HOROR FILMOVI (I SF)

Mnogi kažu da su odlični Descent i Dog Soldiers bili samo početni uspeh Neila Marshalla, da je on odavno izgubio svoj rediteljski talenat i da više naprosto nije sposoban snimiti dobar (horor) film. Godinama čitamo mišljenja raznih teoretičara koji tvrde da se od Marshala više ne može očekivati ništa kvalitetno a u prilog toj teoriji oni navode i nekoliko oslabih ostvarenja pomenutog autora, zaključno sa prethodnim The Reckoning.  

U The Lair pilotkinja Kate Sinclair obavlja redovne britanske zadatke negde iznad Avganistana kada biva pogođena od strane ničim izazvanih domorodaca pobunjenika. Dok oštećeni avion pada ka vreloj pustinji ona je primorana da se katapultira da bi se po padu na tle borila sa onim istim pobunjenicima, kojima bi jedan zarobljeni Britanac ili Amerikanac svakako dobro došao. Ipak, naišli su na tvrd orah: kapetanka Sinclair je spremna da brani svoj časni vojnički život do samog kraja koristeći sve sposobnosti koje poseduje. Ona kao da je dete Jasona Stathama i Lare Croft: uvek se dočekuje na noge, vešto izbegava sve metke, i najmanji zaklon uspeva da iskoristi a zatim i da utekne u nekakav napušteni bunker. E, samo što to nije bilo kakav bunker već tajni ruski istraživački centar u kojem su Sovjeti pokušavali napraviti supervojnika! Kada bude potisnuta direktno u labaratoriju za eksperimente ona će probuditi spodobe koje su polu-ljudskog a polu-vanzemaljskog porekla. Te iste spodobe će izaći na površinu zemlje i, naravno, šta drugo, istog trena udariti na obližnju američku vojnu bazu...

Od samog početka je jasno da The Lair nikako ne može biti ozbiljan film (makar se nadamo da ga autor nije snimio kao takvog) i da u njemu možete uživati isključivo ukoliko vam paše akcioni SF horor sastavljen od tone jeftinih klišea. Ovde zaista nijedna sekunda nije nova. Čini se da su Neil Marshall i Charlotte Kirk (glavna glumica, scenaristkinja i – što je možda najvažnije – Neilova verenica) pokušali da iskombinuju neke elemente dva najpoznatija Marshalova filma sa određenim elementima akcionih komedija B produkcije. Zašto su insistirali upravo na ovakvom spoju žanrova a ne na čistokrvnom hororu zaista ne znamo. U svakom slučaju, imaćete prilike da „uživate” u veoma slabom scenariju i najlošijim dijalozima koje ste čuli poslednjih sezona a možda i duže. Neki od dijaloga su zaista urnebesno loši, tu negde blizu je i gluma, štosevi uglavnom nisu ni najmanje duhoviti jer su užasno izanđali, gotovo svi elementi filma su  klišeizirani i potpuno očekivani a šlag na lošu tortu je glasovna komponenta koja je očigledno naknadno nasnimljena pa sve deluje kao da gledamo film koji je sinhronizovan uz pomoć glumaca amatera.

Vizuelno je The Lair korektan, uglavnom jer jeste dobro režiran i dešava se u oku prijatnom ambijentu pustinje, sa tek povremenim noćnim scenama. Akcione sekvence karakteriše veoma brza montaža tokom koje je otežano praćenje dešavanja ali se izgled samih stvorenja može mnogo bolje videti kada se tempo filma uspori. Izgled kreatura nije nimalo loš, makar što se tiče kvaliteta maski i/ili animacija. Ukoliko ih cenimo po maštovitosti tu već stvari nisu sjajne a nisu sjajne ni na polju istorijata dotičnih stvorenja. Ono koliko smo vam ispričali o njima u prethodnom pasusu toliko znaju i naši junaci a obzirom na slabe ocene filma nećemo ni biti u prilici da saznamo nešto više o dotičnima u sequelu, iako je autor ostavio šansu i za tako nešto. Jedna od najiritiantnijih odluka je bila da se film „obogati” izuzetno agresivnim i glasnim zvučnim efektima zbog kojih je gledalac prinuđen da tokom čitavog filma ne ispušta daljinski upravljač iz ruku, da utišava ton kada nastupi tarapana sa stvorenjima a da ga pojačava čim napadi prođu jer neće čuti šta likovi na ekranu govore. Svi likovi odreda su neharizmatični (tu ubrajamo i glavnog lika), neuverljivi, veoma klišeizirani ali sa previše nelogičnosti u svojim postupcima.

Upravo zbog tih i takvih likova usiljeno deluje odjavna špica u kojoj se karakteri posebno nabrajaju uz njihovu veliku fotografiju, kao da smo ih zaista i zapamtili i kao da su oni ostavili neki dublji pečat na gledaoce. Osim gomile akcionih scena koje jesu dobro snimljene i režirane te u nekoliko navrata atraktivnih čudovišta u The Lair nemate šta videti pa se on može nazvati skoro gubljenjem vremena. Finalna rečenica ove recenzije mora biti ova: ne možemo verovati da je autor Descent i Dog Soldiers mogao snimiti nešto poput The Lair.

+ odlično režirane akcione scene
+ čudovišta; pustinjski ambijent
— veoma slaba klišeizirana priča
— gluma, likovi, dijalozi, postupci
— katastrofalna audio komponenta
 
Ocena: 4/10