HOROR FILMOVI (I SF)

Hajde da za promenu opišemo jedan stariji film, koji će prijati svim ljubiteljima ostvarenja iz sredine prošloga veka, ukoliko takvih na ovim stranicama uopšte ima... The Incredible Shrinking Man je naučnofantastični film nastao po istoimenoj knjizi Richarda Mathesona (po njegovim delima su snimljeni I Am Legend i Stir of Echoes, između ostalih) a predstavlja jedan veoma uspeo film tog vremena na temu koja je potpuno skrajnuta i zaboravljena, što je velika šteta.

Jedno sasvim obično sunčanje Scotta i njegove supruge Louise na njihovom brodiću zauvek će im promeniti život: tokom vedrog i sunčanog dana najednom se pojavljuje nekakva neobična magla koja zagušuje Scotta dok je njegova supruga bila pod palubom. Situacija se ubrzo razvedrava i njih dvoje ovome ne bi ni pridavali značaj da nije događaja koji slede: mesec dana kasnije Scott primećuje da mu košulja postaje prevelika i da više nije toliko višlji od svoje životne saputnice... On konsultuje lekara koji ne pridaje važnosti ovome i pokušava da smiri svog pacijenta prepisujući mu nekakve vitamine. Ali to nije kraj muka po našeg junaka jer on i dalje nastavlja da se smanjuje. Nakon nekoliko meseci on je visine prosečnog deteta a nakon nekog perioda prelazi da živi u kućicu za lutke, skrivajući se od kućnog mačka koji je sada mnogo veći od njega! Stručnjaci nekako ustanovljavaju šta se desilo (iskorišten je tada aktuelni strah od nuklearnog zračenja) ali ističu da lek ne postoji. Sticajem okolnosti Scott završava u podrumu svoje rođene kuće, toliko je mali da njegove vapaje ne čuje ni rođena supruga a opasnost po njegovo sićušno telo predstavlja i obična kapljica vode, dok o raznim bubama da i ne pričamo...

Ukoliko izuzmemo pomalo šašav uzročnik fenomena smanjivanja tela The Incredible Shrinking Man je neverovatno zabavan film. Tokom prve trećine uglavnom posmatramo neprestano smanjivanje Granta Williamsa koji igra Scotta i uviđamo koje su sve tadašnje tehnike autori filma koristili da bi nam to dočarali. Dok gledamo njegove muke i pokušaje javnosti da dođe do još jedne senzacije pitamo se na kojoj veličini će se njegovo telo zaustaviti i da li će se smanjivanje nastaviti sve dok se Scott ne dezintegriše... Nešto pre polovine filma on sticajem nesrećnih okolnosti završava u mračnom podrumu i tu nastupa napetija polovina filma budući da se pred njim stvara čitav niz prepreka i opasnosti, čoveku normalne velične potpuno nepojmive. Scotta može da zdrobi obična mišolovka, može da propadne u šahtu kanalizacije, da se udavi u vodi koja curi iz cevi i da ga brutalno likvidira i pojede običan pauk. Film u svom daljem toku obiluje čitavim nizom napetih situacija i konstantnim pitanjem koje netremice provejava u zagušujućem podrumskom vazduhu – da li će se Scott uopšte spasiti? Završetak filma jasno daje odgovor na to pitanje a taj i takav završetak deluje izuzetno savremeno i čak ide u korak sa današnjim filmskim standardima što je zaista iznenađujuće.

Ono što definitivno ne ide u korak sa modernim standardima su specijalni efekti, naravno. Ipak, autori filma su koristili ono što im je 1956. godine bilo na raspolaganju. Za potrebe filma je napravljena čitava dnevna soba sa podrumom u uvećanom izdanju, što je uspeliji način da se dočara Scottova umanjenost. Drugi trik koji se upotrebio je umetanje smanjene figure Granta Williamsa u već snimljeni kadar što ne deluje uverljivo jer se primećuje da je on ubačen naknadno i da prilično odudara. Specijalni efekti i tehnike se mogu okarakterisati kao zadovoljavajuće za film tog doba dok bismo ih sa današnje tačke gledišta ocenili kao veoma zanimljive. Podaci sa snimanja kazuju da je Grant Williams konstantno bio povređen, ne samo zbog ogromne/uvećane scenografije već i zbog niza akcionih scena. Ovakvi efekti su bili veoma skupi za to vreme pa ono što bi danas animirao jedan talentovaniji srednjoškolac sa moćnijim kompjuterom tada je koštalo toliko da su svi budžeti filma probijeni, rokovi završetka su morali biti pomerani a određeni broj scena se morao ponovo snimiti. Dosnimavanje/presnimavanje se ne primećuje pa The Incredible Shrinking Man zaista deluje kao klasik tog vremena.

Ono što iznenađuje je što nastavak filma nikada nije snimljen iako je to planirano, baš kao što se odustalo i od snimanja nekoliko najavljenih rimejkova (u jednom od njih je trebao igrati Eddie Murphy). Postoji samo The Incredible Shrinking Woman iz 1981. godine u režiji Joela Schumachera ali je u pitanju komično ostvarenje. Velika je šteta što je ova tema (umanjeni čovek u svakodnevnom svetu) potpuno iščezla iz današnjeg SF filma jer pruža zaista mnogo zabave, napetosti, strahova i pitanja a na tu temu se ima itekako šta reći.