Režija: Damien Leone
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt10403420/
Trailer: https://youtu.be/6KkONLf_ZKU
Pogledajte još: It (2017)
Protekla godina je po našem mišljenju bila nešto bolja na polju horora od 2021. pa su se iskristalisali neki kvalitetni filmovi i oni koji su doneli nešto novo, zanimljivo, originalno pa čak i (dobrim delom) do sada neviđeno. Takvi filmovi iako malobrojni udahnuli su dozu svežine u posustali nam žanr i doneli zračak optimizma svim horor sladokuscima. Za jedan takav film ćete morati pročitati prethodnu recenziju, dok se u ovom bavimo oslabim Terrifier 2...
Iako se hronološki odigrava neposredno nakon prethodnika i iako zvanično etiketiran kao direktni sequel Terrifier 2 se samo delimično naslanja na prvenac, uglavnom u pogledu glavne slasher „ikone” i još jednog krajnje nebitnog lika (Victoria). Ostatak radnje je stand-alone i uključuje potpuno nov asortiman likova koji su sastavljeni od tinejdžerke Sienne, njene porodice (majka i brat), njenih prijatelja i drugih osoba koje ona sreće tokom trajanja ovog filma. Nakon vaskrsnuća u finalu prethodnika Art the Clown se ustremljuje na našu klinku i slashuje sve sa kojima ona dolazi u kontakt. No, priča nije baš tako jednostavna jer je autor iz nekog razloga u svoje delo implementirao i paranormalne elemente: tu je misteriozni pokojni otac naše junakinje, njen brat koji ima misiju da nasledi očevu (nepoznatu) misiju, tu su nekakvi sveti elementi koji su (tako barem kažu) veoma bitni za priču a tu je i – The Little Pale Girl, Artova pomoćnica! No, bez obzira na sve ove detalje srž filma je i dalje brutalno slashovanje uz česte Artove grimase i specifičnu mimiku što je i svojevrsni trademark njegovih filmova. Nema dvojbe oko toga da dotični brutalni klovn jeste postao slasher ikona za određeni krug gledalaca ali to ni u kojem slučaju ne znači da je Terrifier 2 film bez mana...
Kao brutalni slasher par ekselans kojem su specijalni efekti apsolutni adut nema druge nego da ih prve pomenemo. Malo je reći da su specijalni efekti brutalni: ove gnusne sadističke gadosti nisu viđene tokom prethodne sezone a uključuju razna komadanja tela, obezglavljivanja, kasapljenja, skalpiranja, vađenja očiju, organa te konzumiranja istih. Nabrojane mesarske aktivnosti u filmu nisu tako ogavne kao što bi mogle delovati nabrojane na papiru jer su specijalni efekti rađeni u duhu 80-ih, uz pomoć praktičnih efekata i sa minimalnom upotrebom animacija koje tek tu i tamo čine da se scena popuni sitnicama. Svi specijalni efekti su rađeni maketama, raznim pumpama i cevčicama, uz enormno korištenje jarko crvene farbe/kečapa kojima su bojeni setovi. Ove scene su apsolutni highlight filma a mi bismo rekli – i jedino vredno što se u njemu može videti. Ovi kadrovi ne mogu da zgade iskusnijeg gledaoca ali mogu da ga vrate u detinjstvo kada su harali nižerazredni horori sa sličnim nivoom efekata. U određenim trenucima gledamo i prave „humorističke” scene koje mogu nasmejati svakog 13-godišnjaka, poput kadrova kada Art bukvalno utrljava žrtvi so na ranu. Međutim, ukoliko gledate ovaj film u dobrom i odabranom društvu većina brutalnih i krvavih scena može biti zanimljiva, duhovita i sklona komentarisanju.
U te i takve brutalne scene se Art the Clown relativno dobro uklapa i uspeva da od gledalaca izmami dva-tri smeška nakon što složi tuce svojih karakterističnih faca (verovatno najduhovitiji kadar sa dotičnim je kada isprobava smešne naočare u prodavnici). Međutim, ni on ni über-crveni specijalni efekti ne mogu zamaskirati činjenicu da je ovo film sa veoma rudimentalnom, da ne kažemo veoma slabom pričom. Priča koju gledamo je u principu nepostojeća, ona ne poseduje ni početak a (skoro) ni kraj, pa ni u kom pogledu ne može zadovoljiti posmatrača koji traži čak i blago zaokužen film. Brutalna je činjenica da Terrifier 2 deluje kao nedovršeni, film bez početka i kraja, kao amaterski uradak koji su nekakvi srednjoškolci tokom časa napisali na zadnjoj strani iškrabane sveske iz nekog dosadnog predmeta... Ovo još čudnije zvuči ukoliko imamo u vidu da film traje skoro 140 minuta što je zaista previše za jedan slasher film, pa bio on i mnogo kvalitetniji i zanimljiviji od ovoga. Dešavanja se ovde zaista produžavaju u nedogled, često nimalo zanimljivim ili bitnim događajima, a posebno je sve rastegnuto u finalu koje nikako da se završi... O stupidnosti koje to finale donosi nećemo ovog puta jer se to zaista ne može rečima opisati. Međutim, ukoliko film gledate u dobrom i odabranom društvu uz nekoliko boca piva možda vam se i dopadne...
Dodatni problem su nejasnoće koje nikako ne spadaju pod obavezne i podrazumevane kada je ovaj žanr u pitanju. Jednostavno, slasher nije nikakva misterija i nema potrebe snimati čak tri filma od preko dva časa da bi gledaocima postalo jasno ko je glavni negativac a ko lik koga on u celoj trilogiji proganja. Ovde smo svedoci da se kroz ceo film spominje pokojni otac naše junakinje Sienne ali ni za trenutak ne doznajemo koji su motivi dotičnog niti u kakvoj je om korelaciji sa famoznim klovnom. Ukoliko to ne znamo džabe je da pitamo za famoznu svesku i još famozniji mač a po rečima autora filma to i još mnogo drugih stvari će biti pojašnjeno u trećem delu serijala. Iz nekog razloga autor ima potrebu da svoj serijal filmova pretvori u Cloverfield pa eto mu... Dalje, već nakon uvodnih sekvenci jasno je da gluma većine aktera nije na zadovoljavajućem nivou a to se pre svega odnosi na majku i brata. Srećom pa su drugi likovi (pre svega Sienna i njena drugarica) prilično dobro odglumljeni i pristojno se snalaze u random nabacanim scenama koje deluju cool ali nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Recimo, nekakav čudan san koji Sienna sanja deluje veoma živahno, bizarno a zatim i veoma krvavo i kao takav predstavlja pravi intermezzo a grafički je potpuno izmešten od ostatka filma. Taj san nema nikakve veze sa ostatkom filma, međutim, ukoliko film gledate u dobrom i odabranom društvu uz nekoliko boca piva i određenu količinu vutre...
Da ne dužimo – Terrifier 2 donosi zavidnu količinu retro specijalnih efekata i na tome se zaista mora odati poštovanje ekipi koja je radila na njima. Uz specifičnu i vrlo dobru retro synth muzičku podlogu te uz odličnu Lauren LaVera u ulozi Sienne ovo su i jedine pozitivne stvari koje smo videli. Autori su ovom projektu pristupili prilično amaterski, potpuno zanemarujući sve druge elemente koji čine jedan ozbiljan film osim vizuelnog aspekta, uspevajući da stvore tek za nijansu bolje ostvarenje od veoma slabog prethodnika. Nakon uspeha ovog filma autor se već priprema za snimanje narednog dela a ukoliko nastavi ovim tempom već oko petog ili šestog dela će dosegnuti kvalitet slabijih F13 ili Halloween nastavaka.
0 comments:
Post a Comment