HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Rich Ragsdale

The Long Night je poznat i kao The Coven ali koji god film da pronađete na netu, a verovatno ćete naići na prvi, u pitanju je košmarni kult horor film, tu i tamo prošaran paranormalnom dramom. Film se pojavio februara tekuće godine a odmah po izlasku je pobrao slabe ocene koje i danas drži. Možda kvalitet filma nije sasvim odgovarajući njegovoj trenutnoj iMDB oceni ali definitivno nije u pitanju kvalitetno ostvarenje. Zašto to mislimo pročitajte u nastavku opisa...

Početak filma nas dočekuje u urbanom okruženju: Grace i njen momak Jack se nalaze u stanu u Njujorku a mi naprečac doznajemo određene stvari. Prvo, da ona nije rođena Njujorčanka (tzv. mještanka Njujorka) a drugo – da ne zna ko su joj roditelji. Eto misterije koju moramo otkriti, kao da nas previše zanima... I sad, ona i njen momak se iz nekih za gledaoce potpuno nebitnih razloga (hitan poziv, nasledstvo, štagod) imaju uputiti direktno u selo u kojem je Grace ponikla a kada kažemo američko-selo-u-nekakvoj-zabiti – mislimo na dve-tri razuđene kuće na prostoru od nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Kuće se nalaze podno jezera i pašnjaka, nešto dalje su šume & šumarci a čini se da je jesen uveliko počela pa umesto cvrkuta ptica i cveća uživamo u sumornim zalascima sunca... Ugođaj je makar što se tiče prirode i ambijenta zagarantovan ali fokus filma nije na okolišu i sumornim šumama već se bazira na nečemu mnogo dosadnijem. Naime, naš par stiže u kuću gde je i pozvan, domaćina za divno čudo ne zatiču ali im je rečeno da će ih ključ čekati ispod otirača pa ga tu i pronalaze. Oni iznose kofere iz svog automobila, udobno se smeštaju, ne obraćaju pažnju odakle taj jezivi smrad u kujni i čekaju da se domaćin pojavi... Ili šta god im drugo njihov film ponudi. A nudi im jezivi demonski kult, serviran već iste večeri.

Neposredno pre toga, tokom šetnje šumom, Jack nailazi na jezivi oltar, čudne figure u kojima on ne pronalazi ništa uznemirujuće, ali gledaocima je već tada prilično jasno šta ih očekuje, kao što je i svima jasno da je Grace itekako povezana sa događajima koji predstoje. The Long Night ne nudi previše iznenađenja u toku svog trajanje, uglavnom se bazira na repetitivnosti i na jezivoj pojavi uvrnutog demosnkog kulta koji se nameračio na naše junake. Pripadnici kulta deluju veoma jezivo, svi nose duge crne odore i jarčeve lobanje a ne odlikuje ih bilo kakva dinamika, kao da su da izvinete – nepokretni. Tek u nekoliko scena ćemo videti da poseduju funkcionalne udove i da su sposobni za kretanje, vrlo brzo i nečujno, bez upotrebe vrata; u svim drugim kadrovima oni nepomično stoje oko imanja i izigravaju kipove sa bakljama u rukama. Oni „prete” svojim jezivim pojavama i deluju nedelovanjem a isključivo vođa ekipe s vremena na vreme podigne svoju ruku i ispusti neku zastrašujuću mađiju. Ovo je zadovoljavajuće ponašanje za prvu prećinu nekog filma ali ukoliko se maskirani tipovi pojavljuju sve do finala filma gledalac će se s pravom osećati iznevereno, razočarano i pre svega iritirano. No, svesni problema svog filma autori su pribegli elementima koji su trebali popraviti monotoniju i podići dinamiku tj. sadržajnost filma na nešto viši nivo.

Da bi delimično popravili situaciju autori su ubacili pomenute magije ali ni tu stanje nije zadovoljavajuće jer gledalac ne zna po kojem principu dotične funkcionišu i na šta su sve uvrnuti likovi spremni. U nekoliko navrata vidimo da njihova moć čak utiče i na svest ljudi na koje su se nameračili, da su sposobni kontrolisati mobilni telefon na daljinu (možda su rogovi jarca na njihovim glavama zapravo WiFi predajnici?), da mogu onesposobiti automobil, da poseduju izuzetnu snagu i da mogu elevirati paralisanu žrtvu ali ni jednog trenutka ne znamo zašto mrcvare i nas i junake filma umesto da ulete u kuću i nabrzinu urade ono šta su naumili. The Long Night odlukuje i veliki broj kliše situacija pa se s pravom može tvrditi kako smo ogromnu većinu filma već gledali, verovatno i više puta. Tačno ćete znati da Jack neće verovati svojoj devojci, da će ona povrediti nogu, da im automobil neće upaliti, da mobilni telefon neće imati signala ili da im komšija neće verovati u vezi demonskog kulta koji vekovima seje žrtve u njegovom komšiluku. Razbijanje monotonije je pokušano i nekakvim flashbackovima koji su delimično uspešni a kada dođe do kulminacije dešavanja gledaoci će već biti ugušeni dosadom i neće ih previše zanimati rasplet svih dešavanja. Ipak, reći ćemo da je rasplet delimično predvidljiv a da je završni kadar potpuno očekivan i može se jasno nazreti već posle prve trećine filma.

Možda je opravdanje za slab kvalitet ovog ostvarenja u tome što je njegov autor neiskusan u snimanju horor filmova jer se uglavnom bavio izradom muzičkih spotova. I sam The Long Night pomalo podseća na muzički spot: izdaleka on deluje veoma efektno, sa svim tim morbidnim stvorenjima, sumornom atmosferom i prelepom prirodom ali ispod površine on je prilično prazan, generički i nedovoljno atraktivan pa kao takav odmah pada u zaborav.

+ vrlo jeziv izgled demonskog kulta
+ lokalitet na kojem se odigrava film
— pripadnici kulta uglavnom stoje
— uvod; hrpa klišea; predvidljivost
— kult funkcioniše bez jasnih pravila
 
Ocena: 4/10