Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt9813792/episodes?season=1
From je jedna od popularnijih i cenjenijih serija novijeg datuma (makar je to bila prva sezona) pa se može reći i da smo zakasnili sa njenim gledanjem te je ova recenzija verovatno malo izgubila na aktuelnosti. Nevermind, za dobar serijski materijal nikada nije kasno pa smo upravo u trenutku kada je najavljeno snimanje treće sezone prionuli na gledanje premijerne. I nismo se pokajali a o našim utiscima više pročitajte u nastavku recenzije...
From je američka SF horor misterija koja je svoju premijeru doživela 20. februara prethodne godine. Sezonu je činilo deset epizoda a poslednja u nizu je emitovana 10. aprila. Kreator serije je John Griffin dok su producenti isti oni ljudi koji su zaslužni za čuvenu seriju Lost. Možda upravo zbog te činjenice misterija koju gledamo u From pomalo podseća na onu iz hit serije iz 2004. godine: posmatramo jednu prosečnu američku porodicu koja svojim kamperom kroz pustu periferiju putuje na nekakav odmor. Otac, majka, sinčić i ćerka tinejdžerske dobi tokom vožnje kroz američku šumovitu zabit najednom nailaze na deblo koje je preprečeno na putu, u zadnji čas uspevaju da zaustave svoje vozilo a onda ga okreću i alternativnim pravcem pokušavaju da se vrate na svoju rutu. Nakon izvesnog vremena ulaze u prilično pusti gradić srednje Amerike, pitaju meštane na koje nailaze za smer u kojem bi trebali poći ali se nakon kratke vožnje u odgovarajućem smeru ponovo vraćaju na isto mesto, samo da bi (ne baš odmah već nakon nekog vremena) doznali da se iz ovog mestašceta naprosto ne može izaći! Na koju god stranu da se krene, kojim god putem da se pođe – vraća se na isto mesto, u isti gradić, bez ikakvog logičnog ili racionalnog objašnjenja.
Porodica se nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja zaustavlja, šta će, doznaje ključne informacije od tamnoputog šerifa i nemilice ih prihvata jer drugog izbora jednostavno nema. Šerif i ostali meštani su u principu dobronamerni i toplo su prihvatili naše junake, verovatno i zbog toga što su i oni u nekom trenutku zalutali u ovo mesto i godinama (neko kraće a neko duže) ga ne mogu napustiti. Osim šerifa upoznajemo i druge likove koji potiču iz raznih delova Amerike, različitog su pola, dobi, socijalnog statusa i ostalih osobina. Porodica dobija čak i smeštaj jer praznih kuća ima a one su prazne jer gradić – ima gubitke... Naime, osim nemogućnosti napuštanja ove lokacije za seriju i nas gledaoce je ključna još jedna misterija, ovoga puta još jezivija: po padanju noći ovo mesto zaposedaju stvorenja koja su kombinacija duhova i vampira! Stvorenja koja su u ljudskom obliku bauljaju širom gradića dok su njegovi žitelji zamandaljeni u svojim domovima i ne napuštaju ih do svitanja. Vampiri ne mogu ući u građevine sve dok ne budu pozvani da to učine a kako to već biva u sličnim filmovima i serijama uvek će se naći neko nepromišljen, nedorastao ili naivan koji će to učiniti. A kada dotični to učini – on i svi se nađu u kući biće izjedeni na najbrutalniji način koji možete zamisliti!
I šta sad preostaje članovima porodice ali i ostalim žiteljima „ukletog“ mesta? Pa, ne mnogo ali prvenstveno da se zaštite, koliko mogu, znaju i umeju, zatim da po danu vode život makar približan nekadašnjem a zatim (u kasnijoj fazi sezone) i da doznaju neke bitne informacije o svojoj lokaciji i razlogu zašto su na njoj zatočeni. Kada to učine moći će i (makar su takva očekivanja) dopreti do ostatka sveta ali i možda otići sa ovog jezivog i smrtonosno opasnog mesta... Sve ove aktivnosti neće biti nimalo lake: kao što rekosmo – vampirski stvorovi će s vremena na vreme naći načina da prodru u zaštićene kuće ostavljajući za sobom pravu klanicu, izmasakrirane leševe ljudi, dece, žena i staraca... Odgovore na mnoga pitanja koja se samo umnožavaju kako se sezona nastavlja i dopisuju se na zid dnevne sobe glavne porodice neće biti lako dati jer su problemi koji se postavljaju pred likovima zaista neobjašnjivi, nerešivi u raskoraku sa zdravom logikom. Ipak, ekipa koja je prvenstveno predvođena šerifom, ocem iz kampera i jednim napornim likom koji je naknadno pristigao u gradić uspeva da sve gura napred i koristeći ograničene resurse koji su im na raspolaganju pokuša da izvuče maksimum i sazna/reši neke stvari.
Sve ono što se dozna tokom deset epizoda nije ni približno broju otvorenih pitanja i neobjašnjivih misterija kojima se likovi ali i gledaoci neprestano bombarduju. Veliko je pitanje da li je sezona odgovorila i na nekoliko procenata postavljenih pitanja/misterija a da li će ta škrtost zadovoljiti vaš filmski/serijski ukus ostavljamo isključivo vama na procenu... Nas je ovaj način odmotavanja priče veoma podsetio ne samo na već pominjani Lost već i na nedavnu hit seriju Manifest, koja je šampion po broju otvorenih misterija tokom četiri emitovane sezone. Da li će se sve to što vidimo u From vremenom, tačnije nakon nekoliko sezona (za sada tri ali potencijano i više), uspešno posložiti – ostaje da se vidi ali stoji zamerka da je što se tiče bilo kakvih odgovora prva sezona veoma škrta i da će gledalac na kraju desete epizode vrlo malo znati o stvarima koje je gledao skoro deset časova. Čak i ono što likovi znaju nije objašnjeno, poput famoznih talismana koji iz nekog razloga štite unutrašnjost objekta: oni jednostavno – „rade“, iz nekog razloga funkcionišu tako što distanciraju stvorove i to bi trebalo biti dovoljno i nesrećnim zatočenicima ali i nama gledaocima pred malim ekranima.
Dok posmatramo misterije koje se nižu jedna za drugom uživamo u veoma sporoj i specifičnoj letargičnoj atmosferi koja se tako dobro uklapa u ruralni izgled polupustog zabačenog mestašceta. Ovde je život zapravo stao, veoma je spor, ne samo zbog toga što je periferija uvek sporija od velegrada već i zbog toga što ljudi ovde nemaju čime da se bave niti poseduju prostora za bilo kakve samoinicijative. Život je na neki način organizovan a usled nedostatka bilo kakvih tehnologija doima se kao da se odvija sredinom prošloga veka, što česti kadar sa retro radio aparatom neprestano potencira. Tempo kojim se radnja odmotava je ponekad zaista vrlo spor, čini nam se pogotovo u početnim epizodama, kada su nas neki dugački filozofski dijalozi i monolozi čak podsetili na ultraspori i po lokaciji sličan Midnight Mass. Nakon početnih epizoda radnja se donekle ubrzava ali i dalje neće zadovoljiti one gledaoce koji isključivo preferiraju brutalnosti, ubijanja i dinamične horor scene. From je prvensveno misterija, donekle i fantastika, a horor elementi se čine samo nakalemljeni na centralnu temu pa verujemo da bi serija dobro funkcionisala čak i da njih nema ili da je opasnost koja vreba mešatane po padanju noći drugačijeg oblika i intenziteta.
Izgled kompletne serije je perfektan, bez i najmanje zamerke, i predstavlja pravi praznik za oči gledaocima koji vole ruralna okruženja. Osim u gradiću radnja se povremeno seli i u obližnju šumu a noćne scene su svedene na minimum i pored teme veoma pogodne za niz mračnih, jezivih ili tamnih scena koje bi nas mogle isprepadati. Specijalni efekti su veoma dobri, uverljivi, veoma brutalni i krvavi a kao što rekosmo nema ih u obilatom broju. Međutim, ono što je dodatno jezivo je izgled stvorenja koja su kostimirana kao da su došla iz XIX veka! Uz sve to imaju jezive osmehe na licu kao da ih je zahvatio demon iz nedavnog hita Smile... Kad oni krenu u smrtonosni pohod naoružani jezivim kreveljenjem i odlučnom željom da izmasakriraju sve na koje naiđu – rešenja nema, spašava se ko kako može a tek svitanje jutra je signal da je teritorija sigurna. Među duhovima vidimo i neke klišeizirane pojave, poput dečaka koji hoda šumom ali kliše momente primećujemo i u drugim delovima serije, u ponašanju dečaka iz kampera, u njegovoj sposobnosti da isključivo on vidi imaginarnog dečaka ali i u dečakovom odnosu sa likom za kojeg svi meštani misle da je zaostao.
Seriji se nema mnogo toga za zameriti ali svakako ima stvari koje nam se nisu dopale. Likovi su tradicionalno škrti u svojim obraćanjima što nikada ne deluje realno u filmovima i serijama pa tako nije ni ovde. Uglavnom se nikada ne izjašnjavaju do kraja isključivo zbog toga da bi misterija koja se servira gledaocima što duže trajala. Primetno je i nerezonsko udaljavanje likova iz najrazličitijih razloga a element koji nam je možda najviše zasmetao je prikaz žitelja koji su se skućili u neku vrstu hippie komune, u jednu oveću kuću na nekoliko nivoa. Iako ih vodi temperamentna žena vremešne dobi a njihov nezvanični lider je najprijatnija devojka u seriji iz nekog razloga nam ništa vezano za ovu grupu uglavnom mladih ljudi nije bilo previše interesantno te smo jedva čekali da se fokus prebaci na šerifa, oca i majku iz kampera ili napornog stručnjaka. U duhu filmske/serijske tradicije neki od mlađih karaktera nerviraju a vidimo i neke scene koje bismo ocenili kao potpuni višak a koje se gotovo odreda dešavaju u gore pomenutoj komuni. Cliffhanger u poslednjoj epizodi ne uzimamo kao manu ali i ovo shvatite kao reakciju gledaoca koji na dohvat ruke ima narednu sezonu; oni koji su na objašnjenje velikog upitnika morali čekati skoro godinu dana mogli su imati potpuno drugačiju reakciju.
From je definitivno kvalitetno osmišljena, napisana i snimljena serija sa dobro odglumljenim karakterima i velikom dozom misterije na svakom koraku. Ona definitivno nije bez mana i veoma je daleko od savršenstva kakvim je neki gledaoci opisuju ali ćemo ipak sa zadovoljstvom prionuti na narednu sezonu jer nas zanima zbog čega je druga sezona ovog SF horor Trumanovog Showa tako razgnevila veliki broj svojih fanova...
+ doza
misterije od prvog do poslednjeg minuta
+
efektan prikaz gradića u kojem je vreme stalo
+ odlične horor scene i kvalitetni specijalni efekti
— malo dosadnjikava dešavanja u hippie komuni
— likovi su mogli biti malo bolji; neki horor klišei
Ocena: 7/10
Dopuna nakon drugog gledanja (10.11.2024.)
Ukoliko neku seriju pogledate ponovo posle samo godinu dana a ona vam se svidi još više nego na prvo gledanje neminovno je da ustvrdite kako je njen kvalitet izuzetan i da joj podignete ocenu... Upravo to nam se desilo sa prvom sezonom serije From koju smo u kompletu sa drugom pogledali neposredno pre izlaska treće... Letargični život gradića nas je potpuno hipnostisao pa nam čak ni nekada iritirajući kadrovi iz hippie komune ovaj put nisu previše smetali. Na drugo gledanje gledalac se zanima likovima koji još nisu ni svesni gde su upali (mi već znamo jer smo pogledali najmanje jednu sezonu serije, jel’) i uživa u njihovim brojnim i redovno neuspešnim pokušajima da saznaju i najmanju pojedinost o svojoj sudbini. Klišei koje smo onomad primetili su se izgubili u ionako repriziranoj radnji ali ostale primedbe koje smo napisali u gornjoj recenziji svakako stoje. Stoji činjenica da je sezona veoma škrta po pitanju davanja odgovora, baš kao što su i likovi škrti u svojim komunikacijama. Energiju koju bi utrošili na međusobne (ali logične) razgovore i na rezonske pokušaje da saznaju gde su oni troše na samostalna udaljavanja i sebične pokušaje da se razotkrije zagonetka koja će (to već dobro znamo) trajati još najmanje 30 epizoda... U svakom slučaju moramo ocenu dići na 8/10.
0 comments:
Post a Comment