Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt1520211/episodes?season=10
Trailer: https://youtu.be/eHTXKnA6_rQ
Deseta (predzadnja) sezona serije The Walking Dead emitovala se od 6. oktobra 2019. do 4. aprila 2021. godine što je najduži period tokom kojeg je emitovana jedna TWD sezona. Činilo ju je čak 22 epizode a o razlozima za povećavanje broja epizoda kao i za čak trogodišnje emitovanje sezone bavićemo se detaljnije u jednom od narednih pasusa. Uglavnom, sezona se mahom svidela i publici i kritici pa je čak uspela osvojiti i nekoliko nagrada, što nije nimalo lako postići nakon više od deceniju emitovanja.
Sezona se i dalje bazirala na materijalu iz strip edicije a bavila se pripremom za rat i finalnom borbom protiv famoznih Whisperersa. Početak dešavanja koje gledamo u pilot epizodi smešten je nekoliko meseci nakon jezivog masakra nad našim junacima, uglavnom žiteljima Hilltopa, gde smo izgubili Taru, Enid i Henryja, između ostalih. Preživeli stanovnici Hilltopa, Alexandrije i Oceansidea (žitelji napuštenog Kingdoma sada su u Hilltopu) se nakon masakra nisu sukobljavali sa brojnijim i opasnijim Šaptačima već su poštovali nametnute im granice i nisu ih prelazili. Iako su neki zagovarali opciju konfrontacije sa bizarnim krvolocima koji su im brutalno ubili najmilije i natakli im odsečene glave na trklje Michonne tvrdoglavo odbija bilo kakvo kršenje dogovora, svesna da njeni ljudi još nisu dovoljno jaki, obučeni, opremljeni i brojni za konačni obračun sa enormnim hordama neprijatelja (čitaj: Whisperersi + walkersi). Ali, kao što svi veoma dobro znamo – kohabitacija ne može trajati u nedogled i samo je pitanje vremena kada će neko isprovocirati akciju svog protivnika... Iako su se ljudi sa mrtvačkim maskama na licima povukli negde u dubinu šume i duži period se nisu dali opaziti jednog sasvim običnog dana žitelji Oceansidea pronalaze odranu masku walkersa pa zaključuju da su Whisperersi u blizini i da nešto smeraju. Pad sovjetskog satelita sa one strane granice i veliki šumski požar koji zatim nastaje uzrokuje akciju naših junaka a ona reakciju Whisperersa koji kreću u konačni obračun…
Dobro, poslednje rečenice prethodnog pasusa su zbrzano prepričane, jer kompletna priprema za borbu, razne međufaze, potezi jednih ali i iznuđeni kontrapotezi drugih i konačni finalni obračun nikako ne traju kratko i zauzimaju dosta epizoda, čak (standardnih) 16. Uvod u sezonu, priprema za borbu i završna borba nisu izvedeni na pravolinijski način već nam serija nudi čitav dijapazon raznih delovanja, uglavnom neočekivanih. Alpha, kao vođa Whisperersa, koristi taktiku oslabljivanja protivnika i onemogućavanja njegovog grupisanja, neprestano izazivajući „probleme” (drvo koje ruši ogradu Hilltopa) i šaljući grupe walkersa na preostale gradiće naših junaka, ne dajući im vremena za predah. Kada preostalim žiteljima Alexandrije izmorenim danonoćnom odbranom svog doma od nepreglednih hordi zombija popusti koncentracija Beta uspeva da se neopaženo uvuče (tačnije – urovari) ispod zidina branjene teritorije i napadne naše junake iznutra. Borba iznutra je čin na koji Whisperersi daju veliki akcenat, koji će ljudima naneti najveće gubitke i na koji oni nemaju pravi odgovor. Međutim, preokret nastaje kada se ispostavi da ni Alpha tj. Whisperersi nemaju pravi odgovor na sličnu situaciju i da apsolutno nisu očekivali da ih protivnik udari iznutra njihovim oružjem. A da bi to bilo moguće u tabor Šaptača je posejano seme razdora (čak nekoliko semena), čime se narušio gotovo idealan sklad između Alphe i Bete.
Alpha i Beta su dobili zavidnu minutažu u ovoj sezoni, čak smo doznali i mnogo više detalja o njihovim počecima, kako su se upoznali i šta je, naprimer, Beta bio pre početka apokalipse (veoma zanimljiv detalj koji dosta govori o propasti sveta). Sve ovo može zanimati fanove ovog dvojca ali nama se kompletna priča sa Whisperersima nije previše dopala i mišljenja smo da je Alpha najodvratniji lik kojeg je The Walking Dead serija iznedrila. Na stranu svrha, funkcija i način delovanja ove bizarne grupe (a mislimo da ona nema svrhu postojanja niti bi mogla opstati u ovom svetu isključivo preživljavajući kako je prikazano u seriji) ali dotična Alpha je veoma odbojna u svakom kadru i pošteno iritira u svom nastupu. Čini se da su autori serije bili rešeni da propisno zgade život gledacima servirajući im čak i scene sexa dotične što je verovatno najodvratniji momenat sezone a možda i celokupne serije. Ako nismo gledali intimne scene mnogih lepih glumica koje su se u dosadašnjem toku pojavljivale u seriji nismo morali videti ni Alphino nago telo, iako se može reći da ta scena čak i ima neku težinu (pokazaće se u poslednjoj epizodi). Kada Beta preuzme kormilo nad grupom situacija je donekle bolja jer je njegova pojava itekako zastrašujuća, mada previše stripovska. Beta je toliko nepobediv da mu ni metak ni nož ne mogu ništa, on je suviše krupan da bi ga bilo ko oborio ali i suviše brz da bi ga bilo ko sustigao. Kada on hoda svima utekne, sa svojih 150 kila je nečujan u šumi, nosi masku ali sve savršeno vidi, svaki potez neprijatelja predvidi i uvek se nađe na idealnom mestu da likvidira koga želi ali je zato uvek dovoljno udaljen da bi se likvidiralo njega. Jednom rečju – pravi Michael Myers.
Finalna borba je highlight cele sezone i njen vrhunac a ona donosi (pazite sada) – najveći ikada viđeni broj walkersa na jednom mestu. I ne samo to... Do sada su horde walkersa oko Alexandrije, u kamenolomu ili u Sanctuaryju bile veoma opasne ali sada su i – organizovane, i to od strane Bete koji zombije okuplja, grupiše i navodi na naše junake koji baš i nemaju mnogo opcija i prostora za manevar. Finalna borba nema akcije koliko bi se moglo očekivati ali zato sadrži dovoljno napetosti da vas tokom cele epizode drži na ivici sedala. Finalna scena borbe je spektakl za sebe ali to nije jedino po čemu ćete pamtiti 16. epizodu već je tu i dugo očekivani povratak Maggie. Nakon finala gledamo susret starih drugara i predstavljanje nekih novih, stišavanje bure u vezi Šaptača, vidanje rana, naznaku nove opasnosti a zatim i završetak sezone, makar planirani. Usled COVID-19 pandemije emitovanje finala je odloženo a uz njegovo naknadno prikazivanje dosnimljeno je još 6 novih epizoda. Epizode 17-22 mnogi ocenjuju kao veoma slabe, neke od njih i najslabijim u dotadašnjoj seriji, te prilično suvišnim, gde bismo se mi samo sa ovim poslednjim mogli složiti i to ne u potpunosti. Slabe reakcije nekih fanova ipak mogu biti razumljive jer pomenutih 6 epizoda odudaraju od dotadašnjeg materijala, ne samo sadržajno već i po drugim osnovama. Onaj gledalac koji nije upoznat sa vremenom nastanka epizoda i njihovom svrhom može biti iznenađen nekim njihovim elementima ali ih mi ipak nismo pronašli kao suvišne i mislimo da nude dosta zanimljivih elemenata i imaju svojih aduta.
Sadržajno – svaka epizoda se bavi drugim centralnim likovima, uglavnom ne uključuje mnogo poznatih faca, niti mnogo sporednih karaktera, a mahom se bavi proširivanjem priče ili bacanjem svetla na neku novu/staru fazu kod nama dobro znanih junaka. Ovo je urađeno zbog restriktivnih COVID mera koje nisu dozvoljavale mnogo ljudi na setu pa su autori osmislili veoma minimalističke scenarije, sa tek nekoliko glumaca u svakoj epizodi i bez velike interakcije sa drugim karakterima ili čak zajednicama i komunama. Uglavnom se obrađuju događaji koji se fokusiraju na pojedinca a dešavaju se u enterijerima. Kada se dešavaju vani, poput epizode Diverged (najslabije ocenjene epizode ikada), upadljivo je da u Alexandriji osim Jerryja nema nikoga i da mesto ne deluje nimalo životno. Već narednu epizodu dobija drugi lik, treću onaj sledeći, a najbolje je prošao Negan u završnoj epizodi koja je komotno po kvalitetu mogla da se nađe u redovnoj sezoni, među onih standardnih 16 epizoda. Gledaoci su konačno dobili priliku da se upoznaju sa Neganovom prošlošću i zanimanjem, da upoznaju čuvenu Lucille pa čak i da doznaju kako se Negan preziva! Ova epizoda je obavezna za svakog TWD fana mada ni one prethodne ni u kom slučaju nisu loše (da li ste nekada videli emotivnog Daryla ili komičnu Carol?). Završetak dosnimljenih epizoda (iliti „drugog finala”) osim jedne evidentne opasnosti i jedne potencijalne otkriva i „hladni rat” koji svakog trenutka preti da eskalira. Ovaj sukob nam je i najzanimljivija najava sledeće, završne sezone.
The Walking Dead Sezona 10 je po kvalitetu veoma slična prethodnoj a od nje nasleđuje i određene probleme. Najveći problem je – nedostatak Ricka Grimesa. Naprosto, serija koja je toliko sezona pratila čuvenog i dragog nam šerifa, njegovu porodicu i njegove prijatelje odjednom je njegovim izlaskom ostala obezglavljena i to se vidi u više navrata, pogotovo u Alexandriji kod napetih napada iznutra ili pre epske odbrane Hilltopa. Jednostavno, komune su ostale bez glavnog vođe, autoriteta, bez nekog okupljajućeg faktora koji bi ih povezao i sve skupa poveo u borbu. Daryl je sada jedan od najiskusnijih, najbespoštednijih u borbi i najtemperamentnijih ali njegov karakter nije pogodan da bude vođa i on to ne postaje čak ni kada situacija vapije za time. On se i dalje udaljava od svih i to mu veoma leži, mnogo više nego kada to radi Carol. Carol je od najpovređenije žene serije, od žene koja je uz Maggie pretrpela najveće i najbolnije gubitke postala žena koja najviše iritira i koja svojom sebičnošću seje žrtve oko sebe, čak i među svojim prijateljima. Ona ne preza od laži, prevara, od više puta izgovorenih neistina čak i najbližima (Darylu) a zatim i od ostavljanja svojih prijatelja na cedilu, što se dešavalo više puta tokom sezone. Da nema izuzetno odbojne Alphe Carol bi bila najiritantniji lik na ekranu, što je zaista velika šteta jer smo za njen karakter i njenu sudbinu imali velike simpatije i saosećanje. Naravno, ostala je još finalna sezona da se ponovo vrati na stari kolosek.
A kada već nema Ricka (a usput se ostalo i bez Michone, plus gomile nastradalih i nataknutih na koplja u prethodnoj sezoni), autori serije su rešili da zasuču rukave i gledaocima ponude dobre stare i što bolje nove likove. Reklo bi se da među starim likovima briljira već gore pominjani Negan, i to čak i pre njegove flashback epizode. Negana gledamo u nekom novom svetlu, (delimično) promenjenog, na usluzi nekoj novoj komuni ali i u kontaktu sa likovima kojima je naneo trajnu bol. Tokom sezone vidimo razradu nekih novijih karaktera koji su se pojavili u prošloj sezoni (Siddiq, Yumiko, Lydia, Connie, uz već pominjane Alphu i Betu, između ostalih) a i čitav dijapazon novih likova (Gamma/Mary, Dante, Virgil, Leah, Lucille i pre svega – Dog, Darylov pas). Neki od njih imaju šansu da se dodatno razviju u narednoj sezoni a tu posebno mislimo na jedno od najprijatnijih iznenađenja, kitnjastu Princess, pravim imenom Juanitu Sanchez, pričljivu, nepredvidivu, smotanu ali dobroćudnu devojku koja pati od čitavog niza trauma zbog svoje turbulentne prošlosti. Neki gledaoci smatraju Princess suviše napornom pojavom ali epizode sa njom znaju biti urnebesno duhovite a uz to ona iz nesrećnog Ezekiela izvlači nešto najbolje još od pada Kingdoma. Na polju likova se dosta poradilo i uz nekoliko izuzetaka svi su napredovali u pozitivnom pravcu. Eugene je postao mnogo simpatičniji nego ranije a isto se može reći i za oca Gabriela koji nam je postao jedan od omiljenijih likova.
Kada se sagleda u celini deseta sezona donosi zadovoljavajući kvalitet i određeni broj originalnosti koje do sada nisu viđene u dosadašnjem toku serije. Ona se po originalnosti i kvalitetu ne može meriti sa prvih 6 sezona ali je u rangu sa nekoliko prethodnih i svakako je vredi pogledati. Njena najveća mana je izostanak glavnog lika, lika na kojem se temeljila do nedavno, ali ukoliko to prihvatite kao činjenicu na koju ne možete uticati zaključićete da je TWD Season 10 najbolje što se u tom trenutku i u tim okolnostima moglo dobiti.
0 comments:
Post a Comment