Režija: Bartosz M. Kowalski
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt19724142/
Pogledajte još: The Devil's Doorway (2018)
Hellhole (u originalu Ostatnia wieczerza, što je u prevodu Last Supper) je poljski horor film koji nam dolazi od režisera Nobody Sleeps in the Woods Tonight (i nastavka) i čiji pomalo čudni poster vam je do sada verovatno zapao za oko. Ukoliko ste zbog tog i takvog postera preskočili ovaj film možda ste napravili grešku, pod uslovom da ste fan religioznih horora što Hellhole i jeste, od svoje prve do poslednje sekunde. Nego, idemo redom, od prologa...
U uvodu se nalazimo u 1957. godini i prisustvujemo dramatičnoj crkvenoj sceni, kada izvesni sveštenik pokušava da ritualno ubije bebu koja ima beleg na ramenu. Policija ipak stiže na vreme, likvidira sveštenika a beba biva spašena... Fast forward trideset godina u sadašnjost kada posmatramo izvesnog tipa koji po tmurnom kišnom vremenu stiže u nekakav manastir, smešten daleko na blatnjavoj periferiji. Ispostavlja se da je putnik otac Marek a da je pomenuti manastir zapravo sanatorium u kojem se izvode obredi nad zaposednutim ženama. Otac Marek se smešta u svojim odajama, upoznaje se sa igumanom koji je vođa manastira, kao i sa ostalim sveštenicima i kaluđerima a zatim posle večere prisustvuje prvom obredu isterivanja đavola iz jedne plavokose devojke... Već tokom ovog obreda Mareku postaje jasno da neke stvari ovde definitivno nisu u redu a kada i gledaoci otkriju koje su to stvari saznaće i ko je zapravo otac Marek i kojim povodom je došao baš u ovaj sveti objekat... Neka od ovih iznenađenja su očekivana, ona druga možda nisu, ali su svakako dobrodošla u jedan ovakav horor film.
Ono što ćete prvo primetiti u Hellhole je njegova sumornost koja ovaj film ne napušta ni za trenutak. Već blatnjava autobuska stanica vam može delovati depresivno i bezizlazno a to je ništa prema onome što vas čeka kada se naš sveštenik smesti u verski objekat i kada se za njim zatvore vrata koja se retko kada otvaraju. Ono kako izgleda unutrašnjost manastira se ne može opisati rečima a jedan od naših pokušaja bi bio – unutrašnjost izgleda kao da je vreme stalo, kao da posmatramo dešavanja od pre ko zna koliko vekova, kada je i jedna obična električna energija bila luksuz. Dobro, svi veoma dobro znamo da je život u baš ovakvim uslovima i smisao pomenutih mesta ali se autor filma tu ne zaustavlja pa nam servira dosta jezivih scena iz podzemnih katakombi, ćelija sa zatvorenicima i (što je verovatno najgnusniji kadar filma) famoznom večerom. Ovo definitivno nije film za gadljive gledaoce a ukoliko ste upravo takvi i ukoliko pređete preko sadržine limenih činija tokom večere definitivno će vam se slošiti kada vidite zube i ono što je u njima nekih od aktera. U svakom slučaju Hellhole zahteva da ga gledate u gluvo doba noći kada će vam pružiti svoj maksimum i propisno vas uznemiriti svojom atmosferom i neugodnim ambijentom.
Radnja je, pak, druga priča jer u principu nije zadovoljavajuće napisana. Kada bismo poredili Hellhole sa nekim američkim exorcism filmom došli bismo do zaključka da je priča dosta zbrzana, banalizovana i bez eksplicitno prikazanih ključnih elemenata, gde su neki samo ovlaš navedeni ili je ostavljeno gledaocu da ih u svojoj glavi poveže. Možda bi film bolje funkcionisao da je prava namera oca Mareka otkrivena tek u finalu a ne znatno ranije ali pravljenje trilera sa šokantnim twistom očigledno nije ni bila namera autora ovog filma. Njegova namera je bila žestoka kritika crkve, pre svega katoličke, i te kritike bukvalno izbijaju iz svakog kadra koji ćete videti u filmu. Poruke su nekada toliko direktne da su pomalo i banalizovane a upravo takvo je i finale filma koje će površnim gledacima delovati preanimirano. Obilata upotreba ne baš kvalitetnih animacija sigurno ne pristaje jednom filmu koji poseduje ovakav ambijent ali očigledno je prevagnula potreba da se poruče određene stvari a za kvalitetniji CGI nije bilo sredstava. Ukoliko ste što se tiče stavova o (katoličkoj) crkvi na strani autora ovog filma navedene zamerke vam neće mnogo smetati a ukoliko vas priča ne zanima previše i želite samo dobrog horora finale će vas najverovatnije razočarati.
Hellhole je ipak prijatno iznenađenje i prava je šteta što nije nešto kvalitetniji na polju priče i određenih likova, pre svega glavnog lika. Ukoliko ste fan egzorcizama, jezivih ambijenata i uopšte religioznih horor filmova ovo je ostvarenje koje ne biste ni u kom slučaju trebali preskočiti, bez obzira na njegove slabosti.
0 comments:
Post a Comment