HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Lee Cronin

Pogledali smo Evil Dead Rise u lokalnom bioskopu uz „veselo“ društvanjce od pedesetak klinaca od kojih nekolicina usta nije zaklapala. Preskočićemo „zanimljive“ detalje o haosu koji su dotični pravili kao i o prekoj potrebi angažovanja izbacivača u bioskopu (pa makar to povećalo cenu bioskopske karte) i posvetićemo se isključivo hit filmu koji su svi horor fanovi željno iščekivali još od 2013. godine...

Kao što svi veoma dobro znate Evil Dead serijal je započeo još početkom 80-ih a njegovi zaštitni znaci su pre svega Sam Raimi i Bruce Campbell. Ta davna vremena su zauvek prošla, neki od pomenutih su ostarili a neki naprosto krenuli dalje, i za njima ne vredi prolivati suze. Stoga je Evil Dead Rise mnogo bolje porediti sa remakeom iz 2013. godine, mada mi ni to nismo učinili jer pomenuti film nismo pogledali još od kada se pojavio. Dakle, pristupili smo gledanju novog filma bez ikakvog prethodnog znanja, čak i bez pogledanog trailera, ali i sa nešto sniženim očekivanjima, baš kako i priliči kada se namerava pogledati horor film novijeg datuma. Odmah na početku treba reći da on počinje zaista odlično, scenom na jezeru, koja na uspešan način povlači paralelu sa kultnim originalom, miksujući retro i moderne elemente. Već nakon nekoliko minuta „upoznajemo“ prvu zaposednutu osobu a zatim bivamo i svedocima dve vrlo brutalne scene (skalpiranje i samoubistvo dronom!) koje nas postepeno uvode u pravi pravcati gorefest. Nakon uvoda radnja se vraća dan unazad i centrira se oko jedne četvoročlane porodice sastavljene od samohrane majke i njene troje dece (dva dečaka i ćerkica), plus tetke koja im stiže u posetu (e baš je izabrala trenutak)...

Ova porodica živi svojim životom i bavi se nekim svojim stvarima koje su apsolutno nebitne za film, baš kao što je gotovo nebitno i to što je zgrada pred rušenjem pa je već mahom raseljena, osim nekoliko preostalih domaćinstava. Ono što je najvažnije je da grad pogađa zemljotres, da potres otvara nekakvu rupu u podzemnoj garaži a da jedan od klinaca ne časeći ni časa silazi u novonastalu rupu, u njoj pronalazi nekakvu tajnu prostoriju a tu – ukletu knjigu, vrlo sličnu onoj iz prethodnika. Ne gubeći ni sekunde on odnosi famoznu knjigu u svoju sobu, odmah je „hrani krvlju“ a propratne gramofonske ploče pušta na svom jakom razglasu tako da uklete odjekujuće stihove čuje cela zgrada, ili makar oni malobrojni koji su u njoj preostali... Nestrpljivi demon se nakon jednog veka namah oslobađa i u sred lifta ulazi u majku koja se zaposednuta vraća u svoj stan i započinje svoj krvavi pir... Ovako bi izgledao ovlaš prepričani uvod filma koji uglavnom i nije toliko bitan, baš kao što nije ni previše uverljiv. Komplenta storija sa zemljotresom, ogromnom rupom, tajnom prostorijom i aktiviranjem demona je dosta zbrzana i prilično naivna a služi isključivo kao okidač za seriju random brutalnosti kojima bivamo bombardovani bukvalno do poslednjeg trenutka filma...

I tu odmah dolazimo do glavnog problema koji vas može pogoditi isključivo u zavisnosti od toga šta od filma očekujete. Evil Dead Rise ne poseduje gotovo nikakvu dublju priču, poreklo zlog entiteta je tek dotaknuto i potpuno je van fokusa, likovi nisu mnogo razvijeni, samim tim ni zanimljivi, a akcenat filma je isključivo na brutalnostima, specijalnim efektima i galonima krvi koja obasipa ekran skoro u svakom kadru. Ukoliko zađete van specijalnih efekata sve deluje zbrzano, naivno i površno, prilično plitko i nejasno, bez ikakvih udubljivanja u bilo šta. Jeze nema u velikim količinama, eventualno je prisutna po dolasku zaposednute majke u stan, atmosfera se nazire samo u tragovima a poveznice sa prethodnim Evil Dead nastavcima se ogledaju isključivo u nekoliko rimejkovanih scena, poput one iz lifta, kada umesto grana u šumi ženu razapinju kablovi (ovde ipak nema silovanja, u XXI veku je to previše i za R rating). Sve te scene su inferiorne u odnosu na one originalne a posebno jadno deluju neke „rimejkovane“ scene iz horor filmova koji nemaju nikakve veze sa Evil Dead serijalom, poput lifta punog krvi iz The Shining. Tokom trajanja filma poželeli smo da umesto novog pogledamo prvi ili eventualno drugi Evil Dead, ubeđeni da će ti stari dobri filmovi biti makar upola bolji nego ovaj hit koji će ostvariti enormnu zaradu, najveću u dosadašnjoj Evil Dead franšizi.

I sada dolazimo do onog glavnog, dakle do specijalnih efekata. Ukoliko jedno horor ostvarenje vrednujete po dinamici, brutalnostima, broju ubistava, sečenja i komadanja tela Evil Dead Rise će vam biti ako ne najbolji film koji ste gledali poslednjih sezona a onda jedan od onih koje ćete staviti u sam vrh. Ovo je bukvalno vrhunac koji možete dobiti na polju filmskog krvoprolića pa zaista ne vredi ni nabrajati kakvim sve masakriranjima ćete biti svedok. Dobar deo pomenutih je potpuno očekivan a osim stare dobre motorne testere (koja tradicionalno proizvodi najviše krvi) dopali su nam se vrlo bolni kadrovi gutanja stakla ili skidanja kože rendom. Činjenica je da su svi ovi kadrovi nabacani bez ikakvog reda ali je takođe činjenica i da film ne dozvoljava gledaocima da dođu do daha, neprestano im servirajući red ubadanja, pa red sečenja, pa red samopovređivanja...  Ambijent u kojem se sve dešava nije previše atraktivan i deluje poput one iste zgrade koju ste gledali u horor filmu koji se celokupan dešava u jednoj zgradi. Izlaska iz zgrade nema (demon je našoj porodici ukrao stepenice) te su gledaoci osuđeni na konstantno mračne kadrove koji se dešavaju u nedovoljno osvetljenim prostorijama, hodnicima, garažama i liftovima. Osim crnila braon boja je maksimum koji ovde možete očekivati...

Film ima još sitnijih zamerki ali bismo mi kao poslednju spomenuli nedovoljno zanimljivu porodicu u kojoj je zaposednuta majka definitivno najzanimljivija. Ništa bolje nisu ni komšije koje su pobijene suviše brzo. Nedostaje tu međuljudskih relacija, nedostaje emocija (ipak majka napada svoju decu) ali sve je to negde izbrisano kako bi se mesto ustupilo masakru a kako film ne bi trajao predugo i smorio klince u bioskopu... Opet, za sve gore navedene zamerke ne treba kriviti isključivo autore filma već pogledati oko sebe i pročitati kakvim se hvalospevima kiti Evil Dead Rise. Autori su pogodili ukus preko polovine horor publike a onima koji se nalaze u manjini niko nije kriv... Evil Dead Rise je korektan horor film isključivo ukoliko od jednog filma strave i užasa zahtevate tonu brutalnosti, hektolitre krvi i konstantnu dinamiku bez udubljivanja u bilo kakve detalje i priču. Ukoliko ste takav gledalac ovo vam može biti hit ne samo tekuće sezone već i nekoliko godina unazad. Međutim, ukoliko ste malo zahtevniji posmatrač koji od filma zahteva nešto više od jednokratne i jeftine zabave u Evil Dead Rise ćete naći malo toga i najverovatnije ćete biti razočarani, baš kao što smo i mi ostali nakon projekcije.

+ brutalnosti, morbidnosti i specijalni efekti
+ uvod i završetak; odlična Alyssa Sutherland
— slaba priča filma na gotovo svim poljima
— film ne nudi ništa što bi se duže pamtilo
— slabi likovi; slabo rimejkovane scene
 
Ocena: 5/10