Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt4574334/episodes?season=4
Trailer: https://youtu.be/yQEondeGvKo
Četvrta sezona serije Stranger Things nije postala samo popularna, ona je postala svojevrsni fenomen, obarajući gotovo sve rekorde kako po broju pregleda (druga najgledanija Netflix serija svih vremena, odmah nakon Squid Game i najgledanija serija sa engleskog govornog područja) već i po broju nominacija u raznim kategorijama (13 nominacija, 5 osvojenih). Ovaj uspeh se čini nedostižnim za bilo koju drugu seriju a jedina koja može oboriti postavljene rekorde je – peta sezona Stranger Things, koja je verovatno najiščekivanija sezona neke serije ikada!
Za razliku od prethodnih sezona koje su na Netflixu izbacivane đuture, dakle istovremeno, četvrta sezona je imala dva datuma prikazivanja: u prvom terminu (27. maja) je izbačeno prvih sedam epizoda dok su se poslednje dve pojavile 1. jula. Ovaj presedan nije urađen isključivo zbog efekta nestrpljenja i iščekivanja kod fanova, iako je i to legitimno, već i zbog činjenice da su ovoga puta epizode mnogo duže. Pa samo finalna je trajanja od skoro 140 minuta! Dakle, ovoga puta bukvalno možemo uživati u devet celovečernjih Stranger Things filmova, pa ima li veće radosti za sve fanove ove serije? Nakon pomalo neočekivanog otvaranja i flashbacka koji seže čak do 1979. godine selimo se u „sadašnjost”, u 1986. godinu, osam meseci nakon onih događaja iz Starcourt Malla. Situacija koju zatičemo nije najsrećnija i najskladnija: Byersovi su se skupa sa Eleven preselili u Kaliforniju a dok Will čezne za starim danima drugarstva Eleven se bori da preživi školske dane i maltretiranje od strane drugih učenika. Jonathan je utehu pronašao u novim prijateljstvima i konzumiranju određenih biljaka dok Joyce pokušava da prehrani porodicu radeći od kuće. U Hawkinsu su se stvari takođe raspale: Mike i Dustin pokušavaju da se uklope u neko novo društvo, Lucas je to čini se već uspeo a od svih njih se distancirala Max koja se bori sa nekim svojim demonima.
Priželjkujemo da se desi nešto što će ujediniti naše klince a to će se uskoro i dogoditi. Naime, nekakvo nepoznato zlo počinje da isplivava ispod nesrećnog Hawkinsa: jedna cheerleadersica biva brutalno ubijena a za njenu smrt je optužen Eddie Munson, neshvaćeni roker, diler i Dungeon Master za D&D board igre. Mike i Dustin znaju da je Eddie nevin pa brzo okupljaju i ostatak ekipe kako bi pomogli nesrećnom momku ali i kako bi otkrili šta se dešava. Sam početak istrage ih propisno plaši jer su u brojnim detaljima prepoznali nešto što su preživeli u prethodnim sezonama serije. Osećaju da stvari u Upside Down svetu još uvek nisu završene a kako se njihova istraga nastavlja tako i druga masakrirana tela počinju padati širom grada. Međutim, za razliku od prethodnih sezona sada je njihova ekipa razbijena širom Sjedinjenih Država a da stvar bude gora – Eleven je potpuno izgubila svoje supermoći... U međuvremenu, u Kaliforniji Joyce dobija misteriozni paket iz Sovjetskog Saveza iz čije sadržine tj. poruke zaključuje da je Jim živ! Ona poziva verovatno jedinu osobu na svetu koja joj može pomoći – Murraya Baumana i njih dvoje kreću ni manje ni više nego put Aljaske! Ovo je u najkraćem prepričan zaplet sezone ali stvari nisu tako jednostavne jer četvrta sezona ima najkomplikovaniju i najsloženiju priču od svih dosadašnjih. Otuda i zavidno trajanje epizoda...
Duffer Brothers su poznati kao autori koji veoma pomno slušaju reakcije fanova svojih filmsko-serijskih dela pa nije iznenađenje da je četvrta sezona umnogome drugačija od prethodne a da po svom look & feel mnogo više liči na prve dve. Za razliku od treće ovde su tonovi tmurniji, sumornija je i kompletna priča kao i teme kojima se epizode bave, sve izgleda mnogo depresivnije i mračnije, uglavnom beznadežno a i sam neprijatelj je nikada jači dok je grupa nikad razbijenija i nikada slabija. Autori kao da su popustili pod pritiskom ljubitelja serije i rekli im – dobro, ukoliko toliko volite seriju evo vam dupla doza. I zaista, četvrta epizoda je duplirana u svakom pogledu, kako po broju glavnih i sporednih likova tako i po broju lokacija, zemalja koje posećujemo, pa onda i po broju sporednih priča koje ponekad i ne deluju previše važno za centralnu. Ne treba ni napominjati da svako od likova upada u mnogobrojne nevolje, da im se planovi komplikuju, da u nekom trenutku sve izgleda bezizlazno ali da se na kraju ipak pojavljuje nekakvo svetlo na kraju tunela. Pomenuto svetlo ovde shvatite uslovno jer je ono veoma depresivno i mračno, baš kao što je i kompletna sezona mračnija od prve dve a pogotovo od treće sezone. Završetak poslednje epizode nije u formi cliffhangera ali je otvorenije nego ikada i svima nam je jasno da najteža, odlučujuća i finalna borba tek predstoji, i to u završnoj sezoni.
Stranger Things je uvek držao visok nivo što se tiče sporednih likova pa je tako i ovoga puta. Osim Eddieja Munsona koga smo već spomenuli tu je i nesrećna Chrissy Cunningham (nastradala cheerleadersica) koja je skromnom minutažom ipak uspela da ukrade srca fanova serije, Jason Carver kao prototip uspešnog učenika i budućeg vođe, Enzo Antonov koji povremeno krade šou našem Jimu Hopperu i čuvena Angela koja je navukla bes bukvalno svakog gledaoca (ali je navukla i rolšulu na svoj nos). Posebna poslastica za gledaoce sa ovih prostora je pojava Nikole Đurička u ulozi Yurija, ruskog švercera i prevaranta, možda suviše komičnog lika ali svakako značajnog kako za njega tako i za Stranger Things. Najkraća i najefektnija rola pripada Robertu Englundu koji je u nekoliko minuta mlađim kolegama pokazao kako se glumi a najveću minutažu od novopridošlih snaga je dobio Jamie Campbell Bower koji igra trostruku ulogu – Vecna / Henry Creel / One. Oko njega se vrti dosta stvari u ovoj sezoni i u mnogim epizodama je upravo on u centru pažnje, s razlogom. Obzirom na završetak sezone jasno je da i peta sezona pripada njemu a zanimljivo je da se njegov make-up radio bukvalno satima i da su u pitanju praktični specijalni efekti koji su kasnije malo doterani (animirani) u postprodukciji. Nismo spomenuli sve sporedne likove, naravno, jer ih je čak nekoliko desetina. Pa samo desetak ih vidimo u haotičnom Suzienom domu u Salt Lake Cityju!
Pomenuli smo specijalne efekte. Stranger Things je oduvek držao visok vizuelni nivo a u ovoj sezoni je to podignuto na još viši nivo, i po kvalitetu i po kvantitetu. Ono što vidimo je miks praktičnih i kompjuterskih specijalnih efekata i to se zaista čini kao idealna kombinacija. Praktični efekti se itekako primećuju, kao što smo rekli pri spominjanju Vecne, a kompjuterski su perfektno urađeni što samo pokazuje da je u ovu sezonu upumpano itekako mnogo zelenih novčanica. Bukvalno nijedna scena ne odudara svojim nekvalitetom, sve se čini itekako skladno ali zato na momente spektakularno. Od Upside Down sveta zaista zastaje dah jer je on perfektno animiran ali i nikada mračniji i opasniji. Lomljenje udova nesrećnih žrtava deluje prilično bolno a određeni flashbackovi su takođe urađeni sa velikom pažnjom i zaista deluju dodatno retro. Pažnja je posvećena i izboru dublera, elementu koji se u drugim filmovima i serijama obično ne primećuje ali ovde da – obzirom da se deo radnje iz Hawkins laboratorije dešava u prošlosti autori serije su morali naći dvojnicu Millie Bobby Brown koja je čak nešto manje dobi nego što je ona bila u prvoj sezoni! Dobro, vidi se da klinka nije Millie ali veoma liči na nju pa se gledalac može uživeti u situaciju na ekranu. Treba napomenuti i da je sezona najbrutalnija i najkrvavija do sada pa se s pravom može okarakterisati i kao najstrašnija i najjezivija.
Neke scene iz sezone su omaž davno nastradalim likovima (pre svega Billyju) ali vidimo i omaž poznatim horor filmovima, gde je A Nightmare on Elm Street samo prvi u nizu. Zvučni efekti su zaista odlični, kvalitetni i eksplozivni pa ko bude gledao ovo na kvalitetnim audio uređajima/televizorima imaće prilike da zaista uživa (i odskače u fotelji tokom žestokih kadrova). Međutim, prava poslastica su nekoliko muzičkih kompozicija koje su odlično odabrane i propletene kroz epizode, deluju veoma savremeno i kao da su sastavni deo materijala pisan specijalno za Stranger Things sezonu 4. Najupečatljivije su Master of Puppets od Metallice a posebno Running Up That Hill od Kate Bush, što je i svojevrsna zaštitna melodija kompletne sezone. Zbog ogromne popularnosti serije ova pesma koja je originalno objavljena davne 1985. godine (i do skoro je bila poprilično zaboravljena) doživela je povećanje slušanosti na digitalnim platformama od neverovatnih 8,700% i provela je u vrhu top lista nekoliko sedmica u više različitih država! Zaista neverovatan uspeh kako za Kate Bush (koja je poslednji No.1 hit imala još 1978.) tako i za kompletnu seriju. Sada će se poznata muzička imena utrkivati čija pesma će biti iskorištena za petu sezonu a svoje pesme će donositi Duffer braći na tacni i moliti za njihovu milost i pristanak...
Ima četvrta sezona i mana, naravno, ali nijednu toliko veliku da bi vas odbila od gledanja ukoliko ste do sada overili prethodne sezone. Najveća mana je što se sezona čini ipak previše rastegnutom u određenim momentima, i čini suviše glomaznom i često nefokusiranom jer se često detaljnije bavi ne toliko bitnim elementima. Najrastegnutijim segmentom bismo ocenili dešavanja sa Papom, kada nakon ponovnog susreta sa Eleven on pokušava da joj povrati njene supermoći. Ove scene se ponavljaju u beskonačnost i mada otkrivaju neke bitne detalje iz prošlosti nismo se mogli oteti utisku da su mogle biti svedenije i konciznije. Razvučenost primećujemo i kada je Vecna u fokusu jer više puta slušamo njegove monologe koji se ponavljaju. Međutim, i pored povremeno rastegnute radnje neki od prilično jakih sporednih likova iz prethodnih sezona ovde su prilično skrajnuti a minutaža je dodeljena nekim manje zanimljivijim novim. Mislimo da su Karen Wheeler, Erica i Suzie svakako trebale dobiti veću minutažu a to se i očekivalo nakon njihovih bravuroznih rola iz sezone 3. Ostaje nada da će stvari biti (delimično) ispravljene u finalnoj sezoni a nada je veća zbog toga što su Duffer Brothers najavili da u petoj sezoni po prvi put neće biti novih sporednih likova!
Ostaje da vidimo kako će se cela priča završiti 2024. godine i da li će biti finalizirana na zadovoljavajući način. Obzirom na kvalitet prve četiri sezone velika bi šteta bila da se to ne desi ali nagledali smo se slabih finala odličnih serija i filmova pa sa pravom osećamo bojazan. Što se tiče četvrte sezone ona više nego dostojno drži kvalitetan nivo prethodnika i apsolutno zaslužuje da se pogleda, čak i nekoliko puta. Mi smo sve sezone pogledali dva puta a nije isključeno da ih ponovo overimo pre izlaska finalne.
0 comments:
Post a Comment