HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Julian Gilbey

Tokom snimanja radni naziv ovog filma bio je The Grave at Angel's Peak, što predstavlja mnogo originalniji naslov od A Lonely Place to Die ali i naslov koji tačnije opisuje jednu od efektnijih scena i lokacija u filmu... No, to u principu nije ni mnogo važno, ono što je bitno je da fanovi tzv. ransom thrillera u ovom ostvarenju mogu istinski uživati a ukoliko hoće da im se svidi u celosti moraće zažmuriti na neke od njegovih mana koje uglavnom isplivavaju u drugoj polovini...

A Lonely Place to Die počinje jezivim kadrovima planinarenja momka i devojke a opšte je poznato da osim klaustrofobičnih scena najviše napetosti u filmovima pružaju one koje se dešavaju na visokim liticama (i visinama uopšte). I dok kažete pa-k’o-te-ter’o-da-se-penješ-tamo jedan od likova pada sa nepristupačnog vrha planine, samo da bi ga njegova devojka (mnogo sposobnija, pripremljenija i odlučnija) spasila sigurne smrti desetinama metara u ambisu... E upravo ovaj dvojac je jedan od centralnih u filmu ali oni nisu sami: nakon što su osvojili pomenuti škotski planinski vrh oni odlaze u obližnju usamljenu kućicu i tu se susreću sa svojim poznanicima sa kojima će već narednog dana (ali nakon obavezne noći pune seksa & alkohola) krenuti na novu turu hajkinga i planinarenja... Negde na pola puta, dok prolaze kroz potpuno pustu i proređenu travnatu šumu koja će tek nešto kasnije postati divlja i negostoljubiva oni na svoje veliko iznanađenje začuju – dečiji plač! Odlaze put zvuka i pronalaze ni manje ni više nego kidnapovanu devojčicu koju je neko i iz nekog razloga sakrio na ovoj izolovanoj lokaciji... A možda baš taj neko počinje da hicima iz snajpera lovi naše junake dok oni pokušavaju da nesrećnu devojčicu odvedu na bezbednu i urbaniju lokaciju...

Ovaj film je pravi praznik za gledaoce koji vole trilere čija se radnja odigrava u šumskim predelima a preferiraju igre mačke i miša, gde su „mačke” dobro naoružanje snajperima i ostalim oružjem koje se ne libe upotrebiti dok su „miševima” na raspolaganju isključivo njihove brze noge i u ovom slučaju zavidne sposobnosti planinarenja. Do polovine filma gledamo zaista neravnopravnu borbu i očajničke pokušaje da se sačuvaju životi avanturista i misteriozne devojčice. A Lonely Place to Die je film prilično ozbiljnog tona pa gledaoce neprestano „čašćava” pogibijama pozitivnih karaktera. Naravno, ginu i negativci ali tek u drugoj fazi filma koja se dešava u urbanijem kruženju. Urbanije okruženje može biti dobrodošlo da se razbije monotonija filma, ili će vam prijati ukoliko ne volite šuma/proplanak/potok/planina okoliš, ali je činjenica da odlaskom u okolni škotski gradić film kreće silaznom putanjom i zadržava je sve do svog završetka. Iako u gradiću saznajemo kompletan smisao šumske zavrzlame sa otetom devojčicom ne možemo se oteti utisku da su događaji koji se tu odigravaju prilično udaljeni od realnosti i po svojoj nerezonskoj akciji mnogo više priliče filmovima sa, recimo, Jasonom Stathamom.

Naime, nekolicina negativaca bukvalno seje smrt po gradiću, ne libeći se ni likvidacija organa reda, slučajnih prolaznika ili učesnika karnevala koji upravo u tom trenutku korača glavnim ulicama... Nekoliko početnih ubistava smo progutali, jer su svakako izvodljiva, pogotovo ukoliko se izvršavaju u dubini šume, ali da neko načini toliki broj žrtava u urbanom okruženju jer gazi ka famoznoj cifri od otkupa – to nam ne deluje nimalo realno. Uostalom, čak i da krimosi dobiju obećanu cifru sumnjamo da bi im koristila jer bi svakako svi odreda zaglavili smrtne, doživotne ili makar višedecenijske zatvorske kazne. Osim ove krupnije zamerke primećujemo i da likovi nisu previše detaljni i razrađeni a tu pre svega mislimo na glavnu devojku koju igra Melissa George (Triangle, 30 Days of Night, The Amityville Horror 2005). Njoj je bilo potrebno još dodatnih minuta da nam postane draža, bliža i jasnija ali ne minuta koje provodi u noćnoj pijanci nego sa korisnijim detaljima iz bližeg ili daljeg života. Zanimljivo je i što su negativci u filmu Srbi ali i to što je film (makar po zvaničnoj Wiki stranici) doživeo veliki finansijski neuspeh.

Ipak, ni ta ni gore navedene zamerke ne bi vas trebale odvratiti od gledanja ovog filma. Jeste, A Lonely Place to Die je sklon preterivanju u svojoj poslednjoj trećini ali se svakako nećete osećati prevarenim nakon njegovog gledanja niti ćete utrošenih 100 minuta smatrati za bačene.

+ napeta i nepredvidljiva radnja filma
+ šumski, vodeni i planinski ambijenti
+ nekoliko veoma brutalnih kadrova
— glavni lik je mogao biti kvalitetniji
— velika preterivanja u završnici filma
 
Ocena: 6/10