HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Christian Tafdrup

Evo još jednog horor filma koji se veoma često nalazi na top listama najboljih horor filmova u prethodnoj godini ali i još jednog filma koji se neće naći na našoj listi. Istini za volju – nije u pitanju potpuno slabo ostvarenje ali osim što nismo fanovi ovakvih filmova mislimo i da na datu temu postoje itekako bolja i efektnija ostvarenja. No, više o našim utiscima pročitajte u nastavku recenzije...

Speak No Evil je danski psihološki triler horor film čiji je budžet iznosio čak 3,2 miliona evra. Ova pristojna svota novca za ovakav tip filma je verovatno potrošena na transport i putovanja jer je film sniman u Danskoj, Holandiji, Italiji i Engleskoj. Odmah nakon izlaska dobio je mnogo hvalospeva, publika ga je oberučke prihvatila a kritika je bila mahom oduševljena njegovim šokantnim završetkom te se često i nazivao hororom godine. Radnja filma se fokusira na jednu dansku tročlanu porodicu, Bjørna, Louise i njihovu ćerkicu, koji su na letovanju u Italiji i tu upoznaju jednu holandsku porodicu, doktora Patricka, suprugu mu Karin i njihovog sina. Nakon standardnog druženja tokom godišnjeg odmora ove dve porodice ostaju u kontaktu pa nakon izvesnog vremena Danci bivaju pozvani da posete njihove prijatelje Holanđane i odsednu u njihovoj kući tokom jednog vikenda. Tako i beše: automobilom se upućuju ka kući koja se nalazi negde u holandskoj zabiti a kada stignu kod svojih domaćina ispostaviće se da stvari nisu kakve su trebale biti i da će Patrick početi da testira strpljenje i toleranciju svojih gostiju.

Nije nikakav spoiler kada vam kažemo da je Speak No Evil ostvarenje u stilu Eden Lake ili čak možda i Funny Games. To znači da ćete biti svedoci mnogih neprijatnih momenata koji testiraju vašu izdržljivost i čvrstinu a samo od vaše tolerancije i filmskog ukusa zavisi da li ćete ovaj film oceniti kao neizdrživ za gledanje ili masterpiece godine. Glavni problem sa Speak No Evil je što holandska porodica, a pogotovo Patrick, od samog početka ne deluju sasvim prijatno i vrlo je očigledno da se sa njima jednostavno ne treba družiti. Još u Italiji vidimo nekoliko veoma neprijatnih momenata nakon kojih bi svako normalan prekinuo bilo kakav kontakt sa dotičnim čovekom i njegovom porodicom. Svako normalan ali ne i naš Bjørn koji po svaku cenu mora da istrpi sva poniženja sebe i svoje porodice, kao da je iz nekog razloga prinuđen da se potčini Holanđanima i ostavi dobar utisak. Zbog ovih stvari film nije sasvim uverljiv mada stoji činjenica da na ovom svetu postoje razni ljudi koji ne rasuđuju racionalno, koji nemaju jak duh, koji su emotivno nestabilni, pa je među njima verovatno i naš junak Bjørn, skupa sa svojom suprugom Louise.

U ovom skoro 100 minuta dugačkom filmu prvi čas protiče u stilu drame, mestimično neprijatne za gledanje. Da nema povremeno zloslutne muzičke podloge ne bismo ni mislili da gledamo horor film a kada započne teško i turobno finale postoji verovatnoća da ćete već odustati od filma. To pomenuto finale filma jeste potresno ali nama nije bilo previše, ili što bi se reklo -  videli smo ih i šokantnijih. Naravno, scene nisu lagane za gledanje ali nisu nešto zbog čega bi film trebao dobiti hvalospeve. To i takvo finale nije dovoljno emotivno i potresno ne samo zbog pomalo predvidljivog raspleta (zar je neko zaista očekivao da će se ovaj film završiti hepiendom?) već zbog činjenice da Speak No Evil povremeno zaista ne deluje realno i zna dobro da iritira gledaoca. Tokom boravka naših junaka u šumskoj kući njihovih domaćina gledamo užasno mnogo nerezonskih poteza prvenstveno Bjørna a onda i njegove supruge. Po stotinu puta oni ne reaguju kako bi trebali, ne koriste prilike za beg a čak i kada to urade vraćaju se na polaznu tačku, pod nekim najglupljim mogućim izgovorima.

Smisao završetka je tek posebna priča jer predstavlja nonsense u kojem ništa nije (dovoljno) jasno i gde ne postoji ni trunka logike koja bi ovom filmu pružila preko potrebnu poentu. Možda će nekim gledaocima poslednjih 20 minuta filma biti vredni gledanja ali dotadašnji tok Speak No Evil nikako nije u stilu Hitchocka već više u stilu Shyamalana. Ljubitelji ovakvih filmova će ga naći kao veoma satiričnog i provokativnog sa snažnim društvenim komentarom i verovatno će ga ceniti mnogo više od ostatka publike koja će zauzeti stav kako je Speak No Evil prilično precenjen.

+ dobro izabrana lokacija
+ odlična muzička podloga
— dosta nerealnih postupaka
— prilično predvidljiv rasplet
— više nervira nego što plaši
 
Ocena: 4/10