HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Valdimar Jóhannsson

Lamb je film rađen u islandsko-švedsko-poljskoj koprodukciji a snimljen je na islandskom jeziku pa budite spremni da podebljate domaći titl ili mu eventualno promenite boju kako se on ne bi mešao sa postojećim engleskim. Film je zvanično strpan u žanr folk horora ali ovo shvatite uslovno jer je po našem mišljenju ovo uglavnom atmosferična, bizarna i metaforična drama koja tek u završnici dobija neke horor obrise.

Kompletan film se dešava na jednoj izolovanoj farmi koja se nalazi podno brda, oivičena sa nešto plodne zemlje i pašnjaka, te jezerom, negde na prohladnom i maglovitom Islandu. Na farmi žive i rade María i Ingvar, bračni par koji zbog teškog života i trauma malo priča a svoju energiju uglavnom troši na obrađivanje zemlje, popravku traktora, kućne poslove, svakodnevne probleme sa kojima se suočava jedna mala udaljena farma ali najviše na brigu o stadu ovaca koje je upravo pred jagnjenjem. Pomenuti čin prolazi redovno, bez ikakvih iznenađenja za u ovčarstvu iskusne supružnike, ali jedna od poslednjih ovaca umesto jagnjeta na svet donosi – nešto neverovatno. María i Ingvar su iznenađeni ali uzimaju jagnje od njegove majke, umotavaju ga u ćebe i odnose u svoju kuću, smeštajući ga u krevetac za bebe koji donose iz šupe. Nešto kasnije gledaoci će videti i u čemu je stvar: u pitanju je neverovatni hibrid ovce i čoveka koga njegovi „novi roditelji” prihvataju kao najrođenije i odgajaju ga kao člana porodice, kao svoje dete. Zbog čega to oni čine saznaće se u drugoj polovini filma a kada to budete videli odmah će vam biti jasno i kako se sve mora završiti...

Lamb je definitivno film na koji niko neće ostati ravnodušan i koji itekako izaziva reakcije kod svakog gledaoca, bilo pozitivne ili negativne. Za jedne će ovo biti ostvarenje iz samog vrha (horor) produkcije te godine dok će oni drugi čvrsto ostati pri stanovištu kako je u pitanju glupost decenije... Da li ćete ga i vi tako doživeti ili ćete ga dizati u nebesa – zavisi isključivo od vašeg filmskog ukusa i sposobnosti da ispravno „čitate” film i njegovu kompletnu simboliku. Lamb nikako nije ostvarenje koje treba posmatrati površno jer ukoliko to činite pronaći ćete u njemu gomilu nelogičnosti, gde je jagnje sa telom deteta samo prva u nizu. Ovo je teška i potresna priča o ličnom gubitku i borbi kako da se on prevaziđe ali i o nespremnosti da se nastavi dalje (obratite pažnju na razgovor Maríe i Ingvara dok doručkuju uz dnevnu štampu). U filmu ćete videti jednu izgubljenu nadu ali odmah zatim i tužnu, gotovo srceparajuću sreću na obasjanim licima aktera, ali sreću koja nema pokriće i koja jednostavno nije održiva. Svako će u karakterima Ingvara a pogotovo Maríe prepoznati neke ljude koje i lično poznaje a oni ostali su u filmu „predstavljeni” kroz lik Petera, Ingvarovog brata.

Lamb definitivno nije film za nestrpljive gledaoce budući da se radnja odvija prilično sporo a da su dijalozi svedeni na minimum, pogotovo u početku. Sve moramo da zaključujemo iz malobrojnih rečenica ali i iz brojnih sitnica koje uočavamo tokom filma. Tako usporena radnja savršeno dobro pristaje veoma hladnom i sumornom ali zato prelepom islandskom okruženju koje ni za trenutak ne kupa sunce. Lamb u mnogo navrata eksploatiše prizore depresivne farme ali i okolnih brežuljaka u magli, močvarnog zemljišta koje seže u nedogled ili blatnjavih pašnjaka po kojima se kreće stado ovaca. Ovo je verovatno film koji pomenute životinje prikazuje u najjezivijem izdanju pa malobrojne horor scene ocenjujemo visokom ocenom. Čak i završne scene, možda i najteže i najefektnije u kompletnom filmu, su dobro urađene/animirane pa nimalo ne odudaraju od vizuelnog identiteta koji je postavljen već na samom početku. Poslednje ali svakako veoma značajno – Lamb je zaista odlično režiran, pametno podeljen na poglavlja, kvalitetno je odglumljen od strane svih aktera, među kojima je svakako najpoznatija Noomi Rapace.Film ne poseduje velike padove u radnji a možda jedina scena koja je suvišna ili eventualno predugačka je ona nakon gledanja sportskog meča.  

Završetku mnogi gledaoci prigovaraju ali se nama veoma svideo i upravo smo takav završetak i naslutili već negde oko polovine filma. Naprosto, ukoliko imate u vidu koja je centralna tema drugačiji završetak jednostavno nije ni moguć a ne bi bio ni pravedan. Lamb svakako nije lagan za gledanje, možda ni za (kompletno) razumevanje, ali ukoliko vas uvuče u sebe svojom depresivnom pričom i ambijentom te vas natera da porazmislite o onome što upravo posmatrate može vam se itekako dopasti. Mi smo ga pogledali dva puta i sa sigurnošću tvrdimo da je itekako pogodan za višestruka gledanja i da čini dobro zatvorenu i zaokruženu celinu.

+ teška i poučna priča o gubitku
+ sumorni i depresivni ambijent
+ kvalitetna glumačka postava
+ završetak, režija, jezive scene
— neki nerazumljivi kadrovi
 
Ocena: 8/10