HOROR FILMOVI (I SF)

Konačno da prionemo i na ovaj poznati serijal horor filmova i jedan od omiljenijih/cenjenijih horor filmova kod domaćih gledalaca. Posle ko zna koliko molbi da konačno pogledamo i opišemo ovaj film (pa i kompletan serijal) nakanili smo se da pogledamo Siccîn (Sijjin), verovatno i najpoznatiji turski horor film svih vremena. U narednom periodu pogledaćemo sve delove serijala a nakon toga prelazimo i na druge turske horore...

Glavni utisak pre gledanja filma je da se do njega dolazi dosta teško, pogotovo ukoliko nameravate da ga pogledate u pristojnoj rezoluciji i kvalitetu. Očigledno je da turska produkcija nije ni najmanje privlačna prekookeanskim gledaocima (kao što im nisu privlačne ni mnoge druge produkcije sa drugačijih jezičkih područja) pa Siccîn uglavnom ne možete skinuti sa najpopularnijih download sajtova a ne možete ga naći ni na stranim online servisima. Domaći gledaoci su stoga osuđeni na online gledanje i nešto niži kvalitet slike jer za bolje kopije jedini dostupan prevod nije odgovarajući... Uglavnom, nakon početnog razočarenja zbog pomenutih tehnikalija film je otpočeo jednostavnim narativom i citatima iz Kurana koji gledaoce uvode u filmski materijal koji je zasnovan na istinitoj priči. Da bi se zaštitila stvarna lica neka od imena u filmu su zamenjena ali sama radnja deluje kao veoma moguća a zaplet je prilično životan i deluje kao istrgnut iz realnosti, sa naravno paranormalnim elementima u koje možete da verujete ili ne morate. U fokusu naše pažnje je udovica po imenu Öznur koja je suprotno svojoj veri i moralnim načelima stupila u nedozvoljene intimno-seksualne odnose sa svojim rođakom Kudretom (ako je verovati prevodu tokom filma u pitanju je sin njene tetke). Nakon što je dotični rešio da na agresivni način prekine sve odnose sa njom ona je pobacila njihovo dete, završila u bolnici, ali ni po koju cenu ne želi da odustane od zabranjenog, tuđeg i oženjenog muškarca...

Kada on već ne želi da bude s njom milom – biće silom, a sila se ovde odaziva na ime crna magija! Öznur odlazi na selo kod jednog starog vrača koji za „malu novčanu nadoknadu” izvodi nekakav bizarni ritual koji bi trebao obezbediti da nesuđeni muškarac bude zauvek samo njen i ničiji više...  Vračanje uključuje zaklanu svinju, nogu mrtvaca, obezglavljene kokoši i druge specifične elemente, ali i neke stvari koje je Öznur donela sa sobom a koje pripadaju Kudretovoj porodici. Na taj način se vradžbina targetuje direktno i precizno na njegove krvne naslednike koji će naredne četiri noći propisno propatiti a petu noć neće preživeti. A kada on ostane sasvim sam na ovom svetu čarolija će učiniti da zavoli samo Öznur... Makar je tako trebalo biti. Siccîn jasno poručuje da su magije itekako moguće, da su opasne, efikasne i veoma zastrašujuće, da se sa njima nije igrati i da se one ne mogu otkazati. Upravo zbog toga film upozorava na jednu drugu stvar: da magija može da se (sticajem okolnosti) okrene i protiv onoga ko ju je inicirao a da je imajući u vidu njenu jačinu nemoguće opozvati je ili je na bilo koji drugi način izbeći. Posledice ovih nepromišljenih ali veoma jezivih postupaka su uvek veoma tragične a takve su i u ovom filmu. Siccîn, naravno, jasno kaže i da je to sudbina koja će zadesiti sve one koji nisu čvrsti u veri (u ovom slučaju u Islamu ali se poruka može preneti i na druge religije) i koji se oglušuju u stroga načela Kurana, mada ovo što je prikazano u filmu nije dozvoljeno ni u drugim civilizovanim religijama.

Imajući sve to u vidu možemo reći da je film izuzetno poučan, čak i kada ostavimo religiozne stvari po strani, ali i upozoravajući, čak i ako ostavimo crnu magiju po strani. Jednostavno, požuda je veoma opasna stvar, sebičnost, ljubomora i jake emocije takođe znaju biti, a zabranjeni odnosi često rezultiraju tragedijama... Ova tragedija je mračna od samog početka, tačnije Siccîn je veoma težak, tmuran i upečatljiv od samog starta. Ambijent u kojem se film dešava je dosta urban ali čim se zađe malo dalje od gradske kaldrme film postaje veoma prljav, glibav i odbojan, pa se turobni rituali sa odsečenim svinjskim glavama savršeno dobro uklapaju. Autor filma je itekako iskoristio sve što mu je bilo na raspolaganju tokom ovih scena a razne flashbackove koji se tiču vradžbina i drugih jezivih stvari koristi više puta u toku svog filma. Ove scene nisu toliko strašne koliko su morbidne i nelagodne za posmatranje a sam film uglavnom gledaoca bombarduje jump scare kadrovima. Mi nikada nismo previše cenili ovakav način plašenja gledalaca ali ukoliko ste fan ili makar nemate ništa protiv takvih štrecanja Siccîn bi vao mogao izuzetno prijati. Ipak, jezivih momenata ima, nešto manje nego onih glasnih/vrištećih/napadnih pa se film može definisati kao strašan i jeziv. A koliko će vam tačno biti jeziv zavisi isključivo od toga koliko ste iskusan horor gledalac i da li verujete da je ova priča zaista istinita.

Osim u nekim završnim scenama gluma je iznenađujuće korektna, zapravo očekivali smo da će biti slabija. Ni sporedni likovi ovde ne odudaraju (makar većina ne odudara), karakteri su autentični i specifični a čak je i slepa curica zadovoljavajuća iako je imala malo težu ulogu. Svideli su nam se i prelazi između kadrova što je učinjeno na jedan nestandardni ali efikasan način a još više su nam se dopale neke scene gde autor filma pokazuje izuzetan talenat za stvaranje napetih, skoro slasher ili hičkokovskih kadrova. Stvar koju bismo zamerili su neki ne baš prvoklasni specijalni efekti a skromniji budžet se vidi i u još nekoliko navrata. Specijalni efekti se kreću od oslabih do pristojnih a čini se da film nije raspolagao obilnim budžetom pa je ovo što smo dobili verovatno bio maksimum. Pametna odluka je da se ono što je napalo nesrećnike u filmu (Djinn) nikada ne prikaže u celosti jer bi animirani prikaz dotičnog stvorenja definitivno banalizovao kompletan film. Jedan od glavnih twistova je svakako mogao biti bolje zamaskiran, finale filma je pomalo zbrzano, možda je moglo biti i drugačije osmišljeno i/ili režirano, ali definitivno jeste efektno i u službi (poučne) priče. Za sve ljubitelje horor filmova o crnim magijama i egzorcizmu Siccîn bi trebao biti obavezan a pogotovo će prijati onim gledaocima koji su otvoreni za nešto drugačiju produkciju, ambijent i pravila igre od američkih.

+ potresan, šokantan ali poučan film
+ dosta gnusnih i morbidnih kadrova
+ nekoliko odličnih horor momenata
— zbrzano finale; primetna jeftinoća
— neki zvučni efekti i jump scareovi

Ocena: 8/10