Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt12136312/
Trailer: https://youtu.be/ooypaAKLPxQ
Malo ćemo se u narednom periodu posvetiti domaćim horor filmovima i serijama pa ja u planu povremeno objavljivljivanje recenzija raznih horor, triler, SF i misterija sa prostora ex-SFRJ, starijeg i novijeg datuma, poznatijih i onih manje poznatih naslova, celovečernjih ali i kratkih filmova. Cilj je da na sajtu imamo što veću bazu opisanih domaćih filmova/serija koje se žanrovski uklapaju u ono što pratimo a jedan od takvih materijala je i Blok 27.
U pitanju je srpska TV serija sastavljena od šest epizoda (svaka je trajanja ispod jednog časa) koja se premijerno emitovala početkom prošle godine. Serija nije postigla preveliki uspeh, ili možda bolje reći uspeh koji je mogla i trebala, što nije samo krivica televizije na kojoj se prikazivala (i koja nije dostupna širem delu populacije) i objektivnih manjkavosti snimljenog materijala (o tome malo više kasnije) već i domaće horor publike koja uvek prednost daje stranim filmovima i serijama, mahom američkim. Za potrebe ove serije iskorištena je jedna zanimljiva istorijska činjenica u vezi novobeogradskih blokova. Naime, numeracija izgrađenih blokova u Novom Beogradu se kreću od broja 1 pa sve do broja 72 a jedan od retkih koji nedostaje je – 27. I nakon više decenija ne postoji objašnjenje zašto je ovaj broj zaobiđen pa je kreator serije (Ivan Knežević, napisao Jedini izlaz i Fatal Ally) oko ove misterije osmislio čitavu tragično-šokantnu priču koja seže u prošlost, u vreme kada se ovaj deo Beograda tek gradio. No, sam početak serije se dešava u sadašnjosti i prati 14-godišnjeg dečaka po imenu Rastko koji na povratku kući sa treninga nailazi na jednog misterioznog dečaka po imenu Rajko...
Rastko prati klinca sve do memljivog podruma svoje zgrade a zatim misteriozno nestaje... Nakon ovoga upoznajemo novog lika za koga se ispostavlja i da je glavni: u pitanju je Milica, sestra bliznakinja nestalog Rastka, koja je klišeizirana tinejdžerka kakvu smo već upoznali u brojnim filmskim ostvarenjima. Ona je neshvaćena, distancirana, pomalo buntovna i od strane nezainteresovanih roditelja mahom prepuštena sebi da se snalazi kako zna i ume. Roditelji naprosto imaju svoje probleme pa ih čak ni nestanak sina ne može pomeriti iz kolotečine svakodnevnih borbi, svađa i međusobnih razmirica. Policija je tradicionalno inertna i nezainteresovama pa Milici ne preostaje ništa drugo nego da sama započne privatnu istragu i pronađe netragom nestalog brata. U tome će joj pomoći njen prijatelj Bogdan ali i Darko, lokalni dilerčić koji je tek na početku (ne)uspešne ali prosperitetne karijere. Biće tu još nekih klinaca koji će se povremeno pojavljivati, baš kao što će svi oni kontaktirati i sa raznim specifičnim facama iz tog dela grada. Baš od jednog takvog Milica doznaje da je Rastko zarobljen u famoznom Bloku 27 ali kako stići u deo grada koji nikada nije ni započet a kamoli dovršen... Ili možda jeste?
Paralelno sa klinačkom istragom teče i ona policijska, što je potpuno očekivani deo priče ali izuzetno dobrodošao, kako bi se seriji dalo na ozbiljnosti ali i razbila monotonija. Ovu istragu vode policajka po imenu Sonja i njen kolega Antonijević, čudno skrojen tandem koji ima i neke svoje pozadinske priče i istorijate, čisto da i tu ne bude sve jednostavno. Ove dve istrage (Miličina i policijska) su zanimljive svaka na svoj način a najzanimljivije su kada se prepliću i međusobno dodiruju. To će se desiti tek u kasnijem delu serije a do tada gledaoci moraju da se izbore sa početnom misterijom i sporim zahuktavanjem radnje što zahteva dosta vremena i strpljenja gledalaca. Potrebno je vremena da se upoznamo sa svakim od prisutnih dečaka i devojčica, njihovim roditeljima i osobama sa kojima su u kontaktu... Svako od prikazanih ima neki istorijat i neku (uglavnom neveselu) životnu priču a scenario se bavio svojim likovima u zavisnosti koliko su bitni po sama dešavanja, što je dobro. Imali smo utisak da se Blok 27 očajnički trudi da što sumornije naslika stvarnost, insistirajući na konstantnom sivilu i crnilu ali kompletan ton filma možete shvatiti i kao metaforu, što serija većim delom i jeste.
Blok 27 je tmurna i depresivna priča o odrastanju u gomili bezličnog betona, u istovetnim stanovima bez topline i među otuđenim roditeljima koji su do guše zaglibili u neke svoje svakodnevne probleme ali i u sebičnost. Upravo stoga i ne čudi da klinci više kontaktiraju sa lokalnim nasilnicima, dilerima, čudacima i sumnjivim facama a da iako maloletni od policije zaziru k’o đavo od krsta. Poremećen sistem vrednosti je samo jedna od aktuelnih tema kojima se serija bavi a najdominantnija je kako taj i takav grad jede svoju decu, kao što je na neki način pojeo i Rastka. Svakako pohvalan element filma je što se inače veoma urbano gradsko okruženje ovde predstavilo kao izuzetno neprijateljsko, pusto i sumorno, neprestano obojeno u tamne tonove i često okupano depresivnom kišom, nagrizeno zubom vremena i naseljeno veoma mrzovoljnim, negostoljubivim i opasnim ljudima. Za vizuelni izgled serije dajemo čistu desetku jer je iz postojeće lokacije zaista izvučen maksimum. Teško je snimiti nešto tako sumorno pa na momente čak i zloslutno čak i starim napuštenim objektima a kamoli u verovatno jednom od delova Srbije sa najgušćom naseljenošću.
U nekim domaćim medijima je serija pogurana pogrešnim hypeom kako je u pitanju domaći Stranger Things. Blok 27 sa pomenutom hit serijom nema mnogo toga zajedničkog, osim što deo glumačke postave takođe zauzimaju klinci, slične životne dobi. Blok 27 počinje horor scenom ali se zatim na duži vremenski period zaustavlja u domenu misterije, gde gledalac više epizoda provodi prateći dve paralelne istrage, u saznavanju određenih informacija i upoznavanju sa novim karakterima. Jezivog dečaka iz uvoda ne vidimo do kasnije faze serije, što definitivno ne predstavlja dobar balans, ili eventualno odaje težnje kreatora serije da povuče ručnu kada su u pitanju horor elementi i pokuša da dopre do većeg broja gledalaca, mahom ih držeći na terenu mračne misterije. Dok to radi uglavnom ih zatrpava brojnim klišeima koje je iskusniji horor gledalac već video stotinama puta, tek povremeno osvežavajući utisak već viđenog činjenicom da su ti i takvi klišei sada ispričani na domaći način. Rekli bismo da se u ovome polovično uspelo: činjenica je da Blok 27 uglavnom reciklira elemente iz stranih filmova ali je takođe činjenica da je sličnih domaćih ostvarenja vrlo malo i da je zanimljivo posmatrati kliše scene koje su provučene kroz neke od prepoznatljivih specifičnosti.
Kompletna serija deluje kompaktno i kao skladna celina ali uz jedan izuzetak a to je epizoda 5: ovu epizodu je režirala Milica Tomović i ovo je ubedljivo najbolja epizoda serije. Radnja ove epizode nas vodi u prošlost, u vreme kada je famozni blok i započeo sa izgradnjom, a pred ekipom koja ju je snimila bio je veoma težak zadatak, da efektno dočaraju vremenski period, socijalistički ambijent i atmosferu u kojoj su se radovi izvodili. Uz nekoliko sitnijih grešaka možemo oceniti izgled ove epizode kao perfektan, toliko spešan da gotovo može stati rame uz rame sa gore pominjanim Stranger Things. Ova epizoda ima i najviše autentičnih istorijskih snimaka, dosta horor elemenata ali je i najpotresnija i izaziva najsnažnije emocije. Kompletna serija ne obiluje specijalnim efektima ali kada su oni u krupnom kadru ne izgledaju uopšte loše i ne odudaraju kvalitetom animacija. Po pitanju efekata najupečatljivija je poslednja, šesta epizoda, kada dolazi do kulminacije dešavanja i svojevrsnog raspleta. Rasplet zapetljane i naizgled paranormalne priče je zadovoljavajući, u skladu sa sivim tonovima koje je nametnula već prva epizoda.
Moramo se pozabaviti i nekim manama serije koje su veoma upadljive i zaista nam je žao što nisu izbegnute. Prvo i osnovno je da gluma nekih likova nije na zadovoljavajućem nivou pa ukoliko po ovome Blok 27 uporedite sa bilo kojom savremenom serijom koju ste gledali poslednjih meseci domaći predstavnik definitivno neće dobro proći. Reklo bi se da je gluma slabija što su likovi mlađi a poseban problem predstavlja glavna glumica koja jednostavno nerazumljivo izgovara napisane joj rečenice, uglavnom ih izgovarajući kroz zube sebi u bradu. Činjenica da je dotična klinka uglavnom nerazumljiva poništava njene glumačke sposobnosti ali u prvi plan stavlja još jedan problem ove serije, tako svojstven domaćim ostvarenjima: iz nekog razloga, a ne bismo ulazili detaljnije u razloge problematike, ton kod govora skoro svih likova je slab. Naprosto se teško razume govor, pogotovo kada neki od mlađih karaktera mrmljaju neke fraze, slengove i uzrečice, pa je potpuno paradoksalno za uživanje u Blok 27 potreban – domaći subtitle. Kao zamerku stavljamo i to što je ovo još jedan u dugačkom nizu domaćih filmova koji prikazuje problematične klince, dilere, nasilnike, kriminalce i druge slojeve društva koje čini se prikazuje skoro svaki domaći film.
Uspešnost serije Blok 27 zavisi isključivo od vaše potrebe da svaki pogledani materijal upoređujete sa američkim, koji u principu i jeste savremeni reper. U većini elemenata ova serija kaska za pomenutom produkcijom, u nekim elementima i mnogo, ali je i pored toga preporučujemo za gledanje, pogotovo ukoliko imate afiniteta ka mračnim dramama, paranormalnim filmovima ili naprosto želite da date doprinos domaćoj kinematografiji kako bi već naredni projekat iste ekipe (sezona 2?) bio malo bolji. Sve kritike koje smo izneli u gornjem opisu su dobronamerne a krajnja ocena označava da se serija svakako treba pogledati.
Gcvccgh
ReplyDelete