Režija: Travis Stevens
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt13434562/
Trailer: https://youtu.be/Ddx78lV-fps
Pogledajte još: Pan's Labyrinth (2006)
A Wounded Fawn je takođe film koji se ponekad zna naći na stranim top listama najboljih horora prethodne godine ali je takođe i film koji se neće naći na našoj top listi, osim ukoliko namislimo praviti listu najvećih razočarenja 2022. godine. Režiser ovog filma je Travis Stevens, čiji smo prvi film prilično nahvalili, a koji je svojim drugim filmom (Jakob's Wife) prilično skrenuo pažnju na sebe. Nažalost, njegov treći film predstavlja (makar po našem mišljenju) strmoglavi pad.
A Wounded Fawn počinje scenama sa javne licitacije kada grupa bogataša besomučno diže cenu nekakvoj staroj figuri koja makar za njih ima veliku vrednost. Kada nekoliko muškaraca odustane zbog previsoke cifre figura završava kod izvesne ženske osobe koja već iste večeri biva ubijena u svom stanu od strane bradatog muškarca koji je izgubio na licitaciji. Nakon ovog prologa pratimo kustoškinju jednog muzela koja treba da otputuje na romantični vikend sa svojim novim momkom, izvesnim trgovcem nekretninama. Verujemo da se nijedan gledalac neće iznenaditi kada za volanom automobila ugleda istog onog bradonju iz uvoda ali njih dvoje ipak odlaze put njegove kolibe koja se nalazi negde u nedođiji, daleko od najbližeg grada, podno oveće šume. Nije iznenađenje ni kada u dotičnoj kolibi ugledamo onu istu figuru koju je na licitaciji osvojila nesrećna ubijena žena a takođe nije iznenađenje ni to što planirani romantični vikend pun ljubavi, seksa i ispijanja vina apsolutno nije prošao u tom duhu. A za to je kriva The Furies lično – grčka boginja osvete!
Teško je reći šta ne valja sa ovom filmom jer on u principu i ne predstavlja zaokruženo ostvarenje, makar ne u onom smislu kako očekujete od jednog horor ili triler filma. Nakon prologa koji nagoveštava određenu misteriju, ali i prikazuje određeno zlo božanstvo oličeno u velikom crvenom stvorenju sa likom sove, gledamo zaplet koji je dostojan svakog slashera ili nekog drugog horora u kojem poremećeni muškarac odvodi neku naivnu ženu na izolovanu lokaciju. Ta lokacija je dobro izabrana, iako se njen šumski okoliš ne koristi koliko bi mogao i trebao, a film se uglavnom odvija u unutrašnjosti kolibe. Problem sa filmom je što se on negde oko polovine potpuno raspada i gotovo zanemaruje bilo koji do tada viđeni element priče. U nekom trenutku i zbog nekih aktivnosti ukućana (nećemo spoilerisati detalje) The Furies figura se aktivira a sve tri boginje (Alekta, Megera i Tizifona) stupaju na scenu i dejstvuju svim silama po glavnom akteru filma ali i po nama jadnim i ničim izazvanim gledaocima.
Druga polovina filma je isključivo košmarni trip koji doživljava glavni lik, nešto poput bizarnije i nezanimljivije verzije dešavanja koje je Ash doživeo u kolibi, a sastoji se od priviđenja koja atakuju na njega ali sa krvavim posledicama po njegovo telo. Ovi kadrovi zaista jesu maštoviti, bizarni, sadrže i neke zanimljive specijalne efekte ali se nastavljaju u nedogled, bez nekog reda, zakonitosti ili smisla koji bi gledalac ukapirao. Za razumevanje filma je potrebno poznavati grčku mitologiju ali ni onda nije moguće povezati sve viđeno u jednu celinu, niti oceniti film pristojnom ocenom. Glavnu poruku filma je svakako moguće shvatiti ali da se zločin i krađa ne isplate mogli smo zaključiti i gledajući neki skladniji film koji je prijatniji za gledanje, manje apstraktan i bizaran i čiju radnju možemo prepričati. Određene scene u A Wounded Fawn su svakako maštovite, definitivino niste nikada videli nešto slično, a stvar koja ide u korist vizuelnog identiteta filma je što je sniman u retro fazonu, sa praktičnim specijalnim efektima. Samo u jednoj sceni su vidljive kompjuterske animacije i ta scena je upadljivo inferiornija od ostatka filma.
Ceo A Wounded Fawn je provučen kroz nekakav zrnasti filter preko fotografije čime je postignuto da on zaista deluje kao neko ostvarenje iz 70-ih godina prošlog veka. Šteta je što vidimo određene moderne tehnologije poput novih automobila i mobilnih telefona jer bi još efektnije bilo da je radnja zaista smeštena u taj period. Ipak, film nije dovoljno razumljiv i jasan, motivi likova su potpuno zapostavljeni baš kao i njihovi istorijati a i njihove sudbine su zavšile izgubljene negde između šumskog rastinja i halucinogene mitologije.
0 comments:
Post a Comment