Režija: Daniel Stamm
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt9271672/
Trailer: https://youtu.be/u_jJiZ2oZgs
Pogledajte još: Incarnate (2016)
Verovatno niste zaobišli gledanje Prey for the Devil a i kako biste kada je u pitanju jedan od većih prošlogodišnjih horor hitova. Film je prilično hypovan pa smo i pre njegovog izlaska mogli čitati o jezivim scenama koje sadrži, o publici koja nakon povraćanja napušta bioskopske sale i tome slično. Nakon gledanja filma zaključili smo da je dobar deo budžeta (ako ne i veći deo) otišao na marketing što ni u kom slučaju ne znači da film ne trebate pogledati, pogotovo ukoliko ste fanovi horora na ovu temu.
Prey for the Devil u svom fokusu ima sestru Ann, mladu kaluđericu, koja je na školovanju u jednoj velikoj katoličnoj ustanovi u kojoj se obučavaju sveštenici za buduće obrede egzorcizma. Autor filma je pronašao jednu pogodnu ideju kojom bi se uklopio u moderne holivudske trendove osnaživanja ženske populacije i ponudio nam jedan sasvim prosečan horor film na datu temu ali sa mladom ženom u ulozi isterivača đavola. Za one koji ne znaju – obredi egzorcizma su dozvoljeni isključivo sveštenicima, dakle muškarcima, a žene se školuju i pripremaju isključivo kao podrška njima, poput medicinskih sestara prilikom operacije. Sestra Ann planira da prekine viševekovnu tradiciju i postane prva žena koja je (upešno) izvršila jedan takav obred, međutim, kao i u drugim sferama modernog društva inicijative koje sprovode osnažene žene neće naići na topao prijem kod muškog roda pa će ona morati da pribegne i nekim rizičnim potezima. Ima tu i nekih ličnih razloga naravno, neke generičke porodične priče koja je tu ubačena samo reda radi, ali je kao glavni cilj istaknuto spasavanje zaposednute devojčice po imenu Natalie koja je u toliko poodmakloj fazi da joj nije preostalo još mnogo života.
Pravo pitanje kod filmova na temu egzorcizma i zaposednutosti je da li neki film nakon toliko decenija ceđenja suve drenovine uopšte može ponuditi nešto novo, nešto do sada neviđeno i bilo kakav detalj po kojem bi gledaoci pamtili ostvarenje. Odmah da vam kažemo da ukoliko želite gledati bilo šta originalno ostaćete razočarani. Osim elementa koji smo naveli u prethodnom pasusu, dakle prve žene u viševekovnoj tradiciji isterivanja đavola, ovaj film ne nudi gotovo ništa što do sada niste videli. Gotovo svaki kadar ste do sada overili više puta, čak i preokreti su mahom očekivani i ne uspevaju da iznenade gledaoca (neki su i veoma mlako sprovedeni, poput iznenadne veze Ann i devojčice) a sporedni karakteri su mahom klišeizirani i ne ostaju duže u sećanju. Međutim, film kao film je prilično dobro snimljen i teško mu je u zanatskom smislu zameriti ijedan detalj. Ukoliko ste fan ovakvih horora i niste zahtevan gledalac gledanje Prey for the Devil bi vam trebalo prijati i pored svih manjkavosti, u tolikoj meri da biste ga čak mogli proglasiti i jednim od boljih filmova na ovu temu u poslednjoj deceniji.
Film je nakrcan horor scenama koje znaju biti neugodne i sve odreda su dobro animirane. Većina horor scena se dešava tokom egzorcizama kada vidimo raznorazne efekte koji su rezultat borbe đavola i domaćina zaposednutog bića. Opet vidimo čudesna izvijanja ženskih tela i čujemo lomljenje kostiju i kičme (nakon kojih se osoba kreće kao da ništa nije bilo) ali to je nešto što je potpuno očekivano. Ono što nije očekivano je da na verbalnom planu Lukavi nije baš na zavidnom nivou pa ne koristi rečnik koji bi mogao naštetiti PG-13 ratingu filma. To i ne zameramo mnogo ali svakako zameramo što je dobar deo horor scena u formi jump scarea a to nikada ne cenimo, pogotovo kada su u pomenutim preteruje. Ipak, na polju horora film je zadovoljavajući pa onaj ko traži gomilu jezivih kadrova ovde može uživati gotovo polovinu filma. U glavnoj ulozi se posebno istakla odlična Jacqueline Byers i njenu izvedbu sestre Ann stavljamo na prvo mesto pluseva. Klinka u ulozi Natalie je veoma korektna, ima tu još nekoliko uverljivih rola (uglavnom nadređenih sestri Ann) a zanimljiv nam je bio i način funkcionisanja jedne takve katoličke ustanove.
Poslednje ali ne i najmanje važno – ambijent u kojem se film dešava je odličan te on mahom deluje sumorno i mračno, baš poput teme koju obrađuje. Još jednom se lokacija Bugarske pokazala kao pogodnom za jedan horor film, baš kao što se i finalna scena nije pokazala takvom, već je tu mode radi, ne bi li sve bilo šokantno, jezivo a opet otvoreno. Prey for the Devil ni u kom slučaju nije film koji je redefinisao žanr, verovatno nije ni film koji bi se trebao naći na listi najboljih horora 2022. godine, ali je pristojan film za jedno gledanje, pogotovo ukoliko ste fan filmova o egzorcizmu.
0 comments:
Post a Comment