HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Chris von Hoffmann

Definitivno smo od filma ovakvog naziva i ovog postera očekivali nešto drugačije ali šta je tu je – opisaćemo film koji smo pogledali. Devil's Workshop nije još jedan standardni devil/possession/exorcism horor film već ostvarenje nešto drugačijeg kova i što je još važnije mnogo drugačije poruke. Upravo zbog ovog poslednjeg film je potrebno posmatrati i malo dublje, pratiti njegovu simboliku i otkrivati kome se on obraća i sa kojom namerom.

U početku pratimo mladića po imenu Clayton, glumca u pokušaju koji se očajnički bori da dođe do svoje prve veće uloge i postane poznat u filmskom svetu. On pohađa časove, kontaktira agenta, druži se sa kolegama ali – bez uspeha. Videćete već na samom početku: i Clayton i njegove kolege su veoma skromnog talenta ali velikih ambicija, poslove dobijaju na kašičicu a čak i kada im se pruži prilika za neku tezgu tu je dosta ljubomore od strane kolega, podmetanja klipova u točkove i svakojake druge problematike. U ovom svetu ćete provesti gotovo pola filma što pojedine gledaoce koji očajnički žude za čistokrvnim audio-vizuelnim hororom može gušiti. Sve do polovine filma Devil's Workshop i ne deluje kao horor ostvarenje a tek po stizanju Claytona u odaje gospođe Elize vidimo da nešto nije u najboljem redu i da mu je taj potez možda najbolji ali verovatno najgori potez koji je povukao za svog života... Naime, Clayton je ušao u uži izbor za ulogu demonologa pa je stoga namislio da odsedne kod jednoga, ne bi li bolje shvatio koga treba da igra na ekranu i pokupio određene cake...

Devil's Workshop zahteva izuzetno strpljenje gledaoca, posebno u prvoj polovini filma. On ne počinje kao horor već svoj akcenat stavlja na prikaz show biznisa, tačnije fokusira se na glumce početnike, njihove mentore i agente, te na audicije za projekte koje ovi posećuju. Ništa od onoga što vidimo ne predstavlja novinu ali će zato određene scene biti izuzetno odbojne a kompletnu atmosferu narušava i izuzetno loša muzika (neka vrsta hip-hopa). Konzumiranje alkohola i opijata, kontaktiranja sa osobama sumnjivog morala i narušeni odnosi u porodici su definitivno aspekt na koji je autor filma stavio veliki akcenat a glumac koji briljira u ovim momentima (pozitivno ili negativno, zavisi od vašeg stanovišta) je Emile Hirsch (Son), čovek koji neodoljivo podseća na mlađeg brata Jacka Blacka. Ne možemo se oteti utisku da je polovina tih scena suvišna (čak gledamo istog lika i tokom odjavne špice) i mislimo da bi poruka bila jasna i bez određenih kadrova (igranje famozne igre i alkoholisanje). U središnjem delu filma pomenuti kadrovi se mestimično prepliću sa onima iz Elizine kuće ali svojim tonom i zvukom uspevaju da naruše koliko-toliko zadovoljavajuću atmosferu u starom i izolovanom zdanju u kojem je Clayton odseo.

Da se sada fokusiramo na Elizu: ona se odmah stavlja u dominantnu ulogu i za glavnog junaka predstavlja nešto između majke, potencijalne ljubavnice, psihijatra a na koncu i demonologa. Ona je tajnovita, zagonetna, uvrnuta, možda čak mentalno bolesna ali zato nedvosmisleno sposobna, iako Clayton u to ne veruje. Da bi sve bilo mnogo efektnije tu je i njegova trauma iz prošlosti a određeni detalji koji vam u nekom trenutku neće biti jasni otkrivaju se tokom spektakularnog finala. Reč „spektakularno” ovde shvatite uslovno jer tu reč koristimo isključivo u vezi priče i raspleta a ne u vezi specijalnih efekata; oni su tek podnošljivi, dosta animirani i ne odaju utisak da je u Devil's Workshop uloženo mnogo novca. Pre finala jedva da i možemo videti neki efekat ili strašniju scenu a očigledno je da to nije bio prioritet autora, kao ni insistiranje na jezivoj atmosferi u kući. Autoru filma hvala što je za ulogu Elize angažovao Radhu Mitchell jer ona briljira u ulozi ekscentrične, čudne ali i pomalo zavodljive demonološkinje. Čak i jedno jednostavno stavljanje cigarete u muštiklu više privlači gledaoca od bilo koje replike glumca koji igra Claytona što znači da je autor filma savršeno dobro izabrao bledog aktera za ulogu netalentovanog glumca.

Potpuno suprotno prvom utisku Devil's Workshop nije film koji će vas uplašiti, niti ostvarenje koje će vam putem klišea pružiti neku đavolsku priču i očarati vas specijalnim efektima i strašnim scenama. Ovo je više satirična drama sa elementima horora na temu prihvatanja sebe, pravilne procene svojih vrednosti i sposobnosti a onda i sopstvenog žrtvovanja zarad zadovoljenja samog sebe ili drugih osoba. Autor je sve ovo smestio u svoj svet, u svet glumaca i njihovog potencijalnog uspeha, ali mislimo da se on iza kamere ipak mnogo više zabavljao nego što će gledaoci filma.

+ odlična Radha Mitchell
+ završetak filma i poruka
— više drama nego horor
— odbojni gradski kadrovi
— mlađi glumci; efekti
 
Ocena: 4/10