Režija: Hanna Bergholm
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt12519030/
Trailer: https://youtu.be/DS1oDoElwqc
Pogledajte još: Titane (2021)
Hatching je finski psihološki body horor film ali je i film koji se često može naći na listama najboljih horora iz prethodne godine. U pitanju je zanimljivo i specifično ostvarenje koje definitivno neće leći svim gledaocima ali koje će isto tako ostati u sećanju svima koji mu pristupe. Kao i obično kada su u pitanju ostvarenja van engleskog govornog područja savetujemo da pogledate nesinhronizovanu verziju filma i uživate u autentičnim dijalozima.
U centru naše pažnje je devojčica po imenu Tinja, tiha, povučena i nežna klinka, devojčica za primer, uspešna u svim oblastima školskog, društvenog i sportskog života koji joj nameće njena stroga i dominantna majka. Majka ne upravlja samo životom svoje starije ćerke već i drugog deteta (ovo je doduše samo ovlaš prikazano) dok je njen suprug (klasični prototip papučara) sasvim skrajnut iz svih zbivanja i ne trudi se da donosi bilo kakve samostalne odluke. Uglavnom, tokom velike presije u vezi predstojećeg takmičenja u gimnastici u skladnom, prividno bajkovitom i više nego idealnom domu ove porodice dešava se akcident, kada jedna crna ptica uleće u dnevnu sobu i rušu sve lomljive predmete u njoj. Ptica ipak uspeva da bude savladana, Tinjina majka joj brutalno presuđuje, naređuje ćerki da se reši mrtvog tela a devojčica prilikom tog čina pronalazi jaje nesrećne ptice. Uzima ga sa sobom iz sažaljenja i krišom unosi u svoju sobu, utopljava ga u svom krevetu u nadi da će se iz njega izleći ptić. To se i dešava, iznenađujuće brzo, na potpuno iznenađujući i veoma bizaran način...
Bizarnosti kreću i nešto ranije, kada jaje raste do enormnih razmera, a kada ptić izađe na slobodu Hatching postaje pravi pravcati creature feature. Ispostavlja se da je bizarna kreatura samo nalik ogromnoj deformisanoj i sluzavoj ptici i da kako vreme prolazi stvorenje postaje sve sličnije Tinji. Stvorenje u nedostatku svoje majke za novu majku uzima – devojčicu, a problemi nastaju kada se počne ponašati suviše zaštitnički i uklanjati sve koji joj se nađu na putu... Film ne obiluje preteranim scenama ubistava i više je odvratan na drugim nivoima, prvenstveno zbog izgleda same kreature koja je veoma kvalitetno izrađena, upotrebom praktičnih efekata. Ovo stvorenje je možda i najkvalitetniji specijalni efekat koji smo videli prethodne godine, baš kao što film poseduje i neke od najgnusnijih scena koje smo videli poslednjih sezona. Ipak, to nije ono najstrašnije što ćete videti: najstrašniji monstrum u ovom filmu je majka a sve što se izdešavalo je isključivo proizvod njenog pristiska, prvenstveno na Tinju a onda i na sve druge likove sa kojima ona dolazi u kontakt...
Hatching je film o odrastanju, o pubertetu i prevazilaženju brojnih problema koji nastaju u toj dobi ali je prvenstveno priča o pogubnim pritiscima ambicioznih roditelja i o katastrofama koji taj pritisak može da izazove kog dobre dece. Upravo zbog toga je odlična zamisao autorke filma da svoje ostvarenje smesti u pravi bajkoviti svet, u elitno predgrađe okupano jarkim bojama i u bogatu porodicu čiji lider ne živi na zemlji već na društvenim mrežama. Ali, kada se zagrebe ispod šarene i jarke površine stvari nisu idealne, čak su i prilično jezive... Iako bizaran, gnusan, povremeno i odvratan Hatching se mahom dešava danju a noćni kadrovi su svedeni na minimum, i to u najneubedljivojoj sceni filma. Fotografija je izuzetno kvalitetna, spomenuli smo da su i efekti vrhunski, a gluma je perfektna, pogotovo klinke koja igra nesrećnu Tinju. Scenario je vrlo sveden, skoro pa minimalistički, a dešavanja su povremeno prilično usporena, na granici dramskih. Autorka je možda dala gledaocima vremena da promisle o pogledanom i izvuku određene poruke koje i nisu toliko komplikovane i duboko zakopane.
Bilo bi potpuno pogrešno pristupiti ovom filmu kao creature featureu jer on mnogo više ima da ponudi na polju metafora te je kao takav veoma upozoravajući i umesto klincima poput Tinje mnogo više je namenjen roditeljima. Dajemo apsolutnu preporuku za gledanje Hatching jer nešto slično sigurno niste gledali u poslednje vreme a sva je prilika i da nećete...
+ žestoka
kritika modernih roditelja
+ izuzetni
praktični specijalni efekti
+ fotografija;
odličan završetak filma
— nekoliko
veoma neugodnih scena
— ponekad
prespor i nerazumljiv
Ocena:
7/10
Dopuna nakon drugog gledanja (17.12.2023.)
Zanimljivo
je kako smo u startu inicijalnog gledanja filma The Hatching bili veoma
razočarani a na kraju se ispostavilo da je ovo film pogodan ne samo za ponovno
gledanje već i za redovna gledanja... Kao što smo napisali i u recenziji – ovaj
horor film bi trebao biti puštan savremenim majkama širom sveta, onim
balkanskim pogotovo, ako treba i pod prisilom, uz obavezna pauziranja radnje i
pisana objašnjenja jer sumnjamo da bi dotične ukapirale šta gledaju na ekranu. Uglavnom,
sa gornjom recenzijom se slažemo do detalja a nakon ponovnog gledanja
potvrđujemo da su se razjasnili i neki nejasni momenti tako da pomenutih (skoro)
i nema. Zbog toga The Hatching ipak ne predstavlja nedokučivu zagonetku poput
nekih A24 filmova već dosta jednostavnije ostvarenje sa kojim se mogu uhvatiti
u koštac i prosečni gledaoci. Imajući u vidu centralnu simboliku potpisujemo da
je završetak filma perfektan i da bi bilo koji drugačiji (uključujući tu i da
stvorenje pobije majku ili oba roditelja) bio apsolutno promašen. Ovaj završetak
je mnogo jeziviji i strašniji od klasičnog masakra ali i pruža nedvosmislenu
poruku da nakon nekih pogubnih postupaka roditelja nema povratka na staro i da
će bol i kajanje (ukoliko tako nešto uopšte mogu da osete) morati da nose do
kraja života. Finalnu ocenu povećavamo na 8/10.
0 comments:
Post a Comment