HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Iris K. Shim

Umma je američki film ali je autorka filma korejskog porekla pa otuda i tematika filma, glumačka postava i povremeni utisak kako gledamo jedno azijsko ostvarenje. Film uglavnom deluje kao korejsko-američka koprodukcija i odgovaraće svima onima koji vole azijski stil, glumu i tradiciju ali ne i ostale karakteristike korejskog filma, uključujući tu i jezik. Kada smo razjasnili ovu nedoumici možemo preći na glavnu stvar a to je priča.

Majka Amanda i njena ćerka Chris žive na udaljenoj i izolovanoj farmi, bave se uglavnom pčelarstvom a bez neke preke potrebe ne kontaktiraju sa drugim ljudima niti posećuju obližnji gradić. Iz nekog razloga majka se odlučila na takav život a u tom stilu je vaspitala i odgojila svoju ćerku, lišavajući je druženja sa vršnjacima pa čak i odlaska u školu. Majka je Chris bila i roditelj i prijatelj i učitelj i zaista je delovalo da su jedna drugoj više nego dovoljne i da im za srećan život osim pčela ne treba niko drugi... Ono što je takođe interesantno i veoma intrigantno je da njih dve žive u stilu Amiša, uglavnom ne koristeći moderne tehnologije, ili makar ne one koje rade na struju. Iz nekog razloga (a otkrićemo ga kasnije u filmu) električna energija je zabranjena u kući. Koriste se isključivo lampe, petrolejke, sveće, nema bilo kakvih modernih aparata ili mašina a o sredstvima moderne komunikacije nema ni govora. Majka je tako odlučila, ćerka ni ne zna za bolje ali sve se menja jednog naizgled sasvim običnog dana kada se dešavaju dve ključne stvari: prva stvar je da Chris upoznaje ćerku lokalnog prodavca a ova iz nekog razloga ne misli da je devojka sa pčelarske farme čudna već za razliku od većine lokalnih tinejdžera pokazuje želju da se druži upravo sa njom...

Druga stvar je nešto važnija po film, makar po njegov horor aspekt: jedan misteriozni čovek stiže u gradić i donosi posmrtne ostatke Amandine majke, direktno iz Južne Koreje. Chris nije čak ni znala da je imala baku ali po Amandu urna sa majčinim pepelom predstavlja element koji će je izbaciti iz ravnoteže, podsetiti ju na neke teške momente detinjstva a skupa je sa ćerkom gurnuti u mračne i jezive vizije koje prete da kulminiraju i unište sve što su njih dve godinama gradile... Trauma koja u ponor horora gura jednu skladnu porodicu i od nje pravi izuzetno disfunkcionalnu grupu stranaca svakako nije nova ideja u horor žanru ali je uvek dobrodošla i veoma je poučna. Problem sa filmom Umma je što ova borba sa duhovima prošlosti i unutrašnjim demonima uglavnom ne izaziva emocije gledalaca i to mahom zbog toga što je film prilično predvidljiv i nakrcan horor klišeima. Gledalac u principu dobro zna u kojem pravcu ide priča filma, zna da majčini strahovi imaju veze sa njenim detinjstvom ali i veoma dobro zna da se ćerka neće pomiriti sa tim i takvim ponašanjem i da ona ima pravo na svoj život, na koji njena majka možda nije imala. Tu i tamo vidimo mala skretanja sa očekivane trase, film je donekle obogaćen i korejskom tradicijom, ali kada se sve sabere i oduzme rezultat je dosta mlak iako je na početku filma delovalo da će biti drugačije.

Utisak tokom filma može biti još slabiji ukoliko ste nedavno pogledali film koji smo istakli u gornjoj preporuci jer su ova dva ostvarenja u određenim aspektima veoma slični. Skakavci su ovde zamenjeni pčelama, mnogo jezivije i bizarnije horor scene su ovde zamenjene klasičnijim i generičkijim jump scare momentima ali je činjenica da povremeno deluje kao da je neko od nekog prepisivao... Prva polovina filma je jezivija on nastavka jer su horor scene doziranije i sve se uglavnom bazira na jezivoj atmosferi jer ne zaboravite – u kući nema struje što znači da likovi bauljaju u pomračini i međ’ senkama dok ih nešto jezivo ali nama tad još nepoznato vreba iz mraka. Kada horor scene postanu učestalije i vizuelno eksplicitnije film postaje i banalniji pa gledalac uglavnom vreme provodi očekujući kraj filma i konačni rasplet. Rasplet filma možda jeste očekivan ali je jedini moguć imajući u vodu ideju i poruku koju je autorka želela poslati. U filmu su se odlično snašle obe glavne glumice a pogotovo Sandra Oh kao Amanda. Ostali likovi su samo sporedni ali minimalistička postava nimalo ne smeta filmu jer je teret na glavnim likovima i oni se sami moraju izboriti sa svojim teretom prošlosti.

Umma nije potpuno promašen film i on svakako ima svojih aduta ali u svojoj drugoj polovini miriše na neiskorišteni potencijal. Prava je šteta što su horor scene suviše zaboravljive pa iako film može više puta da vas štrecne nijedan njegov kadar vam neće ostati u dužem pamćenju. Ipak, ukoliko volite filmove sa grehovima iz prošlosti i duhovima koji vrebaju iz mrklog mraka ovaj film bi vam mogao pružiti jednokratnu zabavu.

+ atmosfera u prvoj polovini filma
+ ambijent, izolovanost, poruka filma
+ zaista odlična Sandra Oh kao Amanda
— dosta predvidljiva priča i preokreti
— previše jump scare momenata
 
Ocena: 5/10