HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Romuald Boulanger

Zaista ne pamtimo kada smo poslednji put gledali Mela Gibsona u nekom filmu a on jeste jedan od akcionih filmskih heroja našeg detinjstva, uglavnom zbog Mad Max trilogije. Stoga smo sa radošću pristupili gledanju trilera On the Line koji je napisao i režirao izvesni Romuald Boulanger. Zanimljivo je da se ovaj film snimao u Parizu iako se njegova radnja ipak dešava u Los Anđelesu.

Upravo u tom gradu Elvis Cooney je legenda, makar kada su radio emisije u pitanju. On vodi poznati noćni kontakt program gde diskutuje sa svojim slušaocima, često u provokativnom stilu i na granici dobrog ukusa. Elvis je tokom prethodnih godina od svog imena i svoje emisije stvorio radijske brendove ali nove tehnologije i sveopšte izumiranje konvencionalnih radio stanica neminovno pogađaju i njega... Film počinje njegovim odlaskom na posao, u noćnu smenu, i dolaskom u radio stanicu te komunikacijom sa drugim kolegama i nadređenima. Shvatamo da je Elvis prilično bahat u ophođenju sa mlađima, dosta arogantan i u komunikaciji sa šefovima ali da ove večeri ima novog pomoćnika... Program rutinski otpočinje, Elvis uključuje nekoliko slušalaca i iskusno ih „odrađuje“ ali se nakon toga u program uključuje jedan muškarac nakon čijeg poziva više ništa neće biti isto. Naime, nakon desetak minuta se ispostavlja da je nasilni slušalac provalio u Elvisov dom i da mu kao taoce drži suprugu i sina... Elvis mora putem radijske telefonske linije manipulisati misterioznim otmičarem, zadržavati ga da ne bude agresivan prema njegovim najmilijim i pokušati ga odvratiti od daljih koraka...

Ovo što smo naveli je samo početak nepredvidljivih događanja jer On the Line postaje sve komplikovaniji i bezizlazniji po Elvisa i njegove saradnike koji ne smeju da kontaktiraju policiju (a policija ne sluša noćne kontakt programe, naravno). Igra mačke i miša se nastavlja u nedogled a koji god korak naš junak preduzeo čovek na drugoj strani telefonske linije će uvek biti u prednosti, kao da se neko duže vreme i veoma dobro pripremao za ovaj čin... Dok se konstantno povećava napetost gledalac posmatra zaista bezizlaznu situaciju ali se i neprestano pita ko je misteriozni radio slušalac i zašto se odlučio na ovaj eksremni korak. Naša pretpostavka, baš kao što pretpostavljaju i likovi u radio stanici, je da je u pitanju neki prevareni ili izigrani slušalac, sa kojim se Elvis brutalno sprdao u programu uživo i time ga javno osramotio. Dodatno, Elvis poput svih poznatih i markantnih faca (a Mel Gibson to zaista jeste i u ovim godinama, priznaćete) nije vodio sasvim uzoran porodični život i bio je sklon aferama sa mlađim koleginicama. Povređeni suprug/momak jedne od Elvisovih „recki“ je druga opcija na koju tipuju njegove kolege ali i gledaoci ispred malih ekrana...

Dosta prostora smo u ovoj recenziji posvetili pozadini misterioznog lika i njegovim motivima ali to zaista jeste najbitniji element ovog filma od kojeg isključivo zavisi da li će vam se On the Line svideti ili ne. Najvažniji trenutak filma je njegov rasplet i obrt u finalu pa ukoliko vas on iznenadi sva je prilika da ćete ovaj film oceniti kao vrlo dobrim, možda i pomalo osvežavajućim u novoj triler produkciji. Međutim, mi smo glavni preokret pronašli kao delimično predvidljiv i jedan od onih na koji smo tokom većeg dela filma „igrali“. Ovo ipak može biti subjektivna zamerka pa je shvatite uslovno ali nemojte biti iznenađeni ukoliko vas konačni twist ne iznenadi previše. Film poseduje dosta elemenata koji vam mogu pokvariti glavno iznenađenje ukoliko na njih obratite pažnju pa mislimo da bi površniji posmatrači ovde mogli biti „nagrađeni”. Naša bojazan da bi ovo mogao biti monoton film nije se potvrdila jer njega ne samo da karakteriše zavidna doza dinamike već se on i ne odigrava isključivo u radio kabini, kao što bi to poster mogao sugerisati. Dešavanja se rasprostiru bukvalno po celoj zgradi radio stanice, od podruma do krova, što je zaista pohvalno.

Mel Gibson jeste vremešan, čak će delovati mnogo starije onim gledaocima koji ga nisu poslednjih decenija gledali na ekranima (u tu grupu i mi spadamo) ali film čvrsto drži u svojim rukama i svojom harizmom konstantno baca u senku sve ostale aktere On the Line... On dobro balansira servirajući nam lika kojem bi gledalac jednog trenutka razbio nos zbog svega što radi (i javno i privatno) dok smo već narednog trenutka čvrsto na njegovoj strani i žestoko navijamo da se izbavi iz nevolje u kojoj se našao i na neki način spasi svoju porodicu. Gibson je često iritantan (što filmu apsolutno ne smeta) ali i džangrizav, komičan, ironičan, sarkastičan i veoma zabavan što mu izuzetno polazi za rukom i nikada ne deluje usiljeno i neprirodno. Film delimično ima jednu savremenu upozoravajuću poruku, veoma aktuelnu, ali i pruža nostalgičnu crtu za vremenima koja su prošla i više se nikada neće vratiti a koja se tiču radio stanica i noćnih (kontakt) radio programa. Kompletan film deluje kao posveta jednom periodu kada je radio program bio na vrhuncu slave ali i omaž jednoj od najlegendarnijih radio emisija svih vremena (ukoliko vam kažemo koja emisija je u pitanju to bi vam pokvarilo glavni twist).

On the Line nikako nije loš film samo je pitanje koliki broj gledalaca ga može oceniti vrlo dobrim jer finalno razrešenje cele dramene definitivno neće svima leći. Neki delovi filma su svakako mogli i morali biti bolje odrađeni, recimo sve u vezi hakovanja video nadrzora ali i neki drugi kadrovi koje nećemo otkrivati radi spoilera. Zbog ovih svojevrsnih preterivanja gledalac i ima problema da poveruje u potencijalnu izvodljivost onoga što vidi na ekranu a upravo ta činjenica kvari i finale.

+ Mel Gibson kao temperamentni radio voditelj
+ zaista neprestana dinamika, tenzija i napetost
+ glavni preokret može biti veliko iznenađenje...
— ...ali će ga neki gledaoci prozreti veoma rano
— ostali glumci su svakako mogli biti malo bolji
 
Ocena: 6/10