HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: James Mark

Control je kanadska SF triler misterija, ne prevelikog budžeta i ne previše atraktivna gledaocima koji od jedne naučne fantastike očekuju spektakularni festival specijalnih efekata. Ne, ovo je samo ostvarenje blago gurnuto u polje SF-a, snimljeno na ograničenom lokalitetu i sa ograničenim brojem glumaca tako da spada u ono što bi se popularno zvalo – filmsko ostvarenje koje je snimljeno poštujući sve COVID protokole...

Na početku filma zatičemo tada još bezimenu ženu koja je zatvorena u jednoj prostoriji. Prostorija je zvučno izolovana, ne poseduje nikakav nameštaj osim stolice na kojoj je žena često vezana i jednog stola koji je od velike važnosti. Nešto kasnije saznajemo da se žena zove Eileen, da ima supruga i maloletnu ćerkicu i da je očigledno oteta od strane nekakve misteriozne organizacije. Organizacija je tokom većeg dela filma predstavljena isključivo kroz robotski ženski glas koji dopire iz zvučnika postavljenog na plafonu sobe a koji naređuje Eileen da izvršava određene testove. Zatočena žena, baš kao ni mi gledaoci, ne zna čemu ti zadaci služe, nakon nekoliko početnih ne zna ni kako da ih izvede, ali je ucenjena životom svoje ćerkice da ih odradi u unapred definisanom roku, dok tajmer ne otkuca poslednji podeok... Ma koliko da ovi testovi na samom početku zvuče jednostavno (treba pomeriti olovku koja se nalazi na stolu) oni za našu junakinju neće biti nimalo laki budući da je ona (pazite sada!) vezana za svoju stolicu. Eileen će morati upotrebiti sva svoja iskustva i sposobnosti, pa čak i neka za koja nije znala da ih poseduje, ukoliko želi sačuvati svoj i život svoje male naslednice...

Control u svojoj prvoj polovini neodoljivo podseća na mešavinu kultnog Cube i nekog prosečnog Escape Room filma (izaberite ga sami po svojoj volji). Iako je ambijent veoma monoton i film se uglavnom došava u jednoj jedinoj prostoriji ono što gledamo ne deluje previše jednolično, iz nekoliko razloga. Kao prvo, serija zadataka sa kojima se suočava glavna junakinja nisu nimalo jednostavni za sprovođenje što stvara nekoliko prilično napetih kadrova. Drugo, dešavanja su ispresecana flashbackovima kojih se Eileen seća i koji prikazuju srećnu porodicu na jednoj sunčanoj peskovitoj plaži. Naša je pretpostavka da su se ti događaji desili neposredno pre otmice žene koju posmatramo a flashbackovi se nastavljaju do samog kraja filma sve više i više nam otkrivajući šokantnu istinu. I treće – iako na ekranu uglavnom gledamo samo Eileen autori filma su ipak svoje ostvarenje obogatili dodatnim karakterima. Nije baš da je drugi lik ovde bio previše potreban već više predstavlja razlog zbog kojeg ona uspeva da reši neke naizgled nerešive testove. Uz to, zbog dotičnog lika ne prisustvujemo nemom filmu jer da nema tog “pomoćnog “ karaktera, robotskog glasa iz zvučnika i glasića iz snova svoje ćerke Eileen ne bi u celom filmu mnogo toga prozborila.

Mora se odati priznanje autoru da je iz postojećeg budžeta izvukao maksimum, ne šireći se mnogo više od onoga za šta je bilo mogućnosti. On nije upao u zamku da svoje ostvarenje nakcra prevelikim brojem animacija (koje postoje u finalu filma ali su začuđujuće dobro urađene), angažovao je veoma uverljivu glavnu glumicu a zatim je i na sve načine pokušao da razbije monotoniju i jeftin izgled svog dela. Jedan od načina za ovo prvo je što je flashbackove obojio u neke dreamlike tonove, potpuno drugačije od sterilne beline sobe u kojoj se glavni karakter trenutno nalazi. Pohvaljujemo i što je priča obogaćena sa nekoliko iznenađujućih twistova ali i to što rasplet zaista nije moguće predvideti. Da li će vam se to i takvo finale svideti potpuno je drugo pitanje... Control se u nekoliko navrata kreće između dva potpuno udaljena pola, ponekad nam servirajući veoma pametne ideje da bi nas onda (a pogotovo u raspletu) pogodio nečim prilično neuverljivim, što je valjda samo po autorima smisleno i/ili potresno. Završetak filma je pokušao da bude emotivan, i u tome je samo delimično uspeo, ali je ipak zaokružio Control koji za razliku od velikog broja novih filmova ipak poseduje nekakav završetak.  

Centralna priča nije do kraja pojašnjena pa imamo utisak da smo videli samo delić neke šire panorame koja će u budućnosti biti dalje obrađivana, ali i ne mora. Verovatno samo od uspeha Control zavisi da li će se ovaj autor ponovo odlučiti da nam ispriča nešto smešteno u ovaj univerzum i da li ćemo se ikada više susresti sa misterioznom organizacijom i bolje sagledati šta su njihovi ciljevi. No, i ovakav kakav je Control zavređuje pažnju jer nikako nije loš film za jedno gledanje, pogotovo ukoliko snizite svoje SF kriterijume i zažmurite na nekoliko čudnih ili ne previše ubedljivih/logičnih momenata.

+ misteriozna SF triler priča
+ nekoliko neočekivanih obrta
+ Sara Mitich u glavnoj ulozi
— neki slabi elementi raspleta
— neka neodgovorena pitanja
 
Ocena: 6/10