HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Scott Beck, Bryan Woods

Pogledasmo 65 u lokalnom bioskopu, sa ostalih petoro gledalaca (najmlađi je bio na pragu četvrte decenije), što je više kritika današnje publike nego samog filma i konkretnog (ostarijeg) bioskopa. Ignorisanje publike je još čudnije ako znamo da je u pitanju pritajeni hit, ostvarenje koje trenutno zauzima četvrto mesto američke box office liste a u trenutku izbacivanja ove recenzije uspeo je da vrati uloženi budžet (45 miliona dolara) te kreće u lov na zaradu.

U pitanju je naučno-fantastična akciona avantura ali sa elementima horora, možda ne klasičnim ali koji vas itekako mogu isprepadati. Dodatna informacija koja može biti zanimljiva je da 65 dolazi od autora A Quiet Place i A Quiet Place 2 (i Haunt, by the way) što može biti potencijalna naznaka kvaliteta. Bilo kako bilo – ukoliko ste očekivali time travel film – ovde ga nećete dobiti: 65 je odmah smešten u prošlost, daleku prošlost, pre 65 miliona godina pa otuda potiče i sam naziv filma. Radnja započinje na planeti Somaris, koja neodoljivo podseća na našu planetu, i prikazuje pilota Millsa koji se praktično oprašta od svoje supruge i bolesne ćerkice jer uskoro poleće na dvogodišnju misiju. Srce mu se steže jer napušta porodicu, pogotovo nesrećnu klinku, ali mu je novac koji će zaraditi na misiji preko potreban upravo za njeno lečenje. Uglavnom, ubrzano se prebacujemo na samo finale misije, kada na povratku sa zadatka Mills svojim svemirskim brodom uleće u kišu asteroida, gde jedan oštećuje njegovu letilicu pa se ona strmoglavo prizemljuje na prvu planetu na koju je naišla – Zemlju. Mills preživljava, za razliku od skoro svih putnika koje je u hibernaciji prevozio ali pronalazi da mu je svemirski brod bukvalno prepolovljen i razbacan po okolnim brdima i šumama...

Ono što će ga pogotovo iznenaditi, i to veoma neprijatno, je što su po okolnim šumama takođe razbacani i – dinosaurusi, i to nekoliko vrsta od kojih su makar dve ogromne, užasno agresivne i vrlo krvoločne. Da stvar bude još komplikovanija Mills pronalazi jedinog preživelog putnika, devojčicu po imenu Koa. Koa dolazi iz nekog potpuno drugog naroda pa ne govori isti jezik kao Mills, što će biti dodatna otežavajuća okolnost, uz dinosauruse mesoždere, negostoljubiv teren, nepoznatu planetu i uništen svemirski brod. I to nije sve: udar ogromnog meteorita se bliži tako da je vreme koje Mills i klinka mogu provesti na ovoj planetu veoma ograničeno i svakom sekundom ubrzano ističe... Za početak gledalac mora biti malo tolerantniji jer je uvod filma dosta nategnut i ne dovoljno uverljiv. Gledamo jednu staru rasu koja izgleda identično današnjim ljudima, gledamo identične probleme koje vidimo kod savremenog čoveka, zaključujemo i da se patetika za 65 miliona godina nije nimalo promenila a onda idemo dalje... Vidimo pomalo zbrzanu radnju koja kompletno zamemaruje ceo let, sve do akcidenta sa asteroidima, kao što je zanemaren i cilj misije, poreklo putnika itd. To u principu i nisu mnogo bitne informacije za ono što sledi ali je činjenica da zbrzani početak deluje prilično low budget.

Ono što sledi je miks brutalne akcije, borba za opstanak, konstantna napetost i osećaj beznađa. Iako je scenario minimalistički, zbog dva lika koja i ne govore istim jezikom, film ne deluje dosadan ni za trenutak i ne dozvoljava gledaocu da predahne čak i kada likovi na ekranu to čine. Ma koliko neke scene bile usiljene i nerealne (a jesu) neće vam previše smetati jer su napete i uzbudljive a okruženje pegla dosta problema koje bismo primetili da oko naših junaka nisu krvožedni dinosaurusi. Dinosaurusi jesu atraktivni, zastrašujući i dobro animirani ali se primećuje da pomalo odudaraju od ostatka kadra. Mnogo bolji izbor bi bila upotreba praktičnih efekata ali svi veoma dobro znamo da ostvarenja ovog ranga moraji posedovati CGI animacije pa smo se sa ovakvim izgledom stvorenja pomirili. Za utehu je što neki specijalni efekti izgledaju spektakularno (dinosaurus ošuren na gejziru) i što su eksplozije veoma dobre. Sama teritorija na koju su pali naši junaci je mogla biti bolja, atraktivnija i dodatno doterana u postprodukciji jer ovakva kakva je deluje baš onako kako i izgleda na Zemlji, pomalo dosadnjikavo i obično. Ipak, sama činjenica da se sve ovo dešava na našoj planeti, ali mnogo davno, doprinosi dodatnom uzbuđenju.

Ono što ne doprinosi uzbuđenju i emocijama je odnos između dva lika koji nije na zavidnom nivou. Nije tu stvar u glumi Adama Drivera niti u glumi klinke već u prostoj činjenici da jedina dva lika u filmu ne govore istim jezicima i da se uglavnom ne razumeju dok govore u prazno. Ukoliko ste navikli na Joela i Ellie odnos ova dva lika u filmu 65 može vam delovati dosta plitko i nezanimljivo. Ipak, ono što definitivno deluje profi su tehnologije i gadgeti kojima Mills barata, a tu ne mislimo samo na svemirski brod i njegovu pušku već i na nekakvo kinesko kompjutersko sokoćalo (u koje se stavljaju kertridži kao iz Sega Mega drajva) a koje mu ispada iz ruku nebrojeno puta ali njegova čvrsta plastika od recikliranih plastičnih flaša nikako da pukne. Nekada su na tom Somarisu definitivno držali do kvaliteta potrošačke elektronike...

+ uzbudljiva, napeta akciona priča
+ vrlo zanimljiv praistorijski period
+ izgled stvorenja i specijalni efekti
— animacije; odnos dva glavna lika
— naivnosti u scenariju; zbrzan uvod
 
Ocena: 6/10