HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Justin P. Lange

The Visitor je američki horor film koji samo u svom začetku deluje kao neko prosečno haunted house ostvarenje. Zapravo, ovo je psihološka horor misterija, ne previše originalna i ne previše kvalitetna ali koja može predstavljati zabavno štivo za ljubitelje ovakvih materijala. U svakom slučaju za karijeru Justina P. Langea (The Seventh Day, The Dark) ovaj film predstavlja uzlaznu putanju pa hajde da vidimo kakvi će mu biti naredni projekti...

Ali, hajde prvo da se osvrnemo na The Visitor: kada se nakon određenih porodičnih turbulencija Robert i njegova supruga odluče za novi početak oni se useljavaju u njenu porodičnu kuću u kojoj je ona odrasla. Da nema određenih repova koje vuku iz prošlosti (traume, psihički poremećaji) sve bi delovalo kao jedan idiličan fresh start ali jedan momenat tokom sređivanja kuće  im unosi nemir u vezu... Naime, Robert na tavanu kuće uočava portret izvesnog čoveka koji u tolikoj meri liči na njega da je on ubeđen kako gleda samog sebe! Naredni dani će mu doneti još veće uzbuđenje koje prerasta u histeriju jer gde god da se dene – Robert vidi sebe na starim fotografijama. Da stvar bude još gora (a i još tajanstvenija) pojedini ljudi će pokušati da ga upozore na nešto, pokazujući time da ga možda i (pre)poznaju... Prava misterija koja na papiru deluje mnogo zanimljivije nego što je ispala u praksi. Ipak, kao što rekosmo – film može pružiti dovoljno zanimljivih minuta, pogotovo u prvoj polovini filma, dok se detalji raspleta ne počnu otkrivati. Znate kako je: današnji filmovi uglavnom imaju zanimljive ideje ali traljave realizacije pa je tako i u slučaju The Visitor...

Prva stvar koja može privući gledaoce ovom filmu je što on zaista deluje kao još jedan haunted house film. Mladi par se useljava u svoj novi dom, taj novi dom se nalazi negde na obodu šume ali dovoljno daleko od bilo kakve civilizacije, kuća je dovoljno stara i velika da bi se u njoj moglo štošta jezivo odvijati itd. Jedina originalna stvar, ali svakako element koji po našem mišljenju i nije morao biti implementiran, je što ovde u glavnoj ulozi imamo muškarca Roberta a ne neku žensku osobu. Više volimo da posmatramo žensku osobu na ekranu a slabijem i lepšem polu mnogo bolje pristaju neki specifični kadrovi koje sada već decenijama gledamo u sličnim ostvarenjima. Ovaj element ipak nećemo uzeti za zlo jer je (ako ništa drugo) lik Roberta dobro odigran a zbog muške osobe koja je u fokusu The Visitor svakako odudara od ostatka moderne triler horor ponude. Vrlo je verovatno da na ovo nećete ni obratiti pažnju jer ćete biti zaokupljeni preovlađujućom misterijom i činjenicom da je Robert bukvalno upao u neku košmarnu Zonu sumraka iz koje ne može pobeći a za koju, čini se, ne postoji logično objašnjenje.

Ukoliko nastavite da razmišljate o logici zaključićete da i mnogi drugi detalji ne deluju realno a u tom tonu je skrojeno i finale koje je prilično nategnuto. Finalni preokret sadrži mnogo neuverljivih slučajnih koincidencija a i samo „objašnjenje” misterije koju smo do tada posmatrali teško da može zadovoljiti bilo kojeg gledaoca. Ovo ne iznenađuje previše, čak je prilično očekivano, jer moderni horori uglavnom ne znaju kako da smisleno završe ono što su sami započeli. S druge strane, film sadrži zavidan asortiman kliše momenata ali u tim silnim neoriginalnostima ili očekivanim račvanjima uspeva u nekoliko navrata da uplaši gledaoca, pre svega jump scare momentima. Specijalni efekti su uglavnom korektni, kada su maske u pitanju više (pogledajte jednu od fotografija uz ovaj opis) a u slučaju ubistava nešto manje (recimo, ubistvo insektima je upadljivo animirano). Film ne deluje spektakularno, ne poseduje scene koje će vam nakon dužeg vremena ostati u pamćenju ali poseduje neku blago neprijatnu atmosferu koja se pojačava kako film ide prema svom završetku.

U The Visitor nema previše elemenata koji vas mogu oduševiti ali ukoliko volite horore u kojima neka-tamo-žena-poludi-u -velikoj-kući možda će vam prijati nešto putpuno drugačije – kako je muškarac poludeo u takođe velikoj kući... Utiska smo da je ovde propuštena šansa za nešto kvalitetniji i jeziviji film pa nećemo dati preporuku da se on pogleda po svaku cenu.

+ lokacija, misterija, atmosfera
+ Finn Jones u ulozi Roberta
— vrlo diskutabilan završetak
— predvidljiv i klišeiziran
— neuverljiv i bez smisla
 
Ocena: 4/10