Režija: D.J. Caruso
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt10131024/
Trailer: https://youtu.be/D5RjpC7_pYU
Pogledajte još: 10x10 (2018)
Shut In je američki triler film rađen specijalno za DailyWire+ streaming platformu (koliko uopšte postoji tih striming servisa?) čiji režiser je D.J. Caruso, koga mnogi pamte kao autora filmova The Disappointments Room i Disturbia. Scenario je napisala izvesna ženska osoba čije ime ne morate pamtiti a da je osoba ženskog spola ovde umešala svoje prste jasno se vidi i po radnji filma kojeg gledamo.
Evo ovako: samohrana mlada majka sumnjive prošlosti po imenu Jessica živi sa svojom decom u nekakvoj staroj kućerini, na nekakvoj periferiji, daleko i od najbližeg sela. Kuća je u fazi raspada, zemlja oko kuće je očigledno zatrovana, kirija koju mora plaćati raste svakim danom a ona nema posao niti ga može naći jer se po celi dan brine o svojoj maloj deci. Kada jednoga dana odluči da je selidba na neko bolje mesto jedino rešenje ona pakuje svoje stvari u automobil i tik pre nego što svi sednu u njega i odvezu se u bolju budućnost pred njom i njenom decom se pojavljuje najveći problem: njen ex-suprug. Kada jedna žena piše scenario triler ili horor filma potpuno je očekivano da muškarac bude nasilan pa je tako i bivši suprug kada se najednom pojavi. Dotični zatvara ženu u ostavu, daskama zakucava vrata da ova ne može izaći napolje a zatim odlazi u nepoznatom pravcu. Sada Jessica mora nekako izaći iako ne poseduje nikakav alat... Uz sve to ona mora zaštititi svoju porodicu kako zna i ume a usput se izboriti i sa svojim demonima, bili oni otelotvoreni u fizičkom obliku ili samo obitavali u njenom slabom duhu...
Tokom pola filma družimo se isključivo sa Jessicom dok je zabarikadirana u špajzu i posmatramo kako kroz vrata daje savete svom starijem detetu, petogodišnjoj devojčici, koja se mora brinuti o svom bratu koji je još u pelenama. Ovi kadrovi su teški i mučni, u nekoj drugoj situaciji bismo rekli i da je mala devojčica iritantna ali veliko je pitanje kako se malo dete može snaći u ovim okolnostima i sasvim samo... Situacija u kojoj se našla majka ne deluje klaustrofobično a čak nam se učinilo da je za izlazak vani postojala neka šansa. Naravno, u tom slučaju ne bi bilo filma i to kapiramo pa u isti koš trpamo i njene pokušaje da prokopa prolaz dok se kroz tanka vrata bukvalno vidi sunčeva svetlost. Jednu stvar ipak ne možemo poreći, pogotovo u fazi filma koja se dešava unutar ostave: Rainey Qualley je zaista odlična u ulozi zatočene Jessice i stoički iznosi na svojim plećima ulogu koja nije nimalo laka, poput svake role kada je samo jedan karakter u fokusu gotovo kompletnog filma. Ona uspeva da iskaže strah, paniku i brigu za decu a da ne preglumljava, što se često dešava kod ovakvih uloga, pogotovo u nižerazrednim filmovima kakav Shut In i jeste.
Ostali karakteri su slabiji i tu dolazimo do glavnog problema filma. Problem je taj što su ostali likovi u filmu (odrasli likovi, ne deca) svi odreda muškog roda a muškarci u ovakvim ostvarenjima su, naravno, negativci par ekselans. Jeste, znamo da ima muškaraca nasilnika, itekako ima, ali nam se činilo preteranim da ovde viđeni nasilnik u svoj dom sa malom decom dovodi i drugog nasilnika, i to ni manje ni više nego pedofila. Stvari se tu ne završavaju, muškarci navlače Jessicu na greh, teraju je u svet poroka, odvajaju je od dece, drže je zatočenu i sprečavaju da izađe na svetlost, da ode u civilizaciju i učini svoj i život svoje dece boljim. Kao da to nije dovoljno spomenuta su i neka njena traumatična iskustva ali se na tome nije detaljnije insistiralo (pretpostavljamo kakva su to potresna iskustva) čime bi Shut In postao još banalniji. Ali (evo svetla na kraju tunela i poziva za ohrabrenje svim ženama) kada se Jessica vrati svojim precima, i to ne bilo kojim nego onim ženskim, kada se vrati veri i uzdigne ali i kada izbaci kroz prozor muškarce sve postaje zelenije u njenoj rajskoj bašti a rumene jabuke opet mogu da se jedu.
Sa tehničke i glumačke strane ovo je odličan film sumorno depresivne atmosfere koji se dešava na skučenom prostoru ali kada dođemo na polje njegove tematike i poruke možemo reći da se radi o propagandi, često i banalizovanoj, predstavljenoj isključivo crno-belom bojom. Daleko je Shut In od negledljivog ostvarenja, čak suprotno, samo s vremena na vreme zna biti iritantan onim što emituje.
0 comments:
Post a Comment