HOROR FILMOVI (I SF)

Evo jednog filma koji se nije dopao domaćim gledaocima pa su ga mahom ocenili kao dosadnim te pristupili višestrukom spavanju još pre njegove polovine... U pitanju je The Pale Blue Eye, triler misterija sporijeg toka radnje, nastala na osnovu istoimenog pisanog dela Louisa Bayarda. Kao i obično nećemo se fokusirati na to koliko se film drži radnje iz knjige (jer dotičnu nismo pročitali) već ćemo se isključivo držati onoga što smo gledali...

Radnja filma se dešava 1830. godine kada vojno rukovodstvo zahteva uslugu jednog penzionisanog detektiva po imenu Augustus Landor. On je trenutno zaokupljen nekim svojim problemima (smrt supruge i odlazak ćerke) i demonima (alkoholizam) ali pristaje da pomogne u istrazi misterioznog samoubistva jednog kadeta u US Military Akademiji u West Pointu. Samoubistvo samo po sebi ne bi bilo čudno, dešava se, jel’, ali ono što je zaprepastilo starešine i vojnog lekara je to što je pokojniku nakon smrti – izvađeno srce. Landor ne veruje previše licima koja su radila obdukciju pa preuzima istragu u svoje ruke i na telu pokojnika pronalazi nekoliko detalja koji su promakli vojnom lekaru. Ovi detalji će mu pomoći u njegovoj daljoj istrazi a pomoći će mu i jedan mladi kadet koji je voljan biti na usluzi i to je niko drugi do Edgar Allan Poe lično. Landor koji je stručnjak ispitivanja svedoka (izvlači priznanje svojim prodornim pogledom) i Poe koji je pesnik i vičan dešifrovanju raznih zagonetki i rukopisa biće dobar par sve do finala ove misterije a upravo ova dva lika garantuju i (ne)očekivan rasplet obogaćen sa nekoliko preokreta, pa kome se šta svidi...

Misteriozna i morbidna zbivanja koja vidimo u The Pale Blue Eye (srce izvađeno iz tela pokojnika uz pomoć hiruški preciznog reza je samo početak) izuzetno dobro pristaju hladnom snežnom okruženju izdvojenog vojnog objekta, konstantno zavejanom i uglavnom slabo osvetljenom. Sivi i beli tonovi preovlađuju tokom kratkog dana a čim nejako sunce zađe za maglovit horizont unutrašnjost objekata biva obasjana nejakom svetlošću lampi. Ovo je izuzetno pogodan ambijent za nekoliko ubistava, koliko ih sadrži film, ali i za nekoliko ličnih tragedija, koliko ih takođe sadrži The Pale Blue Eye. Ovo je jedno od onih ostvarenja koja su depresivna od samog svog početka pa do poslednjeg kadra, osvarenja koja se bave najtežim temama i koje kao takve i nemaju šta tražiti po sunčanom danu. Kvalitet kamere je ovde odličan i ona u više navrata perfektno beleži svu sumornost zimskih dana i tmurnog perioda. Ceo doživljaj je izuzetno efektan a film što se tiče audio-vizuelnih kvaliteta ocenjujemo najvišom ocenom. Ukoliko cenite depresivnu, zimsku atmosferu, pa još smeštenu u stara, mračna vremena ovo je maksimum koji možete dobiti ove sezone. Njuške aktera koje budete videli su sve samo ne prijatne i gostoljubive pa se i kao takve savršeno dobro uklapaju u sam film.

Ipak, dve njuške koje ćete najčešće gledati su Christian Bale i Harry Melling, u ulogama Landora i Poea. Teško je reći koji od njih je uspešnije odigrao svoju ulogu. Bale pleni svojom pojavom, specifičnim brkovima ali i efektnim načinom na koji ispituje svedoke. Melling je u početku malo iritantan u svojoj ulozi pesnički nastrojenog Poea ali kako vreme protiče stiče se utisak da je možda i ukrao slavu svom starijem kolegi. Njegova uloga je definitivno mnogo teža nego Baleova a Melling ju je izuzetno uspešno odigrao, dok je to što zaista likom podseća na Poea samo dodatni plus. I u ostalim ulogama gledamo kvalitetne glumce gde niko ne štrči preterano, osim možda Gillian Anderson koja je uspela da zabriljira na nekoliko trenutaka u jednoj sporednijoj ulozi. Ambijent, gluma i većina dijaloga deluju potpuno očaravajuće pa i pored nešto sporijeg toka radnje film nije naporan niti dosadan za pratiti. Ipak, svesni smo da postoje gledaoci koji neće imati strpljenja za neke naizgled beskorisne i preduge dijaloge, za nekoliko Poeovih recitacija ili za poduže sviranje klavira. Ukoliko od jednog filma zahtevate konstantnu dinamiku i/ili niz strašnih scena ovo nikako nije ostvarenje za vas. The Pale Blue Eye je ostvarenje koje nudi neku drugačiju jezu koju neće svako shvatiti niti prihvatiti...

Fanovi Edgara Allana Poea u filmu će pronaći dodatne poslastice jer su brojne scene, određena imena ili drugi detalji povezani sa nekim njegovim poznatim delima ili pesmama. Iako na prvi pogled može delovati kao nonsense ili neka alternativna istorija na granici fantazije samo inkorporiranje poznatog pesnika u jedan mračni triler film je izvedeno izuzetno uspešno i iz njega se mogu saznati mnoge tačne stvari iz njegovog života.