HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Surapong Ploensang

Ukoliko ste se uželeli tajlandskih horor filmova (mi jesmo) prošlogodišnji Cracked će vam svakako dobro doći, baš kao što će prijati i svim fanovima paranormalnih horor filmova niže klase. Nećemo vas zamarati raznim podacima u vezi predprodukcije kao ni imenima režisera i scenarista, jer vam ona verovatno neće ništa značiti, i bacićemo se odmah na sam film...

Gledamo samohranu majku Ruju koja se sa svojom ćerkicom vraća iz Njujorka na Tajland. Razlog povratka u kuću na periferiji u kojoj je odrasla je standardan za ovakav tip filma: ona mora urediti neke papire koji su ostali za njenim nedavno preminulim ocem, pospremiti i očistiti porodičnu kuću, rasprodati neke stvari a onda i prodati celu nekretninu po što boljoj ceni. Dve najvrednije stvari koje Ruja zatiče u očevom ateljeu su misteriozne slike, naslikana umetnička dela koja su već bila prodata ali su se iz nekih razloga (koje ćete otkriti nešto kasnije) opet vratila kod svog autora... Ova dela su u nekom trenutku oštećena pa je angažovan restaurater da ih popravi pre dalje (i opet unosne) prodaje. Međutim, oštećenja na slikama postaju sve veća i otkrivaju šta se krije ispod površine, neke davno zakopane tajne koja Ruja mora sazna. Sve vodi do veoma šokantnih i jezivih otkrića, kako o njenom ocu tako i o životu koji se odvijao u njenom domu i okolini. Nova saznanja i potisnuta sećanja se prepliću sve do samog kraja kada sve kulminira u šokantnom, potresnom, pomalo bizarnom i uznemirujućem finalu...

Horor filmovi u kojima traumatična prošlost naizgled idealnog doma isplivava na površinu nikako nisu novi a za podneblje iz kojeg dolazi Cracked su i očekivani. Očekivano je i ono što sledi u prvoj polovini filma a to su klasični simptomi zaposednute kuće. Gledamo kako majka i ćerka osećaju nečije prisustvo u ovećem zdanju, kako se predmeti pomeraju, kako nešto postoji u senkama i kako (naravno) klinka više puta nestaje kao da joj je neko pomutio razum ili preuzeo kontrolu nad njom. Zaposednutost deteta koincidira sa priviđenjima koje Ruja doživljava a tu je i posluga koja se naizgled čudno ponaša... Sve ovo će se razjasniti u finalu filma pa će čak i nejasne apstraktne vizije i česti simbolizam postati donekle logični. Originalnost filma se ogleda u dešavanjima sa famoznim umetničkim slikama i bizarnom raspletu ali je veliko pitanje kome će se taj i takav rasplet dopasti. Upitna je i logika nekih dešavanja, svakako i potencijalna realističnost, ali u pitanju je potpuno drugo podneblje od našeg, sa drugačijim ljudima, običajima i karakterima pa je (verovatno) i ovo što smo gledali moguće.

Na polju horora sve deluje prilično generički, bez nekih iznenađenja ali i bez velikih razočarenja. Ono što vidimo je uglavnom pristojno snimljeno, na malo drugačiji način od preovlađujuće američke produkcije pa čak i u kliše scenama pronalazimo dozu zanimljivosti zbog koje film možemo pogledati do kraja. U njemu pronalazimo nešto jezive atmosfere, već spominjani završetak ali i brojne jumpscare scene u prvoj polovini filma. Ispodprosečne su animacije koje odudaraju od ostatka kadra ali dotičnih nema mnogo pa se čini da je na izgledu zmija (uglavnom su one traljavo animirane) trebalo još malo poraditi. Ono što nas je mnogo više dojmilo je prelepa priroda tajlandske periferije, sa kućom koja se nalazi podno guste šume, šumskim stazama, sumornim drvećem, provalijama... Naravno, monsunske kiše se ovde podrazumevaju i samo doprinose pojačavanju sivog utiska. Vremenski uslovi ovde češće dovode do jezivih kadrova od specijalnih efekata a okolina je svakako jedan od razloga zašto volimo horore iz ovog podneblja...

Za razliku od većine američkih paranormalnih horora Cracked poseduje dozu emocija, sete i tuge pa ostaje žal što i drugi elementi filma nisu na višem ili drugačijem nivou jer bi se tada Cracked izdigao iznad nivoa mediokriteta. Ovakav kakav jeste može biti pogodan ljubiteljima azijskih paranormalnih horora ili onima koji po svaku cenu moraju pogledati svakog predstavnika ovog horor žanra.