scenario i dijalozi
— slabi likovi; suvišni 3D kadrovi
 
Ocena: 5/10