Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt1520211/episodes?season=9
Trailer: https://youtu.be/tVlwj05R9Jo
Deveta sezona serije The Walking Dead emitovala se od 7. oktobra 2018. do 31. marta 2019. godine a činilo ju je, naravno, standardnih 16 epizoda. Sezona je uglavnom podelila kako kritiku tako i publiku, pa su jedni tvrdili kako je ovo najslabija sezona do tada dok su se drugi zaklinjali u nju iznoseći niz argumenata kako je ovo ako ne najbolja a onda među jačim sezonama. Ipak, i jednima i drugima deveta sezona će ostati upamćena kao poslednja u kojoj se (makar do sada) pojavljuje Rick Grimes...
Sezona se odigrava osamnaest meseci nakon pobede nad Neganom i njegovim Saviorsima, dakle godinu ipo dana nakon najveće borbe koju je ova serija videla. Nakon žestoke akcije i kulminacije (kulminacija kako za koga, naravno, jer su mnogi gledaoci bili razočarani prethodnim finalom) čitav okrug je zapao u svojevrsno blagostanje, koliko to apokaliptična situacija dozvoljava, naravno. Sve komune (Alexandria, Hilltop, Oceanside, Kingdom, Sanctuary) žive i rade u skladu sa svojim mogućnostima i uglavnom međusobno sarađuju. Neke od komuna bolje stoje i imaju zavidne količine hrane ili drugih resursa, poput Hilltopa, zahvaljujući povoljnijoj poziciji, boljem istorijatu i stanovništvu koje je vičnije poljoprivredi, neke su podložnije industrijalizaciji (Sanctuary) dok su neke druge konstantno u krizi, poput Kingdoma. Početak sezone nam pruža neka iznenađenja, budući da su neki od naših starih znanaca smešteni u neke druge komune a da su se rodile neke emocije i neke veze koje mogu postati i zvanične. Vreme koje je proteklo od završetka „All out war”-a nije doprinelo isključivo određenim međuljudskim odnosima već i deficitu nekih od preko potrebnih stvari za funkcionisanje u ovom svetu (nedostatak putne infrastrukture, goriva i municije) ali i bujanju vegetacije, što se vidi na bukvalno svakom koraku.
Ipak, jedna od stvari koje na samom početku upadaju u oči su mnogo zategnutiji odnosi između likova koji su donedavno bili prijatelji i saborci, tačnije do finalne borbe iz prethodne završnice. Rickova odluka da poštedi Neganov život je samo jedno od semena razdora, istina ono najkrupnije, koje je posejano između bratskih komuna, dok je evidentna podela na upravo te manje komune i novi oblik sitnijeg zajedništa drugi razlog. Maggie kao novi/stari vođa Hilltopa ljubomorno čuva svoju malu ali efektivnu zajednicu i njene zalihe hrane, odbijajući da pomogne Kingdom koji je u konstantnim nevoljama. Sanctuaryju, koji je sada pod komandom Ricka i njegovih ljudi, takođe ne cvetaju ruže a sve češće se čuju glasovi nezadovoljnih ex-Saviorsa koji traže povratak Negana. Alexandria je prilično izopštena i to uglavnom zbog Rickovog postupka i Negana koji se kao zatočenik nalazi u Morganovoj ćeliji. U nedostatku većih grupa walkersa rukovodstvo Alexandrije mora angažovati gotovo veće snage na čuvanje svog zatvorenika nego na postavljanje stražana kapije ograđenog gradića. Meggie je samo jedna od onih koja je od strane Negana pretrpela veliki gubitak i ona se nikako nemiri sa činjenicom da je zlotvor i dalje u životu, pa makar i doživotno utamničen. Ona konstantno vreba prvi pogodni trenutak da umakne Rickovoj pažnji i zada fatalan udarac ex-vođi Saviorsa...
Ali kao što rekosmo, priroda buja a udaljenost između komuna počinje da predstavlja veliku prepreku u funkcionisanju pojedinih, pre svega Kingdoma. Rick dolazi na ideju da se sagradi most preko opasne reke, što je zaista veliki poduhvatza malobrojne preživele ljudekoji više ne poseduju tehnologiju i tehniku a konstantno su izloženi određenim opasnostima. Naravno, nakon početka radova javiće se i drugi problemi, tu je misteriozan nestanak Saviorsa, tu je početak pobune nezadovoljnih, tu su neke tajne i izdaje a tu su (naravno) i uvek prisutni walkersi. I svi pomenutiproblemi se usložnjavaju sve do epizode What Comes After koja je poznata i kao poslednja (za sada, nadamo se) u kojoj se pojavljuje Rick Grimes... Ova epizoda je definitivno najkvalitetnija koju The Walking Dead Season 9 nudi. Napetost koju pruža ne prestaje ni za trenutak, ishod Rickove borbe nije nimalo izvesan a opasnosti u koje on upada dok jedva održava svest postaju sve veće i bezizlaznije. Ono što pleni tokom poslednjeg Rickovog pojavljivanja nije samo izuzetna gluma Andrewa Lincolna već i sadržaj njegovih halucinacija, flashback snova izazvanih povredom, premorom i gubitkom krvi. Rick se na izmaku snaga susreće sa svojim davno izgubljenim prijateljima, Shaneom (dobro, on je uglavnom bio prijatelj, sticajem okolnosti), Hershelom i Sashom od kojih traži odgovor na pitanje gde mu je porodica. Kada konačno sazna istinu koja ga na neki način zadovoljava spreman je da napusti zajednicu koju je stvorio i godinama vodio, kao i kompletnu The Walking Dead seriju.
Nadamo se ne zauvek, jer neke stvari i dalje ostaju nejasne a autori serije definitivno nisu zatvorili Rickovo poglavlje. Da su hteli – jednostavno bi ga učinili mrtvim, ili makar nestalim licem bez ikakvih cliffhangera, ali ovo što smo videli naprosto otvara mogućnost za njegovu ponovnu pojavu, ako ne u finalu poslednje sezone ove serije a onda u davno najavljenoj Rickovoj filmskoj trilogiji za koju se ne zna u kojem je produkcionom statusu. Ipak, sezona se nastavila šestom epizodom i predstavlja neki novi početak. Taj novi početak započinje posle najduže pauze koju smo ikada videli – nakon šest godina. Posle toliko godina neke stvari su se promenile, neki likovi su napustili komunu, nekima je porasla kosa a neki koje pamtimo kao malu decu decu sada su nešto veća deca. Vreme je učinilo svoje pa je i ono malo tehnologije koju su imali tokom gradnje mosta sada dotrajala ili izgubila gorivo koje je pokreće: od automobila više nema ni traga ni glasa, ekipa pokušava da stvori neko gorivo ali bezuspešno, dok je municija veoma deficitarna. Svet kao da se vratio vekovima unazad, pa osim poljoprivrede koja je dominantna žitelji nama poznatih komuna koriste zaprežna vozila za transport, putovanja i prevoz a za lov, borbu i odbranu isključivo hladna oružja, ona za blisku borbu i ona za dalju. Sve deluje prilično srednjevekovno, što nije samo logičan smer u kojem bi svet otišao već i preko potrebna vizuelna promena koja distancira ovo vreme od onoga u kojem je živeo, delovao i vodio legendarni Rick Grimes.
Ceo utisak je dosta drugačiji, različit od onoga što smo do sada posmatrali pa na momente deluje kao da ne posmatramo više istu seriju već nekakav The Walking Dead spin-off. Nije tu problem samo u nedostatku glavnog lika, i padanju u vodu kompletne misije za koju se on borio, već je priča koju gledamo u nastavku dosta čudna i na momente mučna. Nejedinstvo između komuna kulminira a svi zajedno se susreću sa najvećom opasnošću još od pada Negana: naši junaci nailaze na Whispererse, bizarnu zajednicu koji su svoj smisao postojanja i način preživljavanja pronašli u oponašanju walkersa i mešanju sa njima. Naime, oni po ceo bogovetni dan bauljaju u čoporima oponašajući tromo i sporo kretanje zombija, na licima nose kože koje su skinuli sa mrtvaca a trenutke odmora provode u šumskom kampu, veoma rudimentalnom. Ova grupa nije previše uverljiva kada je posmatramo u jednom ozbiljnom filmskom ostvarenju i cenimo da mnogo više odgovara stripu, mada i tu ima zamerki. Whisperersi se jednostavno ne doimaju toliko jaki da bi našim junacima naneli takve gubitke. Nakon borbe sa mnogo jačim Saviorsima čini se neverovatnim da žitelji nekoliko komuna (iako bez Ricka) nemaju odgovor ili način za napad na grupu neobučenih ljudi koja barata sa svega nekoliko oružja. Ovo je tim pre čudnije jer smo videli Daryla kako je neopaženo upao u njihov kamp koristeći neprijateljevu taktiku; kada bi to jedne noći učinilo stotinu naših ljudi Whisperersi ne bi dočekali jutro, kao onomad Wolvesi.
Ali dobro, serija se mora odvijati, mora biti materijala za novih 16 epizoda, mora biti napetosti, gubitaka na obe strane, pa s tim u vezi i treba razumeti pojavu ove famozne grupe. Nakon užasnih gubitaka koje su pretrpele sve komune (vidimo najveću izenadnu smrt naših junaka do sada) svi zajedno postižu ono što su davno trebali postići, zakopavaju sve međusobne razlike, udružuju se i spremaju za obračun sa neprijateljem. Kao onomad sa Neganom. A kada smo već spomenuli Negana moramo reći da je on jedan od zanimljivijih likova ove sezone, iako mu minutaža nije na zavidnom nivou. Negan se dosta promenio (ili možda glumi?) a posebno je zanimljiv njegov odnos sa malom Judith, koja je sada izrasla u pravog naslednika svoga brata Carla. Judith je najzanimljiviji novi lik kojeg vidimo a svoj uspeh u sezoni ne duguje samo odličnom scenariju već i glumi malene ali veoma talentovane Cailey Fleming. Osim nje novopridošli junaci su i tzv. Magnina grupa, četvoro ljudi koji bez obzira koliko bili u početku sumnjivi uspevaju da se odlično uklope u nama poznatu zajednicu. Posebno zanimljiva je gluvonema Connie koja je najsimpatičniji član ove grupe a koja uspeva da se donekle zbliži sa tradicionalno distanciranim, hladnim i nepoverljivim Darylom. Magna, po kojoj je grupa i dobila ime, se čini najviše tajanstvena. Ona ima ne baš pozitivnu prošlost koju je bila rada sakriti, najviše je nedorečena i nedefinisana, ali ostaje mogućnost da ćemo više o njenom istorijatu saznati u narednom periodu.
Takođe, upoznajemodva specifična lika a to su vođe Whisperersa, prva po „činu” Alpha i drugokomandujući Beta.Čak imamo priliku da se detaljnije upoznamo sa Alphinom prošlošću a tu je i njena ćerka Lydia koja se u jednom trenutku sticajem okolnosti priključuje Hilltopuali i zbog koje dolazi do međusobnog sukoba i masovnog stradanja. Sezona malo odmara neke od starijih likova, neki su napustili dešavanja skupa sa Rickom (Anne/Jadis), neki i nedostaju (Morgan), ali je zato povremeni akcenat stavljen na neke mlađe snage i to nije toliko loše, da se razbije monotonija. Palicu najiritantnijeg lika od nesrećnog Jesusa preuzima ništa manje nesrećni Henry a tu je i čitav niz dece i mladića i devojaka. Ono što je takođe zanimljivo je što se dosta scena dešava u zatvorima, što u Hilltopu, što u Alexandriji. Čini se da nikada do sada The Walking Dead nije imao toliko zatvorenika, što je valjda signal da svet koji su naši junaci stvorili ide u kakve-takve legalno-pravne tokove. Da je stanje vanredno većina zatvorenika bi bila likvidirana, što ne znači da se vešanju ne pribegava i sada, na radost svih onih koji su još pre dve sezone žarko želeli da Gregory visi. Akcenat u radnji serije je stavljen na uspostavljanje nekog novog sveta, sa svim onim što ta aktivnost donosi, od pisanja brojnih sporazuma/ustava, preko usaglašavanja odnosa pa do padanja određenih delova kraljevstva... Bez obzira koliko neki gledaoci ove elemente u seriji smatrali dosadnim deluju izuzetno realno i potencijalno verodostojno.
Zanatski je sezona na veoma visokom nivou, sa dosta napetosti, preokreta i nepredvidivih trenutaka, ali i onih toplih ljudskih priča od kojih malo koja može u konačnici da uspe, jer svet u kojem naši likovi žive je sve samo ne pogodno mesto za srećan život. Autori serije se i dalje služe malim trikom, sada već prilično očiglednim, a to je da uvek nakon idilične situacije sledi katastrofična a da svaki srećan par ima najveće šanse da u narednom periodu završi likvidiran. Epizode su režirane veoma dobro, sa tek ponekim detaljem koji odaje kompjuterske animacije, poput famozne magle koja izuzetno efektno idiličnu atmosferu pretvara u pravi horor. Te scene deluju pomalo retro, poput prošlovekovnih Hammerovih horora koji su se snimali u studiju, ali deluju dosta drugačije od bilo čega što smo do sada videli u seriji i što je takođe bitno – dobro se uklapaju sa hordama walkersa gde ne znamo koji je pravi a koji prikriveni, tj. još opasniji (Whisperersi). Još jedna vizuelna specifičnost ove sezone (osim šokantne heads on spikes scene) je poslednja epizoda koja nam po prvi put u celih devet sezona donosi snežni ugođaj, i to kakav. Ovde sneg ne da pada nego je to prava snežna mećava koja deluje izuzetno pakleno i hladno, gotovo pogubno. Zaista, čega god se The Walking Dead dotakne to radi sa stilom i kvalitetom, tolikim da se ponovno gledanje serije nameće kao imperativ.
U konačnici ovo jeste dobra sezona, svakako vredna gledanja, sa nekim osvežavajućim elementima ili stvarima koje možda niste očekivali od jedne TWD sezone. Međutim, mi je ne bismo stavljali u rang sa najboljim sezonama jer naprosto ima i određenih slabosti gde stradanje gomile omiljenih likova nije među najvećima. Jednostavno, Whisperersi nam se ne čine kao grupa po zanimljivosti i jačini u rangu sa Saviorsima, ili eventualno nekim prethodnim negativcima, a nerazumevanje između saveznika, koje uglavnom i nije najjasnije, zna da iritira. Takođe, jedna od najvećih mana je i odustajanje glavnog junaka od svoje serije pa iako The Walking Dead ima kvalitetnih likova više nego bilo koja serija njegov izostanak se itekako oseti.
0 comments:
Post a Comment