HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Xavier Gens

Uželeli ste se koljačkih horora ali nema nijednog novijeg filma koji bi zadovoljio vaše krvave apetite? Ništa zato, evo ga jedan stariji horor naslov koji ni nakon deceniju ipo nije nimalo izgubio na svežini a ni na aktuelnosti te se nameće kao obavezno štivo svim ljubiteljima TTCM klonova ali i svim fanovima moderne francuske škole horora od kojih je film koji smo spomenuli u gornjoj preporuci možda najeminentniji predstavnik...

Nakon protesta desničara u Parizu počinju neredi, policija reaguje upotrebom suzavca, šok bombi i vatrenog oružja a jedan od mlađih demonstranata biva pogođen. Grupa klinaca uspeva da ga odveze u lokalnu bolnicu krijući se od policije a kada ovaj ipak ne uspe da preživi klinci se u dva automobila udaljavaju iz grada sa planom da se domognu granice. Nešto pre granice oni planiraju da stanu u malom motelu koji se nalazi u sred blatnjave nedođije, mestu na koje niko normalan ne bi svratio ali momcima i devojci kojima je policija za petama upravo ovo mesto se čini kao poručeno. Ključna greška koja će ih koštati života, naravno... Motel vode dve devojke sumnjivog morala, što može biti nerealno i čudno a u šta će se dvojica momaka koji su prvi pristigli već iste večeri uveriti. No, pravo iznenađenje počinje kada vidimo ko se krije „iza paravana“, tačnije ko je komandant cele parade, a to je ni manje ni više nego 90-godišnji nacista i njegova poremećena porodica! Porodica je koljačka, kanibalistička, silovateljska, trenutno radi na svom proširenju a jedan od gostiju (trudna devojka) im je došla kao poručena! I upravo je ona naša final girl, što nije nikakav spoiler jer je to veoma očigledno već od samog početka. Naše je samo da „uživamo“ uz brutalni i gnusni Frontier(s) i vidimo da li će uspeti da se iskobelja iz kandži pomahnitalih nacista...

Sam film je očigledni klon Teksaškog Masakra i to je veoma primetno. Ovde nema motorne testere (nije ni bila potrebna) ali ima gotovo svih ostalih prepoznatljivih elemenata kultnog horor klasika. Ta i takva TTCM radnja je smeštena u jesenje blatnjavo okruženje francuske periferije, tako specifične francuskim hororima iz iste decenije (iako je ovo francusko-švajcarska koprodukcija). To je element koji umnogome pojačava gnusni utisak: sve je tako prljavo, oronulo, sumorno, depresivno, bezizlazno i odvratno da bi čak i u nedostatku nacističkih koljača Frontier(s) bio veoma gnusan i odbijan, dakle vizuelno i lokacijski vrlo dobar horor. Kupanje u svinjskom izmetu je ovde čak odvratnije od pojedinih brutalnosti a kada smo ih već spomenuli moramo reći da ih ima u pozamašnom broju. Sva ta klanja, tranžiranja, komadanja, sečenja delova tela, baš kao i izgled ovećeg broja leševa (jer porodica ima i svoju sušaru gde drže hranu za zimu) izgledaju odlično i veoma uverljivo. U pojedinim momentima film je sklon ka preterivanju pa vam enormna količina krvi koja preliva glavnu akterku ili eksplodirajuće glave mogu izazvati smeh a ne jezu. Film nakon pomalo neadekvatnog uvoda ne dozvoljava gledaocima ni trenutak odmora pa se ni trajanje od čitavih 108 minuta ne čini preteranim...

Taj nehoror start filma je ubačen ne bi li se filmu dala i neka političko-društvena nota, koja je bila u žiži u vreme izlaska filma ali ni danas nije izgubila na aktuelnosti. Xavier Gens (kome je ovo debitantsko ostvarenje) poručio je tadašnjim francuskim desničarima da oni zapravo i ne znaju šta je nacizam i namerno ih gurnuo u ralje karikiranog i poremećenog matorog SS-ovca koji sprovodi svoj bolesni „sistem“ van domašaja francuskog zakona. Hoćete nacizam – evo vam ga, kaže film, pa imajući to u vidu gledalac i nije sasvim na strani klinaca koji su se našli u motelu-klanici, već isključivo strepi za sudbinu trudne devojke koja jeste delimično nevina u svim dešavanjima. Gluma likova je korektna ali oni nisu ni dovedeni u film da glume: pravi kvalitet pokazuju tek u scenama kada vrište, preklinju i bore se za svoje živote. Više prilike da se dokažu su dobili članovi poremećene porodice a najupečatljiviji među njima je matori nacista. Film poseduje određeni broj horor klišea, što jeste stvar koja može da nervira, kao što nerviraju i određene scena ubijanja koje ne deluju previše realno. Frontier(s) u nekim momentima svesno zanemaruje realnost nauštrb stvaranja brutalnih i krvavih scena pa ako ste skloni prigovaranju na kojekakve neuverljive momente mogao bi vas u nekoliko navrata propisno iznervirati.

I pored određenih manjkavosti, neuverljivosti i preterivanja Frontier(s) je u svom podžanru mnogo bolji predstavnik od modernih američkih filmova na istu ili sličnu temu. Dok Amerikanci imaju veoma malo novog za reći i uglavnom se baziraju na mnogo slabijim remakeovima/rebootovima svojih starih legendi iz 70-ih Francuzi su postali vodeća svetska sila u brutalnim hororima.

+ veoma brutalan, krvav i težak film
+ blatnjavi ruralni seoski ambijenti
+ napetost, dinamika, poruka, efekti
— sklonost ka preterivanju i klišei
— mutna kamera u brzim scenama
 
Ocena: 7/10