HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Chloe Okuno

Watcher je američki psihološki triler film i jedan od ovogodišnjih triler/horor hitova. Ko ga je prozvao hitom – nije nam poznato ali je činjenica da ćete ga zateći na gotovo svim Top Listama najboljih dosadašnjih horora u 2022. godini (a to znači i malo brutalnijih i/ili mračnijih trilera takođe). Uglavnom, film je režirao Chloe Okuno (radio jedan segment nedavnog V/H/S/94) po scenariju izvesnog Zacka Forda a materijal je snimljen u Rumuniji gde se i odigrava radnja.

Julia se nedavno sa suprugom preselila u Rumuniju jer je on upravo u Bukureštu dobio novi posao. Dok suprug cele dane provodi u novoj firmi, pod opštim utiskom je obećavajućeg posla i trudi se da impresionira nove kolege Julia se uglavnom dosađuje zatvorena u ogromnom stanu ili lutajući gradskim ulicama tražeći razonodu. Međutim, ono što joj već prvih dana upada u oči je zgrada preko puta njene, tačnije – jedan prozor u pomenutoj zgradi iza koga se nalazi nepoznati muškarac koji je danonoćno posmatra, ne pokazujući ni za trenutak volju da se sakrije. Julia u početku ne pridaje značaj rumunjskom voajeru ali kako vreme prolazi on počinje da je nervira. Stvar eskalira kada jedan nepoznati čovek počne da je uhodi po gradskim ulicama a iako mu nije videla lice Julia je ubeđena da je u pitanju isti čovek, onaj sa prozora susedne zgrade. Stvar koja je dodatno uznemirava je pojava nekakvog serijskog ubice koji obezglavljuje random žene po kvartu... Nesposobna rumunska policija je mnogo inertnija od američke nesposobne policije, suprug je zaokupljen svojim novim poslom na kojem želi da se istakne i ostavi dobar utisak pa je privatna istraga jedino što preostaje našoj junakinji, kada već ne želi da navuče zavese u stanu. No, istraga u vezi misterioznog komšije neće biti nimalo lak zadatak za nejaku ženicu i to u gradu čiji jezik ona ne poznaje dovoljno i u njemu ne poseduje nikakva poznanstva...

Setupom ovog filma autori su ubili nekoliko muva jednim udarcem: em su rumunskom lokacijom osigurali mnogo manje troškove snimanja svog filma em su svog glavnog lika smestili u njemu prilično strano ali veoma depresivno okruženje. Julia je veoma usamljena u velikom gradu, gradu koji deluje prilično hladno i otuđeno bez obzira da li su u kadru moderni zapadnoevropski elementi ili relikti istočnoevropske prošlosti. Od početne vožnje taksijem Watcher će biti veoma sumoran i tmuran, naša junakinja se u svom okruženju ni jednog trenutka neće osećati prijatno, bila ona u „svom” stanu, na ulici velegrada a kako vreme protiče neugodno će joj biti i sa svojim rođenim suprugom. Da bi istrajali na usamljenosti glavnog lika i da bi insistirali na Julijinom kretanju kroz događaje bez apsolutno ičije podrške autori su svoj film „obogatili” jednim od iritirajućih modernih klišea koji se odaziva na ime – izuetno nepoverljivi suprug. Ovaj suprug ni za trenutak ne želi da veruje svojoj supruzi, čak ni onda kada su njeni iskazi prilično ubedljivi i ne sastoje se od nekakvih neverovatnih informacija. Poput svakog muškarca u modernom američkom (a pogotovo feminističkom) hororu i ovaj sebično stavlja sve druge stvari (a pre svega svoj posao, svoje kolege i svoju karijeru) ispred svoje supruge, njenih osećanja, njenih emocija, njene sigurnosti i njenog poverenja.

I nije problem što suprug ne veruje svojoj lepšoj polovini čak ni kada mu se poveri da je žrtva praćenja od strane nepoznate jezive osobe... Ovde je problem što se nepoverenje dešava na samom početku, dakle suprug iz nepoznatog i sebičnog razloga ne veruje Juliji te određene akcidente pripisuje njenoj psihi dok gledalac nema apsolutno nikakvih razloga da sumnja u tu njenu psihu. OK, vidimo da je žena nešto slabija, nežnija, mekanija, neotpornija, da je u kasnijoj fazi filma upadljivo na granici psihičkog pucanja ali osim informacije kako je nedavno ostavila cigarete ne vidimo nijedan drugi razlog zašto bismo poverovali u suprugovu verziju priče i stali na njegovu stranu. Kako vreme prolazi a praćenja/posmatranja eskaliraju mnogo više će vas nervirati suprug nego famozni progonilac/voajer, što nije najsrećniji proizvod koji nudi Watcher, makar ukoliko mu je ideja bila da bude psihološki stalker triler a ne još jedan u moru filmova koji sve muškarce razvrstava isključivo na dve hrpe, među zločince ili među beskorisne sebične predstavnike vrste. Biće da je ovo drugo ipak u pitanju, pa stoga ne iznenađuje ni rasplet filma u kojem nikad slabija i ranjenija žena mora ojačati i pored živog & zdravog muža uzeti stvar u svoje ruke (ne tu stvar, nego onu drugu) i rešiti svoj problem na njegove oči.

Film poseduje jaku misteriju i to je glavni element filma koji će vas kao gledaoca gurati napred, sve do finala i konačnog raspleta. Ima tu i prilično tenzije, neizvesnosti, bezizlaznosti mada je radnja prilično razvodnjena i rastegnuta, čini se preko mere. Iako prilično tolerantni na spore filmove i horor drame pronašli smo da su neki momenti u prvoj polovini filma prilično dosadnjikavi i bespotrebni. S druge strane, kada se dešavanja premeste sa gore pomenutih depresivnih ulica u Julijinu zgradu film dobija pomalo jezivu atmosferu. Stan u kojem živi naša glavna junakinja sa svojim prezaposlenim suprugom je dosta mračan jer je reč o starijoj zgradi u kojoj su oveći stanovi formirani od besmisleno mnogo prostorija i mračnih kutaka, velikih plakara a tankih zidova. Svi stanovi su povezani uskim odzvanjajućim hodnicima i skučenim kružnim stepenicama a sve to za sobom povlači da se akterka filma ne oseća prijatno a sa njom ni mi gledaoci. U drugim zgradama i objektima situacija je još gora jer su građevine mračnije, zapuštenije i definitivno potiču iz nekog drugog vremena. Neprijatan utisak i osećaj izolovanosti se pojačava zbog gomile ljudi čiji govor Julija ne razume a obzirom da nijedan rumunski izgovor u filmu nije titlovan taj osećaj se prenosi i na nas gledaoce.

U celom filmu se najbolje snalazi Maika Monroe u glavnoj ulozi i ne možemo pogrešiti kada kažemo da je ovo njen film. Svi ostali su korektni u svojim manjim ili većim sporednim rolama ali uvek ostaju u njenoj senci. Watcher je zadovoljavajući psihološki triler film, pomalo hičkokovski, ali nedovoljno kvalitetan, originalan ili zanimljiv da bi se pogledao više puta i ostao nam u dužem sećanju. Njegovo jednokratno gledanje apsolutno preporučujemo ali film poseduje mana, slabosti i diskutabilnih odluka zbog čega ne zaslužuje veću ocenu od dodeljene a samim tim ni titulu odličnog horora koji se nalazi u vrhu Top lista.

+ sumorna i depresivna atmosfera izolovanosti
+ zaista odlična Maika Monroe u glavnoj ulozi
+ osećaj tenzije, neizvesnosti i bezizlaznosti
— iritirajući lik supruga i feministička poruka
— dosta razvučena prva polovina filma; klišei
 
Ocena: 6/10