HOROR FILMOVI (I SF)

Stigli smo i do jednog od većih horor hitova iz prošle godine i filma koji je na uloženih 17 miliona dolara zaradio još dodatnih 200! Zaista veliki uspeh jednog horor filma ali to nikako ne znači da ćemo ga bez razloga nahvaliti i okititi hvalospevima jer to uglavnom ne zaslužuje. Smile je nastao na osnovu kratkog filma Laura Hasn't Slept istog autora a dve glavne akterke koje ovde gledamo ponavljaju svoje role.

Zvanično je u pitanju psihološki horor film mada je nama bliža odrednica paranormalni horor jer je u središtu pažnje jedan veoma agresivni entitet. On ne zaposeda stare kuće već određene osobe a prenosi se „sa kolena na koleno”. U središtu naše pažnje imamo psihoterapeuta po imenu Rose koja radi u bolnici za brzo delovanje. Uspešnu, posvećenu i predanu karijeru narušava joj jedna naizgled sasvim obična intervencija, kada je pozivaju da smiri jednu mladu ali izbezimljenu i preplašenu pacijentkinju. Pre nego što je doktorka Rose išta uspela učiniti pacijentkinja se na njene oči samoubija dok na licu ima jeziv osmeh... Naša junakinja doživljava veliki stres a njen život i karijera već istog trenutka počinju da trpe. Još iste večeri i sama počinje da oseća nečije prisustvo u svojoj kući i da doživljava jezive vizije, ne samo tragično nastradale pacijentkinje već i drugih osoba. I to je samo početak njene „zaposednutosti”... Dok više ne može da razazna šta je san ili java i dok nema podršku čak ni svojih najbližih Rose se mora izboriti sa entitetom, saznati što više informacija o njemu i njegovom načinu delovanja ali i pokušati prekinuti krug, što znači – preživeti...

Film počinje zaista odlično jer odmah primećujemo specifičan rad kamere, nelagodno-sumornu atmosferu i specifičnu muziku koja dodatno pojačava taj osećaj. Primetni su i pokušaji da film izgleda poput ostvarenja iz 80-ih i to je definitivno pun pogodak. Kada smo videli brutalnu scenu u bolnici i ugledali prvu jezivo nasmejanu žrtvu očekivali smo da će Smile nastaviti u tom smeru ali se nakon korektnih dešavanja u Roseinoj kući sve nekako oteturalo u predvidljivom ali zato konfuznom pravcu. Gledaoci su osuđeni da posmatraju mentalni slom glavne junakinje i da mestimično budu bombardovani random horor scenama koje uglavnom nemaju velike veze sa glavnom pričom već su ubačene u film samo zato što deluju cool. Mentalni slom je veoma verno dočaran zahvaljujući zaista odličnoj glumici Sosie Bacon. Ona zaista verno prikazuje ne samo svoj lični emotivni slom već i slom celokupnog života, počevši od privatnog pa do profesionalnog. Veoma važan aspekt filma je nepostojeća podrška najbližih kada se neko nađe u određenim stanjima pa s tim u vezi i treba tražiti smisao filma i njegovu poruku. Pomalo nervira potencirana usamljenost glavnog lika ali je zbog direktne poruke ovaj element prenaglašen.

Sa horor scenama je stvar dosta slabija jer se iz nekog razloga autor odlučio za gotovo isključivo jump scare momente, uz veoma agresivne zvučne efekte. Ovo je još čudnija odluka kada imamo u vidu da Smile poseduje zadovoljavajuću atmosferu, da ima kvalitetnu glumicu i da je dobro otvoren uz čak originalni element (jezivi osmeh)... Međutim, Parker Finn, režiser i scenarista ovog filma, ipak misli da je vrhunac horora kada vam neko drekne u uvo u gluvo doba noći. Smile poseduje nekoliko jezivih kadrova, plus još nekoliko nelagodnih, ali jump scare kadrovi vremenom počinju da nerviraju gotovo isto koliko i neugodne situacije u koje autor filma stavlja svoju glavnu junakinju. Ovi kadrovi, baš kao i horor scene koje gledamo, nemaju nikakve veze sa glavnom pričom filma a čak ni u finalu dobar deo njih nije povezan u skladnu celinu, baš kao što nije povezana ni porodična trauma glavne junakinje. Film i nakon svog završetka ostavlja mnoga pitanja otvorenim (možda za potencijalni sequel) a ne ide mu u prilog ni što je završetak potpuno predvidljiv, baš kao i dosta kadrova tokom druge polovine filma.

Daleko je Smile od negledljivog filma, naravno, ali je daleko i od najboljeg horora ionako oslabe prethodne godine. On svakako ima aduta ukoliko tražite nešto jeftinog plašenja, ukoliko zahtevate pristojnu atmosferu, originalna režiserska rešenja i kvalitetnu glumu. Međutim, u pogledu zaokružene priče ovaj film je omanuo, baš kao što je omanuo i na polju istinskog horora.

+ Parker Finn i Caitlin Stasey
+ atmosfera, muzika, kamera
+ nekoliko jezivih kadrova...
— ...ali je mnogo jump scarea
— predvidljiv i nedorečen
 
Ocena: 5/10