HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mickey Keating

Ovaj film smo dosta dugo preskakali, iz potpuno nepoznatih razloga, a onda smo ga ipak pogledali. Skraćena recenzija bi mogla glasiti „i nismo morali“ i time bi sve o filmu bilo rečeno u pola sentence, ali ne morate brinuti: objasnićemo detaljnije u nastavku opisa zašto tako mislimo... za početak – Offseason je paranormalni horor film Mickeya Keatinga (Ritual, Pod, Darling, Carnage Park), rad na njemu je započeo još 2018. godine a snimanje završeno dve godine kasnije...

U izradi filma, tačnije u dodatnom razvijanju istorijata glavnog lika učestvovala je i sama Jocelin Donahue, glumica koju je Keating odmah pozvao da se uključi u projekat a ona oberučke prihvatila. Donahue igra Marie Aldrich, temperamentnu, odlučnu i dominantnu ženu koja skupa sa svojim (dosta inferiornim) partnerom putuje na malo udaljeno ostrvo kako bi posetila grob svoje majke. Ostrvo je turističkog tipa ali je trenutno zatvoreno jer je proglašen kraj sezone pa deluje prilično pusto. Uz sve to približava se i velika oluja koja samo što nije... Njih dvoje jedva prelaze već zatvoreni most, koji je jedina poveznica ostrva sa kopnom, i nekako stižu na groblje koje je već zahvatila nekakva predmonsunska magla (?). Na svoje veliko iznenađenje Marie uviđa da je grob njene majke oskrnavljen, ona kreće da traži čuvara groblja kako bi došla do prekih informacija ali ga ne nalazi, usput joj se gubi i partner u svoj toj magli i opštoj smušenosti (dugo joj je i trajao) a da bi ga (ili ih) našla ona svraća u lokalni pab (tek je tu čeka veliko iznenađenje) ali već negde pre toga (možda čim je prešla zatvoreni most?) ona upada u pravi košmar iz kojeg će, čini se, veoma teško izaći...

Offseason karakteriše minimalizam, prvenstveno u glumačkoj postavi tj. likovima koje vidimo na ekranu. Partner glavne akterke je od trenutka dolaska na ostrvo uglavnom levo smetalo, eventualno razlog zašto se ona kada naiđe na prve probleme odmah ne okrene i vrati nazad preko mosta. Most čuva misteriozni čova, tu je jedna (suviše karikirano) jeziva bakica, a tu su i (klišeizirani) meštani koji ne izlaze iz krčme. Osim pomenutih likova film ne uključuje više nijednog karaktera, makar ne u svom redovnom toku (vidimo i nešto flashbackova) pa se s pravom može reći kako je Offseason film Jocelin Donahue, tačnije Marie Aldrich. Sve se vrti oko nje, ona je uvek u središtu pažnje, gledaoci posmatraju njen lični košmar a izlazak iz pomenutog je moguć (pazite sada!) – isključivo kada ona razmisli o svojoj prošlosti, dozna neke stvari, izvuče neke pouke i pomalo složi svoju podsvest. A dok se to ne desi gledaoci imaju uživati u onome što film nudi a to je pre svega atmosfera... Zlobnici bi rekli da je to i jedino što film nudi i ne bi bili daleko od istine. Atmosfera na pustom, mračnom i maglovitom (što je isto kao da kažemo ukletom) ostrvu je prilično jeziva i samo upadljivo veštačka magla smeta da kompletan ugođaj nazovemo savršenim...

Mračna pustoš u predvečerje oluje koja stiže sa okeana, vetar koji neprestano duva, maglovite šume i (suviše klišeizirani ali opet) jezivi meštani stvaraju osećaj da nešto jako strašno treba da se desi svakog momenta... Da li će iz mraka ili magle (ili možda sa pučine okeana obasjane zloslutnim munjama?) već narednog trenutka izroniti duhovi, kojekakve prikaze, karakondžule ili (zašto da ne) zombiji – gledalac nije načisto i vreme provodi u iščekivanju. Očekivanje traje i traje a kada dođe do „napetog“ finala isti taj gledalac uvideće da je već kasno za bilo kakav vizuelni spektakl. Naprosto, Offseason ne nudi mnogo na polju (vizuelnog) horora koji je potkrepljen specijalnim efektima a to se dešava iz nama nepoznatih razloga. Da li je u pitanju omanji budžet ili je autor filma naprosto zamislio da se sav užas dešava u glavi glavnog lika a da mi taj užas osim u nagoveštajima nikada ne vidimo u celosti – ko zna, tek, osim jezive atmosfere i nekoliko suviše kratkih kadrova strave i užasa film ne nudi ništa više. Film u konačnici deluje veoma tanko, gotovo potpuno „bez mesa“, iole zahtevniji gledaoci osećaće se izneverenim, razočaranim a možda i srditim jer im film nije ponudio gotovo ništa više od onoga što su mogli videti u traileru (samo pomnoženo sa x10)...

Mi smo imali utisak izneverenih očekivanja i da je film mogao biti kudikamo bolji, samo da se poradilo na njegovoj sadržini i efektnosti. I ovakav kakav je on može prijati nekim gledaocima, uglavnom onima koji vole maglovite puste gradove i predele periferije (što bi se reklo – film je Silent Hill za one sa jeftinijim ulaznicama). Previše vremena je potrošeno na kreiranje atmosfere koja ništa ne donosi i na veliki broj repetitivnih scena koje nikada ne rezultiraju bilo kakvom interakcijom pa u skladu sa tim i ocenjujemo ovaj film...

+ atmosfera i izgled ostrva
+ nekoliko jezivih momenata
— vrlo malo horor materijala
— mnogo repetitivnih scena
— klišei; predvidivost; likovi
 
Ocena: 5/10